Psihijatrija/psihologija – Gojaznost i emocionalna glad
U okviru Euromedika u našem Centru za lečenje gojaznosti radi tim stručnjaka koji se bavi problemom gojaznosti. U radu tima učestvuju nutricionisti, psiholozi, endokrinolozi, fizijatri, kardiolozi, kao i lekari drugih specijalnosti. Gojaznost je ozbiljno stanje koje može dovesti do mnogobrojnih zdravstvenih komplikacija i somatskih tegoba.
U radu sa gojaznim osobama kada je reč o psihološkom pristupu, akcenat je na prepoznavanju emocionalnih potreba koji leže u osnovi prekomernog unosa hrane kao i u prepoznavanju loših navika i vežbanja novih zdravijih životnih stilova i boljeg odnosa prema sebi.
Nakon inicijalnog razgovora kojim se stiče uvid u istoriju i početak problema sa težinom, držanju ranijih dijeta, faktorima koji su doveli do neuspeha u gubljenju težine, ranim navikama i roditeljskim porukama u vezi sa ishranom i telesnom težinom ,prelazi se na motivisanje pacijenata za početak dijete, istrajavanju u sprovođenu dijete, davanju osnovnih informacija o psihološkim aspektima gojaznosti i pre svega prepoznavanja psiholoških potreba koje su u osnovi prejedanja.
Naime, osim fiziološke gladi postoje i psihološke gladi tj. neostvarene potrebe koje ne prestaju da postoje i utiču na naše misli, ponašanja i osećanja. Jako je bitno da pacijent nauči razliku između psihološke i fiziološke gladi.
Znaci emocionalne gladi su doživljaj hitnosti i urgentnosti, impulsivno jedenje bez plana, u velikim količinama, često u tajnosti. Često izostaje osećaj sitosti, nasuprot doživljaju mučnine ili nadutosti.
Takođe, emocionalno prejedanje često je praćeno osećanjem krivice ili stida.
Pacijent vežba da nauči razliku između stvarne, fiziološke gladi i osećanja praznine.
Nije nam potrebna samo materijalna hrana već i emocionalna, intelektualna i duhovna Često se dešava da se hranom kompenzuju neke psihološke potrebe.
Zato je važno uvesti samoposmatranje i voditi dnevnik o našim navikama u ishrani kako bismo razumeli razliku između psihološke i fiziološke gladi. Postoje situacije kada jedemo, a nismo fiziološki gladni : kada nam je dosadno, kada nismo u kontaktu sa našim emocijama, kada smo pod stresom.
Postoje različite vrste psiholoških gladi, glad za stimulacijom, prepoznavanjem , dodirom, strukturom, priznanjem, ljubavlju i bliskošću.
Važno je da ove potrebe prepoznamo i zadovoljimo da ih ne bismo kompenzovali hranom.
