Pulmologija – Multisistemska sarkoidoza
Kada je u pitanju multisitestemska sarkoidoza potrebno je timsko lečenje.
Tim sačinjavate Vi, pulmolozi, kardiolozi, neurolozi, hepatolozi, gastroenetrolozi, oftamolozi, ortopedi, endokrinolozi, urolozi. dermatolozi, reumatolozi.
SARKOIDOZA SRCA
Naučnici koji proučavaju sarkoidozu procenjuju da se kardiosarkoidoza javlja kod otprilike 10% pacijenata koji obole od sarkoidoze. Kako su srčani problemi ozbiljno stanje koje treba dijagnostikovati i lečiti što je pre moguće, pacijenti koji imaju sarkoidozu trebalo bi da se sa svojim lekarima konsultuju u vezi testiranja na kardiosarkoidozu. Pojedini ljudi sa ovim oboljenjem na srcu mogu primetiti neke simptome ali većina ništa ne oseća, čak ni u poznijoj fazi bolesti.
Neki od simptoma na srcu mogu biti:
1. nepravilni otkucaji srca, koje se mogu osetiti kao preskakanje otkucaja
2. kratak dah, kašalj, stezanje u grudima mada to mogu biti znaci i plućne bolesti
3. otoci na nogama, što se obično javlja u poodmakloj sarkoidozi
4. osećaj vrtoglavice ili nesvestica
5. aritmije, nenormalni srčani otkucaji ili srčani ritam
6. slabljenje srca, što znači da srce ne pumpa dovoljno krvi kroz telo pa se krv i tečnost nakupljaju u plućima i drugim organima
7. perikarditis, redak poremećaj koji izaziva zapaljene srčane maramice i izaziva bol u grudima
U Euromediku mozete uraditi sve testove ukoliko kardiolog posumnja na sarkoidozu srca – Elektrokardiografija (EKG), Holter monitoring, Ehokardiografija kao i magnetnu rezonancu (NMR) srca su najjednostavnije i najrasprostranjenije metode za dijagnozu sarkoidoze srca. Biopsija srca je invazivna metoda i danas se retko koristi za dijagnostikovanje kardične sarkoidoze.
NEUROSARKOIDOZA
Sarkoidoza pogađa mozak i nervni sistem u 5-10% slučajeva. Mada može zahvatiti bilo koji deo nervnog sistema, glaveni nervi, koji se nalaze u bazi mozga, su najčešće pogođeni.
Simptomi na mozgu i nervnom sistemu mogu biti:
1. facijalna pareza, što je najčešći simptom. Javlja se opuštenost i/ili paraliza jedne strane lica
2. glavobolje, zamućeni vid, slabost, otupelost, golicanje ili bol na licu, rukama i/ili nogama
3. paraliza ruku i/ili nogu
4. zapaljenje i/ili oštećenje nerava, koje može dovesti do brojnih simptoma opisanih gore, u zavisnosti od toga koji su nervi pogođeni
6. periferna neuropatija, stanje u kojem je umanjena sposobnost vaših nerava da prenose poruke u, i iz mozga i kičmene moždine
7. meningitis, zapaljenje moždanih opni tj. membrana koje oblažu mozak i kičmenu moždinu
8. hidrocefalus, medicinski izraz za višak tečnosi u lobanji
9. masa granuloma u meningama ili veoma retko u mozgu koje takođe mogu uzrokovati neke od simptoma već opisanih, poput: problema sa vidom, glavobolju i slabost u mišićima
Kod sumnje na neurosarkoidozu u EUROMEDIKU vas moze pregledati neurolog i predloziti Magnetna rezonanca i CT, obično uz upotrebu kontrasta, koji su neophodni za utvrđivanje neurosarkoidoze. Lekari se retko opredeljuju za biopsiju mozga jer je to invazivna i rizična metoda.
SARKOIDOZA KOZE
Približno četvrtina osoba sa sarkoidozom ima nekih pojava na koži koje su u vezi sa oboljenjem. Ako imate neki od ovih poremećaja na koži to vam može ukazati na ozbiljnost sarkoidoze. Ti poremećaju su:
1. eritrema nodosum, koja stvara ispupčene crvene i osetljive otekline na koži, najčešće na prednjoj strani nogu. Obližnji zglobovi su često otekli i bolni. Eritrema nodosum se obično povlači, nakon 6 do 8 sedmica, čak i ako se ne leči. Ako je imate to je dobar znak da će se vaš oblik sarkoidoze povući sam od sebe nakon par meseci ili godina
2. lupus pernio, retko kožno oboljenje koje stvara tvrde, crveno-purpurne čvorove na obrazima, nosu, usnama i/ili ušima. Ovi čvorovi se ne povlače sami od sebe i često se vraćaju i nakon okončanja terapije. Obično su u vezi sa hroničnom sarkoidozom. U nekim slučajevima čirevi mogu da oštete hrskavicu i kost.
3. otekline na ili ispod kože, osip, čirevi, zadebljanja, promene na tetovažama ili starim ožiljcima, koji se ne povlače i retko izazivaju svrab ili bol. Ove promene na koži su takođe povezane sa hroničnom sarkoidozom
U EUROMEDIKU Vas moze pregledati lekar dermatolog, koji vam moze preporučiti biopsiju promena na koži izuzev promena eritema nodosum koja je nespecifična.
SARKOIDOZA OKA
Sarkoidoza zahvata oči kod približno četvrtine osoba sa oboljenjem. Uglavnom se simptomi sami povlače nakon godinu dana. Većina promena na očima se može lečiti. Neki od simptoma su:
1. bol, svrab ili peckanje,suvoca, curenje, crvenilo. ,problemi sa vidom, zamagljem vid, fotofobija i
2. uveitis, najčešći problem koji nastaje zbog upale srednje membrane oka (uvee)
3. sindrom suvih očiju (keratokonjuktivitis) koji nastaje kada se suzni kanali zapuše zbog zapaljenja
4. uvećanje suznih žlezda (uvećanje lakrimalnih žlezda) nastaje zbog zapaljenja i granuloma u suznim žlezdama
5. glaukom, katarakta i slepilo se retko javljaju ali mogu nastati ako se uveitis ne leči
U EUROMEDIKU mozete uraditi pregled kod oftamologa ako se posumnja na sarkoidozu oka. Dobro bi bilo da obavljate ovaj pregled svake godine nekoliko godina nakon što vam je postavljena dijagnoza, a i nakon toga.
SARKOIDOZE JETRE
Oboljenje retko izaziva ozbiljnije poremećaje na jetri i mnogi ljudi nisu ni svesni da im je jetra obolela.
Neki od simptoma mogu biti:
1. groznica, osećaj umora
2. osetljiva koža
3. bol sa desne strane ispod rebara
4. žutica, zbog koje su Vam oči i koža žućkaste boje
Komplikacije koje na jetri uzrokuje sarkoidoza mogu biti:
1. uvećana jetra (hepatomegalija), koju uzrokuje zapaljenje i stvaranje granuloma
2. poremećeni nivo jetrinih enzima, što je čest, mada ne i ozbiljan, problem
3. portalna hipertenzija, retka komplikacija koja se definiše kao povišeni pritisak u glavnom krvnom sudu koji jetru snabdeva krvlju
4. ciroza, retko stanje koje se javlja kada granulomi i zapaljenje stvaraju ožiljke na jetri
SARKOIDOZA SLEZINE
SLEZINA
Slezina je krupni organ sa leve strane tela ispod grudnog koša, koja stvara i filtrira crvena krvna zrnca i neke vrste belih krvnih zrnaca. Zajedno sa limfnim čvorovima slezina je deo limfatičnog sistema koji reguliše promet krvnih zrnaca i ima ulogu u imunitetu.
Sarkoidoza slezine u stvari i nema nekih simptoma. Ako primetite simptome oni mogu izgledati ovako:
1. bol i osecaj pritiska s leve strane ispod rebara
2. osećaj umora
3. uvećana slezina (poznata kao splenomegalija), koja se javlja usled zapaljenja i stvaranja granuloma koji uvećavaju slezinu
4. anemija, što znači da u vašem telu nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca koji donose kiseonik do tkiva. Zbog toga se možete osećati umorno.
5. leukopenija, to znači da nemate dovoljno belih krvnih zrnaca koji cirkulišu vašim telom. Zbog toga ste podložniji infekcijma.
6. trombocitopenija, što znači da Vaše telo ima manjak krvnih pločica koje su neophodne za zgrušavanje krvi.
U Euromediku mozete uraditi pregled specijaliste hepatologa ili gastroenetrologa i ukoliko lekar posumnja na sarkoidozu jetre ili slezine može vas uputiti na skener (CT) abdomena kako bi dobio bolji uvid u stanje vasih organa. Ukoliko lekar ustanovi da je potrebno moze vam predloziti i biopsiju jetre ili slezine.
SARKOIDOZA KOSTI, ZGLOBOVA I MIŠIĆA
Sarkoidoza zahvata kosti i zglobove kod skoro trećine osoba sa ovom oboljenjem. Granulomi se čak mogu javiti i u koštanoj srži, kod približno 10% slučajeva. Promene na mišića su ređe nego one na kostima.
Neki od skeletnomišićnih simptoma koje možete primetiti mogu biti:
1. rani stadijum artiritisa, bol u zglobovima, ukočenost i otekline se obično javljaju u prvih šest meseci bolesti. Počinju iznenada u jednom ili oba skočna zgloba ili u nozi, a ponekad i u kolenu, prstima, ručnim zglobovima i laktovima.Često prate eritemu nodosum i obično se povlače sami od sebe nakon par nedelja ili meseci.
2. kasni stadijum artritisa, koji se javlja nakon šest ili više meseci od oboljevanja. Manje je bolan i zahvata manji broj zglobova nego prethodni stadijum (obično članke i kolena, ili ponekad prste) i često je povezan sa promenama na koži. Ovaj oblik artritisa može potrajati i doživotno, ili može da se povuče sam od sebe, ali se obično neće povući bez lečenja. Može da izazove trajno oštećenje zglobova pa ga treba lečiti čak i kada nema bolova.
3. bolovi u mišićima (mijalgije),slabost misica
4. ciste na kostima, što je retko
5. trajno oštećenje zglobova i kostiju, zbog stvaranja granuloma i cisti na kostima i zbog hroničnog artritisa. Ovakva oštećenja su retka a kada se jave najčešće pogađaju šake.
6. gubitak koštane mase (osteopenija), smanjena gustina kostiju koja nastaje usled stvaranja mikroskopskih pora u kostima zbog kojih su kosti krtije.
7. hronična miopatija, opšti naziv za slabost u mišićima i traje doživotno. Veoma je retko a češće se javlja kod žena.
Ukoliko postoji sumnja na sarkoidozu skeletnoisicnog sistema u EUROMEDIKU Vas moze pregledati ortoped i predloziti Vam NMR zahvacenih regija a zatim i predlog lečenja.
