Psihijatrija/psihologija – Depresija
Latinska reč deprimere znači sniziti. Sniženo raspoloženje i sniženi vitalni dinamizmi osnovna su obeležja depresivne bolesti poznate od davnina.
Prolazno neraspoloženje nije depresija. Kad pretrpimo neuspeh ili izgubimo dragu osobu, prirodno je da smo tužni i zabrinuti. Takvi događaji gase nam radost življenja, no ubrzo se većina ljudi vraća u svoje uobičajeno stanje.
Ako se tuga pojavi bez razloga ili je nesrazmerna uzroku, ako ne prestaje ili ako se ponovo vraća, ako nam je teško da radimo, da se družimo, da spavamo, ako se više ne možemo radovati životu, onda to više nije obična tuga.
Broj depresivnih osoba raste u svim industrijski razvijenim zemljama. Od depresije boluje 4- 6% populacije. Žene dva puta češće obolevaju od muškaraca. Depresija se češće javlja kod kardioloških bolesnika, dijabetičara, posle moždanog udara i kod drugih hroničnih telesnihbolesti.
Dijagnozu depresija (patološka tuga) postavljamo ako dve nedelje ili duže postoje simptomi:potištenost, ranjivost, preosetljivost, beznađe, bespomoćnost, osećaj manje vrednosti, osećaj krivice, usamljenost, nesposobnost radovanja, gubitak interesovanja, bezvoljnost, slaba koncentracija i pamćenje, umor, iscrpljenost, smanjen ili povećan apetit, nesanica ili prevelika potreba za snom, telesni bolovi koji nemaju telesne uzroke, samoubilačke ideje ili ideje o samopovređivanju.
Depresija je posledica narušene ravnoteže hemijskih supstanci u mozgu, pri čemu važnu ulogu igraju nasleđe, stres i način života. Nastaje kod pojedinaca kod kojih postoji urođena sklonost, koji su imali traumatična iskustva tokom odrastanja, a spoljašnji faktori najčešće su okidač za razvoj bolesti. Najčešći spoljni faktori koji uzrokuju depresiju su intenzivni stresovi, a važni su i nepravilna ishrana, manjak svetlosti, nedostatak telesne aktivnosti, alkohol, neki lekovi i narkotici.
Patnja je velika, bolest je ozbiljna, ako se ne leči sve više se pogoršava. Depresija kod bolesnika koji imaju hronične telesne bolesti značajno otežava lečenje osnovne bolesti. Zbog velike patnje 15 % pacijenata izvrši samoubistvo.
U lečenju depresije se koriste lekovi i psihoterapija. Lekovi ne deluju odmah, poput aspirina ili sredstava za smirenje. Potrebno je željena dejstva leka strpljivo čekati 5-6 nedelja. Nakon povlačenja simptoma, lekove treba uzimati još 6-12 meseci. Antidepresivi ne izazivaju zavisnost. Antidepresivi ne ometaju obolelog u rešavanju problema u životu, zapravo osposobljavaju ga za njihovo rešavanje.
Najbolje rezultate u lečenju daje kombinovanje antidepresiva i psihoterapije. Pacijent od terapeuta može da nauči neke praktične antidepresivne veštine: kako da kvalitetnije komunicira, kako da bolje organizuje život, kako da izbegava stresne situacije, kako da traži ono što želi i da se suprotstavi onome što ne želi…
Depresija je bolest koja se može lečiti. Blagovremeno prepoznavanje bolesti i pravilno lečenje omogućavaju potpun oporavak.
U Euromedikovim ustanovama možete se obratiti stručnom timu psihijatara i psihologa edukovanih iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Na jednom mestu možete pronaći sve što Vam je potrebno iz domena psihijatrije, psihodijagnostike i psihoterapije.
