Psihijatrija/psihologija – Psihološke reakcije na stres
Psihička trauma: Psihička trauma postoji kada nešto u vašoj okolini ugrožava uobičajeno mentalno funkcionisanje, kada ugrožava život, stvara rizik od povrede, kada nastaje stvarni ili mogući gubitak sigurnosti, samouvažavanja ili gubitak važnih izvora zadovoljstva. Život nikada nije bez manjih ili većih psihičkih trauma – stresova. Postoje zdravi mehanizmi za njihovo savlađivanje koji se iscrpljuju ili su nedovoljni ako stresne situacije dugo traju, ako su jakog intenziteta.
Velika stresna situacija: Predstavlja izrazito ugrožavajuće situacije koje su nezavisne od pojedinca, a koje utiču na veliki broj ljudi, kao što su zemljotres, požar, poplava, rat.
Krizna situacija: Podrazumeva stresne događaje u životu pojedinca. Kao što su: gubitak posla, preseljenje, razvod, bolest, hospitalizacija, velika materijalna šteta, egzistencijalni problemi, smrt bliske osobe, hapšenje, zatvor, nepravedna moralna ili krivična osuda. Svi se manje ili više uspešno suočavaju, podnose i bore sa ovim situacijama. Neki ljudi su „osetljiviji“ od drugih i ispoljavaju različite psihološke reakcije.
Akutna reakcija na stres: Predstavlja intenzivnu i naglo nastalu psihološku reakciju na stres jakog intenziteta. Nastaje nakon izloženosti jakoj traumi: fizičko i psihičko nasilje, silovanje, saobraćajne nesreće, iznenadne bolesti, smrti bliske osobe, požara u stanu. Takve situacije izazivaju intenzivan strah, sa telesnim simptomima ( ubrzan rad srca, preznojavanje, kratak dah, stezanje u grudima) koji može dovesti do blokade reagovanja ili do preterane reakcije sa motornim nemirom i bežanjem. Pojedine osobe reaguju krajnje upadljivo i neuobičajeno, cepaju stvari, skidaju odeću. Akutna reakcija na stres se povlači za dva do tri dana.
Posttraumatski stresni poremećaj: Predstavlja psihološku reakciju na stresnu situaciju izuzetno jake ugroženosti koja je bila prisutna u dužem vremenskom peridou. Javlja se kao odložena reakcija u periodu od šest meseci nakon traumatičnih događaja. Tipični simptomi su: vraćanje sećanja na traumu kroz slike, misli, košmarne snove „flash back“, emocionalna praznina, nereagovanje na okolinu, depresivna razmišljanja o budućnosti, poslu, porodici, ideje o samoubistvu, nemir, strah, razdražljivost, ispadi besa, rasejanost, prekomerno uzimanje alkohola, psihoaktivne supstance, izrazita osetljivost i burne reakcije na svaki stimulus koji podseća na traumatski događaj. Simptomi ovog poremečaja traju duže sa oscilacijama i psihijatrijsko lečenje duže traje.
Poremećaji prilagođavanja: Psihološke reakcije prilagođavanja nastaju u periodu nekih bitnih životnih događaja koji remete uobičajeno funkcionisanje kao što su promena posla, preseljenje, promena škole, upis studija, odvajanje od porodice, raskid veze. Individualna preosetljivost je veoma značajna za ove reakcije koje se ispoljavaju kroz brigu, neraspoloženje, osećaj nemoći i nesposobnosti da se nosi sa novom situacijom, nesanicu. Adolescenti nekada reaguju ljutnjom, agresivnim ispadima, kriminalnim ponašanjem, a deca noćnim mokrenjem, sisanjem palca. Ispoljava se tokom mesec dana od nastale promene i traje retko duže od šest meseci.
Psihološke reakcije na krizne-stresne životne situacije su često zastupljene, ispoljavaju se odmah ili nakon odloženog perioda. Kako i na koji način će se ispoljavati, koliko će trajati zavisi od osobina ličnosti.
Ono što je bitno da ih prepoznate i na vreme reagujete, ukoliko duže traju dovode do emocionalne patnje i značajno utiču na opšte funkcionisanje.
Psihološka pomoć je bitna kroz podršku, razumevanje, edukaciju. Lekovi se koriste po preporukama psihijatra. Euromedik tim psihijatri-psiholozi su tu da Vam pomognu u stresnim životnim situacijama.
