Otorinolaringologija – Akutno zapaljenje sinusa
Akutno zapaljenje sinusa predstavlja zapaljenjski proces paranazalnih supljina, koji traje najčešće do deset dana, a najduže do tri nedelje. Može biti izazvano bakterijskim i virusnim uzročnicima.
Simptomi akutnog virusnog sinusitisa su otežano disanje kroz nos, pojačana obično, bistra sekrecija iz nosa, postnazalno slivanje ili slivanje sekreta niz ždrelo iz njegovog nosnog sprata i povišena telesna temperatura. Najčešći uzročnici akutnog zapaljenja sinusa virusne etiologije su rinovirusi, virusi influence i parainfluence, adenovirusi i respiratorni sincicijalni virus.
Simptomi i znaci akutnog bakterijskog sinusitisa su otežano disanje kroz nos, sa pojačanom purulentnom sekrecijom, dakle sekret je gust prebojen, najčešće žuto ili zeleno, intenzivan bol u predelu sinusa i čitavoj glavi, povišena telesna temperatura, često i preko 38 C. U laboratorisjkim analizama povišene su vrednosti leukocita, a u leukocitarnoj formuli granulocita, a takođe registrujemo i povišene vrednosti parametara zapalnjena kao sto su CRP i fibrinogen. Najčešći uzročnici akutnog zapelnskog procesa sinusa bakterijske etiologije su Streptococcus pneumonae, Haemophillus influenze, Moraxella catarrhalis i Staphylococcus aureus.
Dijagnoza akutnog zapalenja sinusa postavlja se na osnovu detaljno uzete anamneze od pacijenta, kliničkog ORL pregleda, mikrobiloškog pregleda sekreta nosa, laboratorijskih analiza (kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom, uz parametre zapaljenja CRP i fibrinogen), skener (ili rentgen) pregled paranazalnih sinusa.
U diferencijalnoj dijagnozi treba misliti na akutni nazofaringitis (akutno zapaljenje sluznice nosnog sprata ždrela), alergijski rinitis, koji nije praćen povišenom telesnom temperaturom, dentogena oboljenja sinusa, koja su uglavnom jednostrana, sindrom facijalnog bola.
Važno je imati na umu da nelečena ili nepravilno lečena akutna zapaljenja sinusa mogu da dovedu do razvoja veoma opasnih endo i egzokranijalnih komplikacija. Pojava neuroloških i oftalmoloških simptoma i znakova može da ukazuje na njihov razvoj, što zahteva uključivanje u lečenje, pored specijaliste otorinolaringologije, i specijaliste neurologije i oftalmologije.
Lečenje najvećeg broja akutnog zapaljenja paranazalnih sinusa je simptomatsko.
Primenjuju se analgoantipiretici, lekovi protiv bolova i povišene telesne temperature, najčešće Paracetamol i Ibuprofen, do sedam dana, potom dekongestivi, kapi za nos, po savetu lekara, ne duže od pet, a najduže u posebnim stanjima do sedam dana, sekretolitici, u trajanju do deset dana, ponekad i kroz duži vremenski period, kao i antihistaminici, lekovi koji imaju antialergijsko dejstvo, ali mogu imati i antiiflamatorne i antivirusne efekte, kao što imaju antihistaminici druge generacije, i koriste se najčešće u periodu od deset do četrnaest dana, ali mogu i duže ukoliko lekar tako savetuje. Kada je reč o primeni antibiotika u lečenju bakterijskih formi ovog oboljenja, izbor antibiotika zavisi najčešće od rezultata brisa, propisuje se prema antibiogramu. Najčešće su to antibiotici iz grupe penicillina sa ili bez klavulonske kiseline, potom iz grupe cefalosporina, makrolidnih antibiotika ili u određenim situacijama i hinolona. Dužina antibiotsek terapije najčešće traje od sedam do četrnaest dana. Kada je reč o primeni kortikosteroida u lečenju akutnih sinustisa, važno je napomenuti da se oni mogu koristiti lokalno, topikalni kortikosteroidi u vidu sprejeva za nos i sistemski u vidu tableta i ampula.
Terapiju iskljucivo uzimati po preporuci lekara, nakon obavljenog specijallističkog pregleda od strane otorinolaringologa. U Euromediku postoji tim eksperata sa velikim radnim iskustvom i mogućnost da se sve dijagnostičke neophodne procedure obave, uz vrhunsku opremu i standarde rada.
