Pulmologija – Inhalacioni lekovi u terapiji astme i horničnih opstruktivnih bolesti pluća
Ogromna većina lekova koji se koriste u terapiji HOBP i astme nalaze se na tržištu u obliku inhalacionih preparata u različitim brojnim uređajima za inhalaciju (inhaleru), popularno zvanim „pumpice“. Pored sprejeva za inhalaciju (u mernodoznim inhalerima pod pritiskom), postoje i oni u obliku suvog praha u različitim uređajima (handyhaler,diskus, turbuhaler, elipta, spiromax, breezhaler), kao i ekstrafine čestice (respimat).
U terapiji astme i HOBP koriste se dve osnovne grupe inhalacionih lekova: kortikosteroidi i bronhodilatatori. Prednosti inhalacionih lekova su pre svega što se isporučuju direktno na mesto dejstva, na receptore u disajnim putevima, i najvećim delom ne ulaze u sistemski krvotok, te su potrebne znatno manje doze ovih lekova radi postizanja efikasnosti, čime se značajno smanjuju neželjena dejstva. Lekovi koji čine terapiju održavanja zovu se „kontroleri“ i moraju se koristiti redovno, a „riliveri“ su lekovi za brzo olakšanje simptoma i dodaju se po potrebi.
U terapiji održavnja stabilne HOBP stožer terapije su tzv. dugodelujući bronhodilataori, lekovi sa produženim delovanjem (uzimaju seredovno i svakodnevno na 12h ili na 24h), koji se mogu koristiti kao monoterapija ili dualna kombinacija ovih lekova u istom uređaju. Kod jedne grupe pacijenata, pored bronhodilatatora koriste se i inhalacioni kortikosteroidi u fiksnoj kombinaciji u jednom uređaju, dok se kod nekih, obično težih formi bolesti koristi i trojna kombinacija lekova, za sada u dva odvojena uređaja, a uskoro će se pojaviti i tripla terapija u jednom inhaleru. Kod svih pacijenata sa HOBP-om takođe se propisuju i „brze pumpice“ – bronhodilatatori čije dejstvo nastupa brzo ali traje kratko, i dodaju se „po potrebi“.
Kod astme, za razliku od HOBP, stožer terapije čine inhalacioni kortikosteroidi, samostalno ili u kombinaciji sa dugodelujućim bronhodilatatorima, u jednom uređaju (fiksne kombinacije lekova) ili u dva odvojena uređaja. Ne preporučuje se monoterapija bronhodilataorima u astmi, obzirom da su inhalacioni kortikosteroidi kamen temeljac antiinflamatorne terapije u astmi. Pogrešno je oslanjanje na kratkodelujuće bronhodilataore (Ventolin, Berodual) u astmi jer su to lekovi koji ne leče inflamaciju koja stoji u osnovi astme, i ne mogu postići kontrolu astme već samo trenutno olakšanje, a prekomernom upotrebom istih povećava se rizik od težih egzacerbacija i fatalnog ishoda. Na osnovu procene stepena kontrole astme primenjuje se stepenast pristup u terapiji astme različitim dozama i vrstama lekova. Na svakom koraku terapije astme izabrani kontroler mora sadržati inhalacioni kortikosteroid.
Prilikom propisivanja inhalacionih lekova potrebno je pacijentu detaljno objasniti i demonstrirati tehniku inhalacije. Takođe, na kontrolnim pregledima potrebno je proveravati tehniku inhalacije i redovnost terapije, jer su ključne u postizanju kontrole astme i HOBP.
