Psihijatrija/psihologija – Psihološki problemi studenata
Studiranje je višestruko stresan i izazovan period u životu mladih ljudi koji donosi veliku, naglu promenu i obaveze u godinama koje su veoma osetljive. Promene: odvajanje od porodice, razdvajanje od društva, emotivnog partnera, novo okruženje, osamostaljivanje, koje podrazumeva brigu o sebi u svakom smislu. Obaveze: značajno veće nego do sada, predavanja, kolokvijumi, učenje, rokovi za obaveze uz hroničan nedostatak vremena.
Na studije se kreće sa 19 godina, to je period „kasne adolescencije“ koji karakteriše emotivna osetljivost, problemi identiteta, nestabilnost odnosa.
Lična, očekivanja porodice i okoline su visoka, što stvara veliki pritisak.
Reakcije prilagođavanja „psihičke krize“ su stanja subjektivne patnje i emocionalnog poremećaja koja remete uobičajeno funkcionisanje, nastaju u periodu prilagođavanja na značajne životne promene ili kao posledica stresnih životnih događaja. Izraženije su kod studenata iz unutrašnjosti, a ispoljavaju se kao nesanica, nemir, strepnja, kroz telesne simptome (otežano disanje, ubrzan rad srca, glavobolja, nelagodnost u stomaku), utučenost, bezvoljnost.
Zašto dolazi do ovih reakcija: Svaka promena u životu je jedan nivo stresa koji zahteva prilagođavanje. Prva godina studija je „oluja“ obaveza za koje niko nije bio spreman. Stečene radne navike su različite, neki ih nemaju, drugi su sve stizali i u svemu bili najbolji. Neiskustvo sa organizacijom vremena. Predispozicija: osetljiviji mladi koji su odrastali u raslojenim porodicama, neprihvaćeni u vršnjačkom okruženju ili prezaštićeni isto tako nesamostalni i nesigurni.
Kako ove reakcije utiču na funkcionisanje: Ako nedovoljno spavate, ili nespavate, brinete za svoje zdravlje hronično ste umorni, iscrpljeni. Koncentracija je slaba- brzo zaboravljate pročitano, rasejana pažnja-odsutni na predavanjima, rezultati na kolokvijumima su slabiji. Povlačite se, ne družite, kako bi se posvetili učenju.
Problemi sa učenjem: Veliki broj studenata nema zdrave radne navike i ne uči pravilno. Učenje noću nije preporučljivo, jer značajno remeti opšte funkcionisanje ( spavanje, ishranu, rekreaciju). Postoji sklonost odlaganja obaveza i kapmanjskog učenja, pravljenje planova kada i kako će se učiti uz odlaganje obaveza. Gradivo se čita do nivoa prepoznavanja, a ne da se reprodukuje naučeno. Rasplinuta pažnja „učim,a misli su mi negde daleko.“
Trema pred ispit: Trema pred ispit podrazumeva blagu emocionalnu napetost koja nastaje dan-dva pred ispit ili neposredno pred polaganje ispita i po pravilu nestaje kad ispit počne. Pojave koje prate ovu reakciju su: nesanica, blaga napetost, gubitak apetita, suva usta, vlažni dlanovi, česta potreba za mokrenjem. Smatra se da je trema konstruktivna emocionalna reakcija koja podstiče studenta da aktivira i korisno usmeri svu svoju psihičku energiju ka osnovnom cilju-polaganju ispita.
Predispitna napetost: Za razliku od treme predispitna napetost traje mnogo duže od samog početka spremanja ispita i ponekad se na ispitu pojača do napada panike. Studeni koji ovako reaguju veoma su preokupirani učenjem, uče i više nego što je potrebno, zabrinuti za uspeh, razdražljivi su, napeti, anksiozni, slabo spavaju, stalno su umorni i iscrpljeni. Može se manifestovati i drugačije sa povlačenjem, odustvom volje i motivacije, „bežanjem u san“. Često se javljaju telesni simptomi: problemi sa varenjem, bolovi u stomaku, povraćanje, učestale stolice, porremećaj menstrualnog ciklusa, povišen pritisak i temperatura.
Strah na samom ispitu – ispitna panika: Može se ispoljiti kod studenta koji u periodu učenja nije imao tegoba, ali se najčešće javlja kod studenata koji su dugo trpeli predispitnu napetost. Strah na ispitu se ispoljava telesno: drhtanje pojedinih delova tela, naročito ruku, preznojavanje, suva usta, vlažni dlanovi, bledilo lica, krvarenje iz nosa, ponekad kolapsom i gubitkom svesti. Psihički: otežan govor, teško se pronalaze prave reči, do potpune blokade.
Fobija od ispita: Predstavlja strah od polaganja ispita i samog izlaska na ispit koji znatno ugrožava i produžava proces studiranja. Ovi studenti lako, brzo i uspešno uče, dobro pamte, koncentrisani su, ali problem nastaje kada treba da izađu na ispit, strah ih parališe i odlažu izlazak iz roka u rok.
Fobija od ispitivača: javlja se kod malog broja studenata, a posledica je predubeđenja i informisanosti o određenim profesorima da su „strogi“.
Poreklo straha od ispita: Ispit se doživljava kao test sitacija za procenjivanje sopstvene inteligencije i sposobnosti, a ne kao sistem za proveru znanja. U osnovi je anksioznost koja je prisutna tokom odrastanja dovodi do niskog samopoštovanja, samoprocenjivanja, sklonosti da sebi prebacuju za greške i da se teže prilagođavaju. To su stidljive i preosetljive osobe. Ispitna situacija se doživljava kao procena od strane ispitivača i slušalaca. Problem je što se u takvim okolnostima pažnja usmerava na sebe, svoje telo i doživljaje, a ne na sam tok ispita.
Kako se prevazilaze ovi strahovi: Navedeni strahovi značajno kompromituju efikasnost na studijama i mogu dovesti do depresivnih reakcija, paničnog poremećaja i značajnijih psihosomatskih problema.
Samopomoć: upoznavanje sebe, sopstvenih reakcija i njhovo povezivanje sa situacijama koje se doživljavaju kao nepovoljne ili opasne.
Pravovremeno potražite stručnu pomoć od psihijatra i psihologa i nikao samoinicijativno i „po preporuci kolega“ ne uzimajte lekove za strah i smirenje.
Akademska inhibicija: Predstavlja zastoj u razvojnom procesu koja se odražava na studiranje kroz probleme sa učenjem, nemogućnost pohađanja sudija, nemogućnost izlaska i polaganja ispita. Radi se o mladim osobama koje ne uspevaju da odgovore svojim obavezama i pored očuvanih intelektualnih sposobnosti, veština, prethodih uspeha.
Psihološki je povezana sa problemima identiteta, sazrevanja, osamostaljivanja, straha od obaveza, odgovornosti, odrastanja. Može dovesti do značajnog dužeg zastoja u procesu studiranja. Preporuka: psihoterapija.
Kriza finalizacije: Vrsta akademske inhibicije koja se javlja pred kraj studija. Odlaganje i nemogućnost usredsređivanja pažnje, koncentracije za učenje i izlazak na poslednje ispite, odlganje pisanja diplomskog rada.
Prisutan je gubitak motivacije zbog sumnje u profesionalni izbor, perspektivu, kompeticiju za buduću profesiju.
Najčešći psihološki problemi tokom studiranja: Javljaju se kroz anksioznost koja predstavlja strepnju, stalno prisutnu brigu, nesanicu, opterećujuće negativne misli koje se teško kontrolišu. Studenti često imaju napade panike kada se telo iznenada uznemiri: srce jače lupa, znoje se dlanovi, nemate daha, imate osećaj da ćete se onesvestiti, ugušiti, izgubiti kontrolu. Zatim psihosomatske tegobe: nelagodnost u stomaku, bolovi, „nervozan stomak“, glavobolja, ubrzan rad srca. Problemi sa ishranom anoreksija i bulimija.
Nesanica: Često predstavlja problem tokom studiranja. Nastaje iz više razloga: neredovnog načina života ( zamena noć za dan), opterećivanja raznim mislima i brigama pred spavanje, korišćenja energetskih napitaka i drugih supstanci kako bi se u periodu učenja održavala budnost. Da bi se rešio problem sa nespavanjem, mora najpre da se otkrije uzrok nesanice.
San se ne može brzo regulisati ako su duže vreme prisutne loše navike.
Potrebno je postepeno regulisati životni ritam, uvesti doziranu fizičku aktivnost, redovnu i zdravu ishranu, potruditi se oko bolje organizacije vremena, odrađivanje obaveza po prioritetima. Ne uzimati samoinicijativno lekove za spavanje, jer mogu stvoriti zavisnost.
Preporuke: Psihološke reakcije tokom studiranja su prisutne, mogu da utiču na efikasnost, kvalitet i zadovoljstvo sobom i sopstvenim životom. Bitno je da se na vreme prepoznaju i pravovremeno potraži pomoć psihijatra i psihologa kako bi se krizne situacije i reakcije adekvatnije i efikasnije prevazišle. Farmakoterapija neće uticati na sposobnost da odrađujete akademske obaveze ukoliko se pridržavate saveta lekara. Posedujemo dugogodišnje iskustvo u radu sa ovom populacijom, pa smo tu za vaše probleme Euromedik tim psihijatri-psiholozi.
