Psihijatrija/psihologija – Vršnjačko nasilje
Život u modernom društvu nas izlaže nasilju svaki dan. Nekada jesmo žrtve nasilja ali mnogo češće kroz medije možemo da budemo svedoci posledica nasilja.
Nasilje je neopravdano i namerno nanošenje štete drugom. Posledice nasilja mogu biti fizičke, psihičke i emotivne i gotovo je nemoguće imati jednu posledicu izolovanu. Ako neki pojedinac ima jednu od ovih posledica, onda imamo i žrtvu nasilja.
Nasilje u vršnjačkim grupama je posebno osetljiva tema. Deca posebno mogu biti žrtve nasilja, a potrebno je prepoznati ga na vreme. Nasilje može biti školsko, tačnije u okviru školskog konteksta, ali nasilje može biti i izvan okvira škole.
Dete koje je žrtva nasilja može imati jasne fizičke posledice koje možemo lako primetiti, ali ono što je teže uvideti su psihičke i emotivne posledice. Ako primetite posledice nasilja kod deteta treba na pravilan način iskomunicirati i pristupiti detetu. Prvo što roditelj nikako ne treba da uradi je da dopusti da ga obuzme bes i da dete to vidi već da na jedan empatičan način iskomunicira sa svojim detetom i sazna šta se dešava. Detetu treba omogućiti da se oseti sigurno i da ima poverenja u roditelja, staratelja ili bliskog drugog da bi moglo da komunicira o svojem stanju. Treba biti svestan da dete može da oseća sramotu zbog toga što je pretrpelo.
Kroz ponašanje možemo da primetimo da je dete žrtva nasilja. To može da se vidi kroz njegovo povlačenje, izbegavanje određenih drugova, odbijanje da izađe napolje, da se komunikacija smanjuje. Indikativno može biti pojačano igranje igara ili bavljenje nekim hobijem.
Samopovređivanje takođe može biti naznaka toga da je dete žrtva nasilja.
Pogrešno mišljenje je da ako je dete trpelo nasilje da će biti tužno i povučeno, njegovo ponašanje čak može da bude suprotno. Da bude svadljivo, besno, da se ponaša impulsivno i da vređa ili da samo ulazi u fizičke konflikte. U tim situacijama dete ne treba kažnjavati već treba regulisati njegovo stanje. Njegov bes i njegovo ponašanje ne mora da bude znak nevaspitanja već manifestacija patologije koja se razvija.
Ako primetite neko od gore opisanih ponašanja indikativno je da se obratite profesionalcu iz domena mentalnog zdravlja. U Euromedik bolnicama možete da se obratite našim psiholozima koji će kroz razgovor i primenu dijagnostičkih sredstava analizirati stanje deteta i pružiti pomoć i smernice za dalje.
