Moderni život podrazumeva da je deo našeg života se preneo u digitalni prostor koji nije opipljiv ali je veoma realan. Mladi su svoju kogniciju i svoj identitet počeli da kreiraju paralelno i u realnom, fizičkom svetu, tako i u digitalnom, sajber svetu. Digitalni identitet je
Roditelji umeju da se nađu u nezavidnoj situaciji kada dete treba odvojiti da spava samo. Prvo treba da razumemo da dete koje je naviknuto da spava sa roditeljima u istoj sobi ili istom krevetu ne želi da promeni svoju situaciju, a često nema adekvatne mehanizme
Digitalne tehnologije su nam pored poboljšanja komunikacije, olakšanja rada i mnogih drugih korisnih stvari donele i mnoge probleme, a jedan od bitnih je pojava digitalnog nasilja. Digitalno nasilje je korišćenje digitalnih tehnologija sa željom da se drugoj osobi nanese šteta, poniženje ili da se ona
Šta je Separaciona anksioznost odraslih i kako se ispoljava? Separaciona anksioznost odraslih je psihijatrijski poremećaj čija je glavna karakteristika preterani i stalno prisutni strah od odvajanja od bliske osobe, a najčešće se ispoljava u odnosima deca – roditelji, emocionalnim – partnerskim odnosima i bračnim odnosima.
Najčešća stanja timskog rada psihijatra i neurologa u “Euromedik-u” su: a) Demencije – akcenat na ranom prepoznavanja poremećaja pamćenja, ranih faza demencije naročito Alchajmerovog tipa. Dijagnostikovanje i lečenje depresija starijih osoba kao nezavisnog faktor rizika za demenciju Aclhajmerovog tipa, dostupnost najsavremenijih dijagnostičkih procedura – skener
Šta je konsultativna psihijatrija? Konsultativna psihijatrija je oblast psihijatrije koja se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem psihijatrijskih poremećaja ( anksioznost, depresija, nesanica, psihoze) koji se javljaju kod pacijenata sa različitim telesnim tegobama i bolestima (kardiološkim, endokrinološkim, ginekološkim, onkološkim…), a zasniva se na bliskoj saradnji i timskom
Samopouzdanje je osećanje emocionalne sigurnosti koje proističe iz vere u sebe, vere u to da ćemo istrajati u nečemu, završiti neki projekat, rešiti neki problem, ostvariti cilj kojem težimo, i izboriti se sa životnim teškoćama. Iako nam je važna procena drugih ljudi, ukoliko smo samopouzdani
Jedno od najčešćih pitanja sa kojima se susrećemo u praksi je upravo pitanje o razlikama između psihologa i psihijatara. I jedni i drugi se bave mentalnim zdravljem, ali kako da znam kome i kada da se obratim? Psihijatri su lekari, psiholozi to nisu. Znači kao
U okviru Euromedika u našem Centru za lečenje gojaznosti radi tim stručnjaka koji se bavi problemom gojaznosti. U radu tima učestvuju nutricionisti, psiholozi, endokrinolozi, fizijatri, kardiolozi, kao i lekari drugih specijalnosti. Gojaznost je ozbiljno stanje koje može dovesti do mnogobrojnih zdravstvenih komplikacija i somatskih tegoba.
Da bismo poboljšali našu komunikaciju sa drugima, ostvarili svoje potrebe na adekvatan način i naučili da rešavamo konflikte i postavljamo granice važan je rad na razvoju socijalnih veština. Čovek je socijalno biće i stalno je u kontaktu sa drugima, bilo da su to najbliži članovi
Agorafobija predstavlja intenzivan, iracionalni, često panični strah od većeg broja situacija ili mesta (izaći iz kuće, ostati sam u kući, boravak na javnim mestima, trgovima, ulicama, mostovima, na skupovima velikog broja ljudi, odlazak u velike prodavnice, stajanJe u redu, putovanja, korišćenje prevoza), uz anticipatorni strah
Hipohondrija je intenzivna anksioznost vezana za sopstveno zdravlje, odnosno opsednutost strahom da je oboleo od neke teške i neizlečive bolesti, obično čas jedne, čas druge. Osoba može da provede ceo život uznemiravajući se u vezi svojih imaginarnih bolesti. Na svaku smetnju reaguje sumnjom da je
Ljudski organizam je neraskidivo, međusobno povratno povezani svi delovi i integrisano ostvaruju sve funkcije. Polarizacija na sa jedne strane telo, a sa druge psihu, je redukcionistička, ali se koristi iz praktičnih razloga. U tom dihotomnom sistemu psihosomatski poremećaji su oni u čijem su nastanku prevashodno
Ishrana se razlikuje od osobe do osobe, kulture, religije, ideologije, ekonomskih mogućnosti itd. Promene u hranjenju sa javljaju često tokom životnih ciklusa kao što su promene sa kretanjem u školu, promenama u pubertetu, zbog obaveza oko školovanja, odlaska od kuće, potom radnih obaveza, u trudnoći
Socijalna fobija je intenzivna iracionalna anksioznost od posmatranja od strane drugih ljudi zbog moguće negativne procene i kritike, strah od poniženja, sramoćenja i nesnalaženje u socijalnim situacijama (razgovori, javni nastupi, uzimanje hrane pred drugima, susreti sa osobama suprotnog pola) jer su povezane sa niskim samopoštovanjem
Specifična fobija je intenzivan iracionalan strah od pojedinih objekata, mesta, situacija, aktivnosti, kao što su fobije od životinja, mraka, grmljavine, lekara, injekcija, povređivanja, bolesti,letenja, visine,zatvorenih ili otvorenih, javnih mesta, koji prati intenzivno neurovegetativno uzbudjenje, intenzivna anticipatorna anksioznost pre susreta sa fobičnim stimulusom I kontrafobično ponašanje.
Uobičajeni uzroci intenzivnijeg zaboravljanja mogu biti relativno lako otklonjeni, ukoliko osoba obrati pažnju: – umor i manjak spavanja – lekovi (diazepam, bromazepam, neki lekovi za hipertenziju…) – snižena aktivnost štitaste žlezde – alkohol – stres – anksioznost – depresija Zaboravljanje koje je povezano sa starenjem
Latinska reč deprimere znači sniziti. Sniženo raspoloženje i sniženi vitalni dinamizmi osnovna su obeležja depresivne bolesti poznate od davnina. Prolazno neraspoloženje nije depresija. Kad pretrpimo neuspeh ili izgubimo dragu osobu, prirodno je da smo tužni i zabrinuti. Takvi događaji gase nam radost življenja, no ubrzo
Depresija je čest pratilac perimenopauze. Žene u kasnoj perimenopauzi imaju čak četrnaest puta veći rizik za razvoj depresije. Perimenopauza je razdoblje od nekoliko godina koje prethodi konačnom prestanku menstruacije. To je razdoblje velikih promena za ženu, kako u endokrinom i reproduktivnom sistemu, tako i u
Kod pacijenata koji se oporavljaju od akutnog infarkta miokarda ili se leče od nestabilne angine pectoris učestalost depresivnog poremećaja je vrlo visoka – 40%. Anksioznost je primećena kod 70 − 90% pacijenata nakon infarkta miokarda. Vrlo često se javljaju istovremeno i anksiozni i depresivni simptomi.
Navedeni poremećaj se klasifikuje u grupu poremećaja navika i impulsa specifične poremećaje ponašanja koji se karakterišu ponavljanim postupcima koji nemaju jasnu racionalnu motivaciju i patološko ponašanje je povezano sa impulsima koje osobe ne mogu da kontrolišu. Kod ovog poremećaja je prisutna nesposobnost da se obuzda
Poremećaji navika i impulsa spadaju u specifične poremećaje ponašanja koji se karakterišu ponavljanim postupcima koji nemaju jasnu racionalnu motivaciju, patološko ponašanje je povezano sa impulsima koje osobe ne mogu da kontrolišu i jedan od takvih poremećaja je patološko čupanje kose (trihotilomanija). Poremećaj se karakteriše primetnim
Pandemija korona-virusa u velikoj meri utiče na živote svih nas. Suočeni sa velikim izazovima i promenama naših života koje vreme pandemije svakodnevno nameće, kao što su ograničena sloboda kretanja, neizvesnost, socijalno distanciranje, izolacija, na svim nivoima iskušavaju i crpe naše kapacitete mehanizama nošenja sa stresom.
Šta je sindrom sagorevanja? Sindrom sagorevanja ili “burn-out” sindrom je fenomen koji se uglavnom dovodi u vezu sa hroničnim stresom na radnom mestu, ali može se odnositi i na druge životne kontekste u kojima je osoba izložena kontinuiranom stresu. Nastaje kada je osoba preplavljena zahtevima
Psihološko testiranje ili psihodijagnostija je nešto sa čime se mnogi psihijatrijski pacijenti sretnu barem jednom u svom procesu lečenja. Pored psihijatrijskih pacijenata, sa psihološkim testiranjem se mogu sresti i neurološki pacijenti kao i pacijenti lekara somatske medicine koji ih upute na testiranje sa željom da
Čest slučaj sa kojim se klinički psiholozi sreću je problem sa učenjem. Zbog ovog problema javljaju nam se kako studenti, tako i učenici osnovnih i srednjih škola. Neuspesi na akademskom planu često mogu biti uvod u dalja patološka stanja kao što su anksioznost i depresija,
Život u modernom društvu nas izlaže nasilju svaki dan. Nekada jesmo žrtve nasilja ali mnogo češće kroz medije možemo da budemo svedoci posledica nasilja. Nasilje je neopravdano i namerno nanošenje štete drugom. Posledice nasilja mogu biti fizičke, psihičke i emotivne i gotovo je nemoguće imati
Poremećaji navika i impulsa spadaju u specifične poremećaje ponašanja koji se karakterišu ponavljanim postupcima koji nemaju jasnu racionalnu motivaciju, patološko ponašanje je povezano sa impulsima koje osobe ne mogu da kontrolišu. U ovu grupu poremećaja ubraja se i patološko podmetanje požara. Ovaj poremećaj se odlikuje
Veliki procenat glavobolja su psihogene, psihološki faktori učestvuju u nastanku glavobolje. Psihološki faktori mogu delovati direktno, menjajući specifične fiziološke funkcije (vaskularne promene, produžena kontrakcija mišića, uticaj na rad endokrinih žlezda), pretvaranjem emocionalnog konflikta u fizičku disfunkciju, kao rezultat depresije, anksioznosti. Tenzione glavobolje su tipične, javljaju
Psihička trauma: Psihička trauma postoji kada nešto u vašoj okolini ugrožava uobičajeno mentalno funkcionisanje, kada ugrožava život, stvara rizik od povrede, kada nastaje stvarni ili mogući gubitak sigurnosti, samouvažavanja ili gubitak važnih izvora zadovoljstva. Život nikada nije bez manjih ili većih psihičkih trauma – stresova. Postoje
Studiranje je višestruko stresan i izazovan period u životu mladih ljudi koji donosi veliku, naglu promenu i obaveze u godinama koje su veoma osetljive. Promene: odvajanje od porodice, razdvajanje od društva, emotivnog partnera, novo okruženje, osamostaljivanje, koje podrazumeva brigu o sebi u svakom smislu. Obaveze:
Strah: Strah predstavlja reakciju organizma na realnu životnu opasnost, nastaje naglo i pomaže da se opasnost izbegne ili savlada. Kada imate neprijatan susret sa psom lutalicom, svesnost situacije dovodi do straha i određenih promena u telu koje omogućavaju da brzo pobegnete ili se suočite sa