Skip links

Pulmologija – Tuberkuloza

Tuberkuloza je zarazna, epidemijska bolest  koja  se može lečiti, izlečiti I prevenirati. Tuberkulozu izaziva bakterija Mycobacterijum tuberculosisi najčesce zahvata pluća (plućni parenhim i bronhijalno stablo), ali takođe I druge organe i tkiva (vanplućna tuberkuloza) Bacil tuberkuloze  je otkrio Robert Koch  24. marta 1882. godine, pa se zato i zove Kohov bacil, za čije otkriće je dobio Nobelovu nagradu.  Bacil tuberkulozese u 98% slučajeva širi vazdušnim, kapljičnim putem, kada oboleli  od TBC pluća  kijanjem, kašljanjem, govorom  izbacuju bacile TBC u vazduh sitnim kapljicama. 

Svaki organizam inficiran Mycobacterium TBC ne oboli od tuberkuloze. Samo 10% od inficiranih osoba se  razboli od aktivne tuberkuloze. 5% sveže inficiranih dobije klinički manifestnu tuberkulozu i javlja se lekaru u toku prve godine, kod drugih 5% bolest se javi nakon više godina ukoliko dođe do imunosupresije organizma. U rizične grupe spadaju oboleli od dijabetes melitusa, pacijenti na dijalizi, HIV pozitivni, alkoholičari i narkomani, pacijenti koji se iz bilo kog razloga leče imunosupresivnom terapijom (sistemske bolesti vezivnog tkiva, transplantacija organa), vulnerabilne grupe (beskućnici, zatvorenici)

Simptomi

Simptomi kod osobe obolele od plućne tuberkuloze  su: kašalj, iskašljavanje, krv u ispljuvku, bol u grudima, slabost, malaksalost, noćno znojenje, gubitka apetita i telesne težine. Neophodno je da svaka osoba koja kašlje duže od tri nedelje, i ima druge navedene simptome, da se obavezno javi lekaru.

Dijagnoza

Dijagnozu postavlja isključivo pulmolog nakon uzetih anamnestičkih podataka i pregleda. Mnogi od ovih simptoma mogu da izostanu. Za dijagnozu radiografija grudnog koša je prva, neophodna, najvažnija dijagnostička metoda. Ukoliko postoji sumnja na neku drugu bolest, lekar Vam može savetovati skener grudnog koša. Za definitivnu dijagnozu neophodan je pregled ispljuvka na acidorezistentne bacile. Potreban jutarnji uzorak sputuma tri dana za redom. Ukoliko pacijent nije u mogućnosti da da adekvatan uzorak, radi se bronhološko ispitivanje.

Prvi rezultati se dobiju nakon mikroskopskog pregleda sputuma i nalaza  acidorezistentnih bacila TBC i mogu biti izdati u roku od 24 h.

Drugi rezulat se očekuje od 3 do 8 nedelja (nakon zasejavanja  na LOW pudlogu)  što predstavlja zlatni standard u dijagnozi tuberkuloze. Nakon izolacije  bacila TBC neophodno je uraditi i test osetljivostirezistencije Mycobacterium TB na lekove  tzv. antituberkulotike.

Testiranje  da se utvrdi da li su  stekli imunitet  na infekciju  bacilima TBC radi se Mantoux testom (najčešće se radi kod dece iz kontakta sa obolelim od TBC). Ukoliko je test jako pozitivan rade se dalja ispitivanja i odlučuje o primeni  hemioprofilakse. Ovim testom se ne postavlja dijagnoza TBC, već samo utvrđuje prisustvo infekcije.

Ako je bolesnik bio bacilaran (pozitivan) glavni kriterijum za izlečenje je trajna negativizacija iskašljaja tj. da se bacil vise ne pojavljuje u kulturama (LOW)

Lečenje pacijenata sa tuberkulozom

Lečenje, često I dijagnostika  pacijenta  započinje u bolničkim uslovima. Lečenje se nastavlja u ambulantnim uslovima, u Dispanzerima  za plucne bolesti i TBC gde se prate laboratorijske analize, rade kontrolni rendgenski snimci pluća, pregledi sputuma (ARB, LOW) Svi lekovi za lečenje tuberkuloze su  dostupni, besplatni. Obavezno je I omogućeno i pacijentima koji nemaju zdravstveno osiguranje lečenje od ove infektivne bolesti. Tuberkuloza se leči antituberkuloticima, to su lekovi koji deluju baktericidno i bakteriostatski na bacil TBC. Lekovi prve linije za lečenje TBC su: Izoniazid (H), Rifampicin(R),  Pirazinamid (Z), Etambutol (E), Strepotomicin (S). Rezervni antituberkulozni lekovi su poslednja šansa za lečenje hronične I MDR TBC. Lečenje zavisi od toga kojoj kategoriji obolelih pripada pacijent, da li je novo oboleo, da li je predhodno lečen, lečenje nakon prekida, zatim da li se radi o  hroničnoj MDR TB (pozitivan sputum i posle ponovnog nadziranog lečenja). Lečenje novoobolelog pacijenta započinje inicijalnom fazom u trajanju od 2 meseca, sa 4 primarna antituberkulotika (HREZ). Nastavlja se produženom fazom  u trajanju od 4 meseca, sa primenom 2 leka (HR). Bolest ukoliko se ne leči redovno – napreduje, lečenje je neuspešno , vodi do stvaranja rezistencije – ne reagovanja na terapiju osnovnim lekovima, dovodi do  stalne  zaraznosi pacijenta I sirenja infekcije, lošeg I ismrtnog ishoda 

Pacijent oboleo od TBC pre početka terapije mora biti upoznat sa tim da je terapija duga, i da svakodnevno, redovno mora da se koristi više lekova da bi doslo do izlečenja. Neophodne su I redovne kontrole, redovno praćenje laboratorijskih analiza krvi, kontrolni rendgen pluća, pregled sputuma. Privremena radna nesposobnost započinje od postavljanja  sumnje na aktivnu, zaraznu bolest, koja traje i nakon postavljanja djagnoze i za vreme trajanja terapije.  

Svi pacijenti sa tuberkulozom u Srbiji imaju pristup sistemu DOTS koji se zove direktno opservirani tretman. To je svetski priznat sistem kao najbolji za lečenje tuberkuloze i rezistentne tuberkuloze. To znači da se svaka doza lekova uzima pod nadzorom medicinske sestre, o čemu ona vodi evidenciju. 

Prevencija

Preventivne mere su rano otkrivanje obolele osobe, izolacija i  lečenje obolelog kao izvora zaraze. Obavezna je vakcinacija BCG  vakcinom na rodjenju, a najkasnije do navršene prve godine zivota. Nije predviđena revakcinacija (od 2004. god.) Epidemiološki nadzor nad TBC: potrebno je aktivno traženje  eventualno obolelih  pregledom svih osoba iz  kontakta (deca, starije, bolesne osobe) – porodični kontakti. Potrebno je pregledati I osobe  iz čestog kontakta sa obolelim iz radne sredine, škole I osoba iz povremenog kontakta.