Psihijatrija/psihologija – Napadi panike
Strah: Strah predstavlja reakciju organizma na realnu životnu opasnost, nastaje naglo i pomaže da se opasnost izbegne ili savlada.
Kada imate neprijatan susret sa psom lutalicom, svesnost situacije dovodi do straha i određenih promena u telu koje omogućavaju da brzo pobegnete ili se suočite sa konkretnom situacijom.
Anksioznost: je stalno prisutna briga, strepnja, napetost, iščekivanje opasnosti koja je nejasna, nepoznata, koja će se desiti.
Stalno brinete, razmišljate unapred, trudite se da sve kontrolišete, iščekujete loše ishode, „šta ako se nešto loše desi“. Razuveravanje i podrška okoline vam ne pomažu. Telesno, osećate napetost i bolove u mišićima, česte glavobolje, nelagodnost u stomaku, pritisak i teskobu u grudima, srce ubrzano radi, lupa, nestabilnost, umor. Okolina primećuje da ste svadljiviji, lako i brzo se uznemirite na mali povod, reagujete burnije.
U glavi je obilje misli koje se „vrte u krug“ i ne možete da ih zaustavite.
Napad panike: Napad panike je iznenadni, zastrašujući doživljaj straha, sa brojnim telesnim simptomima, osećajem da će se u trenu nešto strašno dogoditi: „onesvestiću se“, „izgubiću kontrolu“, „poludeću“, „srce će mi stati“, „ugušiću se“.
Nastaje iz čista mira, brzo dostiže svoj vrh i traje od deset minuta do pola sata. Simptomi koji se doživljavaju su intenzivni: ubrzan rad srca, trnjenje ruku i nogu, nesvestica, nedostatak vazduha, osećaj da se menjate, gubite razum. Kada sve porđe osećate slabost, umor, iscrpljenost.
Najčešće se ne uviđa razlog zbog čega ste to doživeli. Tokom razgovora sa psihijatrom /psihologom setite se nekih životnih situacija koje su se odvijale u prethodnom periodu, a koje ste „lako prebrodili“. Opterećenost na poslu, gubitak posla, raskid veze, razvod, bolest ili smrt bliske osobe, poznanika, saobraćajna nezgoda, kod mladih osoba nakon prvog konzumiranja pshoaktivnih supstanci, nakon dužeg nespavanja i neredovnog ritma života.
Prvi napad panike može da se zaustavi nakon što uradite kompletan pregled: laboratorija, internistički pregled sa EKGom, UZ srca, nalaze i UZ štitne žlezde, pregled pulmologa.
Problem nastaje ako se oni i dalje sponatno javljaju iako ste se uverili da je sve sa zdravljem uredu.
Panični poremećaj: Panični poremećaj nastaje kada se u dužem periodu javljaju spontani napadi panike između kojih postoji jak strah od narednih napada, njegovih posledica i ponašanje izbegavanja.
Najčešća mesta gde se javljaju napadi panike su: javna mesta, prevoz, tržni centri, situacije u kojima je puno ljudi.
Agorafobija: je strah od većeg broja situacija i mesta koja se izbegavju jer se u njima može doživeti napad panike. Agorafobija je ponašanje izbegavanja kako bi se smanjili ili kontrolisali napadi panike. Izbegavaju se situacije iz kojih se ne može lako „pobeći“ u kojima bi se obrukali, gde se ne može brzo stići do lekara, kao i biti sam u kući.
Anticipatorni strah- „Strah od straha“: to je strah koji se javlja između napada panike. Zapravo je strah od budućih napada, simptoma i njihovih posledica. Najčešće se javlja kada su napadi neočekivani, ne mogu se izbegavati, kod psihološki predisponiranih osoba koji su „naučene“ da je strah opasan i životno ugrožavajući.
Depersonalizacija i derealizacija: Doživljaji „nestvarnosti“, menjanja sebe i okoline, kao da se gubi razum, se često javljaju kod napada panike. To su simptomi koji veoma plaše. Nisu deo nekog psihotičnog procesa, prisutni su samo tokom napada panike i postoji adekvatan uvid u te sadržaje.
Najčešča pitanja i odgovori: Od straha ne umire. Nećete se onesvestiti tokom napada panike, iako vam se tako čini. Napadi panike nisu vidljivi, ukoliko vi to ne učinite svojim ponašanjem: bežite sa mesta, ubrzano dišete, tražite hitnu pomoć. Ne treba skrivati od prijatelja, porodice, šta vam se dešava, sopstvenim priznanjem ćete otkriti osobe u vašem okruženju koje su imale napade panike i koje će vam pomoći.
Možete da se bavite sportom u početku rekreativno i lagano, opušajuće, kada naučite da prepoznajete simptome ( ubrzan rad srca i disanje – na treningu) i vidite da se „ništa ne dešava strašno“ nastavljate sa uobičajenim sportskim aktivnostima.
Noćni napadi panike: Postoje noćni napadi panike koji nisu povezani sa snovima, simptomi su izraženiji, imate utisak da ćete se ugušiti, strah je intenzivan.
„Pogrešne misli“ i napadi panike: Osobe koje doživljavaju napade panike su osetljive i stalno osluškuju svoje telo. Svaki simptom se tumači „katastrofično“. „Lupa mi srce…doživeću infarkt“, „Imam nesvesticu…onesvestiću se“. „Ako odem u prodavnicu…imaću napad panike…onesvestiću se u prevozu…izgubiću kontrolu pred prijateljima.“
Dijagnostika paničnog poremećaja: Bitno je isključiti somatsko oboljenje. Uraditi osnovne laboratorijske analize, hormone štitne žlezde, internistički pregled sa EKG-om a po potrebi i dodatni specijalistički pregledi: pulmolog, neurolog, endokrinolog. Postojanje somatske bolesti ne isključuje i napade panike, ukoliko su prisutni zajedno moraju se tako i lečiti.
Panični poremećaj dijagnostikuje i leči psihijatar u saradnji sa psihologom.
Lečenje paničnog poremećaja: Panični poremećaj se leči farmako i psihoterapijom. Osnova dobrog lečenja je strpljenje, edukacija, saradnja pacijenta u dobrom terapijskom odnosu sa psihijatrom koji će objasniti sve faze lečenja.
Farmakoterapija: lekovi izbora za lečenje su antidepresivi, koji se dobro podnose, ne stvaraju zavisnost, deluju na anksioznost i stabilizaciju raspoloženja. Antidepresivi se piju 6 meseci do godinu dana, po potrebi i duže. Njihovo dejstvo počinje za 2 do 3 nedelje te se u tom periodu koriste anksiolitici ( klonazepam, alprazolam) koji brzo otklanjaju simptome straha, uznemirenost, regulišu spavanje. Anksiolitici se tokom 2 do 3 nedelje postepeno smanjuju i isključuju iz terapije.
Briga-zavisnost od lekova: Anksiolitici koje koristite prvih nedelja lečenja mogu stvoriti zavisnost ukoliko ih ne koristite po preporuci psihijatra. Ako sami povećavate doze, uzimate ih u dužem periodu ili ako svaki put kada osetite simptom uzmete lekić „za svaki slučaj…da ne dođe do napada panike“. Antidepresivi ne stvaraju zavisnost.
Psihoterapija: U lečenju paničnog poremećaja se preporučuje kognitivno-bihejvior terapija koju rade psihijatri i psiholozi edukovani za ovaj psihoterapijski pravac.
Kognitivno-bihejvior terapija je usmerena na umanjenje i kontrolu simptoma paničnog poremećaja i agorafobiju. Suština ove terapije je, da se pacijenti edukuju kako da prepoznaju, procene, kontrolišu i promene svoja „pogrešne“ iracionalne misli i ponašanja. Primer: lupa mi srce, prva misao je „ovo je infarkt, umreću“, racionalne misli su „ovo nije infarkt…prestalo je čim sam izašao iz prevoza…čim sam prestao da obraćam pažnju na srce…ovo je strah, već se dešavalo“.
Agorafobija se leči postepenim izlaganjem situacijama koje se izbegavaju. Vežbe izlaganja se planiraju zajedno sa terapeutom prema prema spisku situacija od onih koje najmanje izbegavate do onih koje stalno izbegavate jer izazivaju najveći strah.
Kako sebi pomoći kada imate napad panike: Jedan od simptoma panike je hiperventilacija-ubrzano disanje čija je posledica smanjenje kiseonika u mozgu, što dovodi do vrtoglavice, omaglice, zbunjenosti, zamagljenog vida, ubrzanog rada srca, utrnulosti i neosetljivosti na rukama i nogama, preznojavanja, bledila. Bitno je da znate da su ovi simptomi neprijatni, ali nisu opasni. Tehnika disanja stomakom, će pomoći da se opustite i regulišete ritam disanja Sedite ili legnite, jednu ruku stavite na trbuh, drugu na grudi, duboko udahnite kroz nos, izdahnite kroz poluotvorena usta, osećate kako se ruka na trbuhu pomera, lagano tom rukom pomognite istiskivanju vazduha, ponovite 6 do 10 puta. Možete je ponavljati više puta tokom dana
Bitne činjenice: Strah i panika su veoma neprijatni, ali se od njih ne umire. Proces lečenja je dugotrajan, potrebno je strpljenje, jer se simptomi vraćaju. Nemojte da se obeshrabrujete i odustajete. Napadi panike će se vratiti u nekoj životnoj situaciji, ali ste naučili da ih prepoznajete i kontrolišete.
Euromedik tim vam omogućava da na jednom mestu, efikasno, ciljano odradite potrebnu dijagnostiku, da se u uslovima dobrog timskog rada psihijatar –psiholog edukujete, lečite, psihoterapijski suočite sa svojim strahovima, naučite da ih kontrolišete. Tu smo za vas sa svojim znanjem, iskustvom, motivisani da se zajedno suočimo i savladamo krizne situacije i psihološke reakcije koje utiču na kvalitet života.
