Pulmologija – Kašalj
Kašalj predstavlja odbrambenu funkciju organizma koja nastaje pri izdisaju da bi se odstranio sadržaj iz disajnih puteva, takođe ali može biti indikator bolesti.
To je simptom (a ne bolest) koji mogu izazvati suv i zadimljen vazduh, izduvni gasovi motornih vozila, hemijska isparavanja, sluz iz nosa koja se spušta u grlo, alergija ili najčešće infekcija disajnih organa, mnoge plućne bolesti, kao i tumori pluća.
Ako kašalj traje duže od nedelju dana, ako je praćen povišenom temperaturom, ako je iskašljaj žutozeleno obojen ili krvav i kad istovremeno postoje problemi sa disanjem, bolovi u grudima ili ubrzan rad srca – obavezno se odmah javiti lekaru.
Kašalj kod pušača se najčešće javlja ujutru a sa trajanjem pušačkog staža često se javlja tokom celog dana. Tako se pušačkim izgovorom “normalno je da kašljem” zapravo zanemaruje simptom koji može govoriti u prilog HOBP-a (hronične opstruktivne bolesti pluća), pa izostaje pravovremeno lečenje. Isto tako, kašalj može biti simptom i mnogih drugih ozbiljnih bolesti.
Kašalj prema dužini trajanja možemo podeliti na:
- akutan (traje kraće od 3 nedelje)
- subakutan (traje 3 do 8 nedelja)
- hroničan (ako traje duže od 8 nedelja)
Najčešći uzrok akutnog kašlja su virusne upale disajnih puteva. Subakutni kašalj je takođe često posledica prehlade ili gripa, ali i akutnih bakterijskih upala sinusa. Najčešća bolest kod pušača, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), takođe je čest uzrok akutnog, kao i hroničnog kašlja. Hronični kašalj sa iskašljavanjem prisutan tokom celog dana, uz progresivan osećaj nedostatka vazduha, simptomi su koji upućuju na HOBP, ograničavaju i narušavaju kvalitet života.
Alergijske bolestisu takođe čest uzrok subakutnog ili hroničnog kašlja.
Bronhijalna astma, koja se karakteriše suženjem bronha i pojačanom osetljivošću disajnih puteva dovodi do otežanog disanja, zviždanja u plućima i kašlja. Kod odraslih je astma čest uzrok hroničnog kašlja, a kod dece i najčešći uzrok kašlja.
Od ostalih uzroka tu su izloženost raznim hemijskim i mehaničkim iritansima (dim cigarete, zagađenje okoline, vlaga, alergeni).
Zloćudne bolesti grla, bronha i grudnog koša, kao i uzimanje nekih lekova (u prvom redu lekova protiv povišenog krvnog pritiska iz grupe ACE inhibitora,beta-blokeri), srčane bolesti, ređi su uzroci hroničnog kašlja.
U 5 do 10% slučajeva hronični kašalj je posledica tumora bronha, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), stranog tela u disajnim putevima, insuficijencije srca, sarkoidoze, ili tuberkuloze.
Jedan od najčešćih uzroka hroničnog kašlja je hronična upala nosne sluzokože sa slivanjem sekreta nizzadnji zid ždrela.
U ovu se grupu ubrajaju alergijski i vazomotorni rinitis, nealergijski rinitis s eozinofilijom, bakterijski sinusitis, rinitis kao posledica deformacije septuma nosa,kao i rinitis zbog izlaganja hemikalijama.
Kašalj se kod osoba sa GERB-om javlja zbog vraćanja kiseline iz želuca u jednjak. Smatra se da je tihi GERB u 75% slučajeva uzročnik hroničnog kašlja.
Lečenje pacijenata koji imaju kašalj zavisi od uzroka koji ga izaziva.
Antitusikedavati kodneproduktivnog kašljaa kod produktivnog dati ekspektoranse i sekretolitike.
Ako je kašalj iscrpljujući, treba ga obavezno lečiti, jer ponekad može dovesti do komplikacija, kao što je pucanje emfizemskih bula, prelom rebara, pucanje šavova i sl.
Kod svih vrsta kašlja preporučuje se uzimanje više tečnost i toplih napitaka koji će umiriti suvi kašalj, ali će i razrediti sluz i olakšati iskašljavanje.
Važno je.napomenuti da, ako imate kašalj, potrebno je javiti se na vreme lekaru. Simptomi se ne smeju zanemarivati, posebno ako traju neko vreme.
- ASTMA U TRUDNOCI
Astma je najčešća hronična bolest kod trunica. Glavni krivac za pogoršanje simptoma je povećana koncentracija progesterona koji može dovesti do otežanog disanja ali i ekspozicija alergenima i pušenje. Najčešće se pogoršanja u trudnoći dešavaju jer trudnice prestanu da koriste terapiju, što predstavlja rizik kako za trudnicu tako i za plod.
Simptomi
Dok se kod jedne trećine trudnica simptomi astme u trudnoći poboljšaju, kod jedne trećine tegobe mogu da se pogoršaju, dok kod jedne trećine nema promena.
Razlog za posetu pulmologu su: osećaj škripanja u grudima, posebno noću, kašalj, osećaj otežanog disanja, učestala upotreba lekova za brzo otklanjanje tegoba.
Dijagnostika
Nakon pregleda i učinjenog spirometrijskog ispitivanja plućne funkcije, vaš pulmolog će vam podesiti terapiju tako da se bolest drži pod kontrolom. Treba imati na umu da su sve dijagnostičke metode vezane za astmu neinvazivne odnosno da nisu vezane za X zračenje tako da su i one takođe bezbedne za izvođenje u trudnoći.
Lečenje
Većina lekova za astmu je bezbedna za upotrebu u trudnoći i tokom dojenja. Cilj je dobra kontrola astme i prevencija pogoršanja, čime se smanjuje rizik od komplikacija. Lečenje se sprovodi primenom inhalacione terapije, isto kao i kod drugih pacijenata. Od lekova za kontrolu bolesti, najbezbedniji inhalacioni kortikosteroid je Budesonid dok je za brzo otklanjanje tegoba dozboljena upotreba brzodelujućih bronhodilatatora (SABA) Od nefarmakoloških mera savetuje se prestanak pušenja, izbegavanje alergena koliko god je to moguće, umerena fizička aktivnost i zdrava ishrana. Takođe je važna kontrola simptoma gorušice (GERB) i alergijskog rinitisa, koji mogu dovesti do pogoršanja blesti, o čemu se treba konsultovati sa gastroenterologom odnosno alergologom.
U koliko se radi o težem pogoršanju naročito ako postoje znaci respiratorne insuficijencije, tada je indikovana hospitalizacija, intravenska primena kortikosteroida i suplementacija kiseonika, po potrebi antibiotika. Sve ove mere su neophodne jer je najveća šteta da plod pati zbog nedostatka kiseonika.
U stabilnom stanju, savetuju se kontrole svake 4 nedelje uz procenu kontrole astme na svakoji poseti. Spirometrija se ponavlja u skladu sa kliničkom procenom, a ako je trudnoća odmakla, tada nije potrebno na njoj insistirati.
