Skip links

Neurologija – Epilepsija i trudnoća

Jedan od najvažnijih aspekata lečenja epilepsije predstavlja primena antiepileptičkih lekova kod žena u reproduktivnom periodu. Populacione studije su pokazale da oko 25% pacijenata sa epilepsijom predstavljaju žene u generativnom periodu, a da je učestalost epilepsije kod trudnica 0,2-0,4%. 

Primena antiepileptičkih lekova (AEL) kod svih trudnica sa epilepsijom je nužna i neophodna jer eventualna pojava velikih epileptičkih napada u trudnoći povećava rizik od ozbiljnih komplikacija (toksemija, placentalno krvavljenje, prevremeni porođaj), pa čak i perinatalne smrti deteta i/ili trudnice. S druge strane AEL  povećavaju rizik da se novorođenče rodi sa malformacijama, anomalijama i/ili da se kasnije usporeno razvija. Pri primeni jednog leka za lečenje epilepsije, učestalost malformacija je 4-8% što je dvostruko više nego u opštoj populaciji trudnica (2-4%). Vrednosti rastu sa povećavanjem broja i doze antiepileptika. 

Primena AEL kod žena sa epilepsijom u trudnoći zahteva dobro odmeren balans između pune kontrole napada i minimiziranja štetnog uticaja lekova na plod. Zbog toga je neophodno kod svih mladih žena sa epilepsijom koje ne koriste kontracepciju, sprovoditi mere primarne prevencije. Ove mere imaju smisla jedino ukoliko se primenjuju pre začeća. S obzirom na to da se mnoge malformacije javaljaju između 4. i 8. nedelje trudnoće, tj. u vreme kada većina žena i ne zna sa sigurnošću da li je trudna. Već na samom početku lečenja treba optimizovati antiepileptičku terapiju tako da se kontrola napada uspostavi sa jednim (ili najviše dva leka) koji imaju mali teratogeni potencijal (štetno dejstvo na plod), a to su pre svih lamotrigin, levetiracetam i karbamazepin. S obzirom na to da je nedostatak folata odgovoran za razvoj nekih malformacija, još pre začeća treba započeti sa uzimanjem folne kiseline u dozi između 0,4 i 4 mg dnevno. Na kraju, ženu treba ohrabriti da zatrudni i svaku narednu posetu iskoristiti za savetovanje.

Kada žena sa epilepsijom zatrudni sprovode se mere sekundarne prevencije u vidu ehosonografskog praćenja trudnoće. Između 16. i 18. nedelje trudnoće kvalitetno izveden ultrazvučni pregled (“anatomski ultrazvuk”) može da prikaže sve važne strukture fetusa. U kombinaciji sa normalnim nivoom alfa-feto proteina u serumu majke normalan anatomski ultrazvuk isključuje postojanje malformacija sa verovatnoćom od 95%. 

U Euromedik ustanovama postoji mogućnost da se žene sa epilepsijom koje planiraju trudnoću ili trudnice sa epilepsijom pregledaju od strane epileptologa (neurolog sa dodatnom edukacijom iz oblasti epilepsija) koji će prepisati najoptimalniju terapiju i koji je najpozvaniji da daje odgovarajuće savete u vezi sa epilepsijom i trudnoćom.