Pulmologija – Opstruktivna sleep apnea sindrom (OSAS)
Opstruktivna Sleep Apnea predstavlja (OSAS) poremećaj spavanja usled povremenenih prekida disanja. Bolest nastaje usled relaksacije mišića ždrela. Posledica toga je suženje ili zatvaranje disajnog puta prilikom udaha. Usled nemogućnosti udaha, može doći do smanjenja kiseonika u krvi što dovodo do kratkotrajnog buđenja kako bi se nastavilo sa disanjem. Bolest se može javiti u bilo kom životnom dobu, čak I kod dece. Češće se javlja kod pacijenata muškog pola, starijeg životnog doba.
Koji su faktori rizika?
Glavni faktor rizika je prekomerna telesna masa (BMI veći od 30), povećan obim vrata, kao i uvećane tonzile ili adenoidna vegetacija. Nakupljanje masnih naslaga oko gornjih disajnih puteva dovodo do zatvaranja disajnih puteva i do prekida disanja tokom spavanja. Upotreba alkohola i sedativa dovodi do opuštanja mišića ždrela. Bolest je češća kod pušača nego kod nepušača, zbog inflamacije disajnih puteva i pojačanog nakupljanja sekreta.
Koji su simptomi i znaci OSAS?
Najčešći simptomi su: hrkanje, umor, prekidi disanja tokom spavanja, nesanica, glavobolja, preterana dnevna pospanost, poremećaj pažnje, iritabilnost. Prekide disanja tokom spavanja i hrkanje najčešće primećuje od strane druge osobe. U početku bolesti pacijenti se najčešće žale na umor, pospanost,
lošu koncentraciju i lošu produktivnost na poslu. Posebno treba obratiti pažnju na činjenicu da pacijent može biti pospan tokom vožnje ili upravljanja mašinom na poslu, što povećava rizik od traumatizma na radnom mestu ili u saobraćaju.
Dijagnoza
Pacijentu sa sumnjom na OSAS potreban je multidisciplinarni pristup. Dijagnozu postavlja pulmolog nakon pregleda i pažljivo uzete anamneze. Takođe, sumnju na OSAS može postaviti kardiolog ili endokrinolog. Definitivna dijagnoza se postavlja pregledom koji se zove polisomnografija. Tom prilikom monitoriše se srčana, plućna i moždana aktivnost tokom spavanja uz merenje saturacije kiseonikom. Takođe se mogu pratiti pokreti ruku i nogu.
Ponekad je potreban pregled ORL specijaliste ili neurologa ako se sumnja na centralnu slip apneu.
Lečenje
Kod blažih slučajeva dovoljna je redukcija telesne mase, apstinencija od alkohola i duvana. Ukoliko te mere ne dovedu do poboljšanja ili je bolest težeg stepena (što se utvrđuje polisomnografijom) tada se mora primeniti neinvazivna ventilacija (NIV) u CPAP modu tokom noći. To je aparat koji dostavlja vazduh pod pozitivnim pritiskom kako bi se disajni putevi držali otvorenim što prevenira hrkanje i pad saturacije kiseonikom. Takođe postoje I drugi aparati, o čemu će vas savetovati pulmolog nakon učinjene polisomnografije.
Na raspolaganju su i mnogobrojne hirurške intervencije od strane ORL specijaliste (uklanjanje tonzila ili adenoida) ili abdominalnog hirurga (barijatrijske operacije)
U bolnici Euromedik se može učiniti polisomnografsko ispitivanje čiju evaluaciju daje iskusan ekspert za ovu oblast medicine. Procedura se obavlja na savermenoj aparaturi, podrazumeva spavanje u bolnici jednu noć, u prijanim i komfornim uslovima.
Komplikacije
Česte i iznenadne promene koncentracije kiseonika u krvi tokom spavanja opterećuje kardiovaskularni sistem, tako da su najčešće komplikacije: hipertenzija, razni poremećaji ritma srca, srčani ili moždani udar. Povećana količina masti oko stomaka dovodi do pojave insulinske rezistencije i razvoja diabetes melitusa. Takođe su česti poremećaji koncentracije lipida u krvi. Zbog toga se može javiti masna jetra sa poremećenim laboratorijskim nalazima (nealkoholna masna jetra). Pacijenti koji imaju OSAS češće imaju komplikacije pri hirurškim intervencijama. U koliko se ne leči može dovesti do trajnog poremećaja gasne razmene (hronična respiratorna insuficijencija).
