Neurologija – EEG u dijagnozi epilepsija
EEG u dijagnozi epilepsija
Elektroencefalografija (EEG) je najvažnija (najsenzitivnija i najspecifičnija) dopunska metoda za dijagnozu, prognozu i terapiju epilepsija. Neurofiziolozi imaju običaj da kažu da je EEG neinvazivni „prozor u mozak“ koji sem što može da potvrdi kliničku dijagnozu epilepsije, pruža esencijalne informacije o aktivnosti moždane kore od značaja za dijagnozu pojedinih epileptičnih sindroma. U mnogim situacijama EEG je neophodna metoda za razlikovanje fokalnih od generalizovanih napada i epilepsija što je od presudnog značaja za izbor antiepileptičke terapije. Jedina je metoda za detekciju supkliničkih napada (npr. apsansni napadi), fotosenzitivnosti i nekonvulzivnog epileptičnog statusa.
Na koji način EEG doprinosi dijagnostici epilepsije?
Tako što može da registruje prisustvo fokalnih ili generalizovanih interiktalnih epileptiformnih abnormalnosti (patološke promene između epileptičkih napada) u vidu šiljaka, oštrih talasa ili šiljak-spor talas kompleksa. Prisustvo ovih promena u EEG snimku snažno koreliše sa dijagnozom epilepsije zbog toga što se one izuzetno retko viđaju kod ljudi koji nemaju epilepsiju (0,5-1%).
Koja su ograničenja rutinskog EEG pregleda?
Na prvom mestu mala vremenska (kratko trajanje snimanja) i prostorna (ograničen broj elektroda) rezolucija zbog čega je prvi interiktalni EEG (standardno EEG snimanje- traje oko 15 min) kod bolesnika sa epilepsijom pozitivan u svega 25-55%. Ponavljano i produženo EEG snimanje, kao i snimanje u spavanju (radi se nakon neprospavane noći jer je veća verovatnoća da pacijent zaspi tokom snimanja koje traje u proseku oko 1h i 15 min ) uvećava senzitivnost EEG-a na 80%. Nažalost, preostaje oko 15-20% lažno negativnih nalaza zbog čega EEG nije dobra „skrining“ metoda u opštoj populaciji pa neselektivno upućivanje bolesnika na „rutinsko“ EEG snimanje umanjuje upotrebnu vrednost metode. Drugim rečima, EEG ne može i ne sme da bude alternativa za kliničke podatke i treba ga tumačiti isključivo u kontekstu detaljne anamneze i poznavanju lekova koje pacijent uzima, starosti pacijenta i stanja budnosti tokom snimanja.
U Euromedik ustanovama postoji mogućnost pregleda epileptologa (neurolog sa dodatnom edukacijom iz oblasti epilepsija) i EEG snimanja (standardnog i EEG-a nakon deprivacije spavanja) u cilju postavljanja dijagnoze epileptičnog sindroma i praćenja terapijskog efekta kod svih pacijenata sa epilepsijom kroz redovne i vanredne kontrolne preglede i snimanja.
