Najčešća pitanja pacijenta za fonijatra
1. Da li možete da nam kažete šta je tačno fonijatrija i čime se ona bavi?
Fonijatrija je jedna moderna grana medicine koja se bavi prevencijom,
dijagnostikom i terapijom poremećaja glasa i govora. Nastala je iz
otorinolaringologije kao uža specijalizacija koja se posebno bavi poremećajima
komunikacije.
2. Šta tačno podrazumeva poremećaj komunikacije?
Humana komunikacija je socijalna interakcija razmene informacija, koja može
biti verbalna-govor ili neverbalna-gestikulacija.
Poremećaj verbalne komunikacije predstavlja poremećaj glasa i govora, jezika
i sluha, u meri u kojoj poremećaji sluha utiču na glas, govor i jezik. Preduslov
za dobar glas je dobar sluh.
Centar za lečenje poremećaja komunikacije se bavi rešavanjem ovih problema.
3. Kada ljudi prepoznaju da treba da se obrate fonijatru? Koji su to simptomi ili
situacije nakon kojih pacijenti potraže vašu pomoć?
Fonijatrijski pacijenti su svi oni koji imaju problem sa glasom, a nekada i sa
disanjem i gutanjem, od dece pa do najstarijih. Pre svega su to vokalni
profesionalci kojima je glas sredstvo za rad: glumci, pevači, profesori, voditelji,
novinari, menadžeri…Nažalost imamo sve više onkoloških pacijenata.
Promuklost je najčeće prvi simptom maligne bolesti, te se zato insistira na
ranom otkrivanju karcinoma sa devizom da svaka promuklost duža od 2-3
nedelje zahteva pregled otorinolaringologa ili fonijatra.
Gubitak glasa, kao nasavršenijeg vida komunikacije, predstavlja pravi hedikep
za sve ljude, a naročito za vokalne profesionalce. Tek kada ostanemo bez
dobrog glas postajemo svesni značaja koji glas ima za kvalitet života.
4. Kako izgleda jedan pregled?
Fonijatrijski pregled obuhvata kompletan ORL (otorinolaringološki) pregled
uva, nosa i grla. Poseban deo pregleda je endoskopski pregled grkljana koji se
zove Endovideostroboskopija, a omogućava da vidimo vibracije glasnica koje
stvaraju glas. Nakon toga sledi kompjuterska analiza glasa i govora.
5. Koje sve dijagnoze nakon pregleda postoje?
Osnovna dijagnoza je zbog koje se pacijent upućuju na fonijatrijski pregled je
promuklost.
Problemi sa glasom mogu nastati zbog postojanja nekih organskih promena na
nivou generatora glasa-grkljana, tako da na glasnicama možemo videti polipe,
ciste, otoke, tumore, pevačke čvoriće…
Do gubitka glasa može doći posle nekih stresnih situacija, kada možemo
“vratiti“ glas pacijentu ukoliko je samo psihogene prirode.
Neke neurološke bolesti mogu dovesti do poremećaja glasa i govora.
Problem sa glasom može nastati i posle nekih operacija (štitne žlezde, karotida,
pluća) kada dođe do paralize grkljana.
6. Koji su najčešći poremećaji u ovoj grani medicine?
Promuklost je najčešće uzrokovana hroničnim zapaljenskim promenama koje
nastaju u grkljanu zbog pušenja što može dovesti do nastanka najozbiljnije
bolesti-raka grkljana!
Glavni faktori rizika za nastanak karcinoma grkljana je pušenje i zloupotreba
alkohola. Faktori koji mogu uticati na glas su i loši mikroklimatski uslovi,
alergijske manifestacije, gorušica,kašalj, oštećenje sluha…
Promuklost može biti posledica preterane upotrebe glasa, nepravilne upotrebe
glasa i zloupotrebe glasa.
Na glas utiče sve što se dešava sa našim organizmom, na fizičkom i psihičkom
nivou.
7. Na koji način se osobe leče, kako izgledaju terapije?
Fonijatar treba pre svega da otkrije uzrok problema sa glasom pacijenta da bi
se odlučio za adekvatno lečenje, što zahteva jedan holistički pristup pacijentu.
Terapija izbora je fonijatrijska rehabilitacija, što podrazumeva vežbe disanja i
produkcije glasa, i psihološka obrada pacijenta. Ukoliko je potrebno
predlažemo inhalacije, lečimo infekciju, alergiju, refluksnu bolest(gorušicu).
Fonohirurgija se izvodi samo ako fonorehabilitacija nije dala zadovoljavajuće
rezultate, i ako posumnjamo na malignu bolest koju možemo otkriti našim
pregledom u ranom stadijumu.
Prevencija je uvek najbolja terapija. Pre svega savetujemo pacijente da ne
puše, vode računa o zdravom načinu života i neguju svoj glas.
8. Koliko traje proces lečenja pacijenta?
Za fonijatrijski tretman može biti dovoljan samo jedan fonijatrijski pregled, a
može trajati i mesecima, zavisno od dijagnoze.
Fonijatrijski pregled može biti i preventivan, naročito za vokalne
profesionalce-pevače koji treba da dodju kod nas već na početku muzičkog
obrazovanja, a zatim ih pratimo tokom karijere.
9. Šta mislite, zbog čega većina ljudi ne zna za ovu granu medicine?
Fonijatrija je kao subspecijalizacija otorinolaringologije relativno mlada grana
medicine, koja kod nas nije dovoljno popularizovana. Vokalni profesionalci su
uglavnom upoznati sa benefitima fonijatrije, a dešava se da i drugi lekari nisu
dovoljno upućeni u ovu oblast.
10. Da li je istina da u Srbiji ima jako mali broj lekara koji se bave ovom granom
medicine – fonijatrijom? Zbog čega je to tako?
U našoj zemlji postoji samo desetak fonijatara, a u svetu nekoliko stotina, što je
veoma mali broj u odnosu na populaciju. Lekar treba da bude specijalista
Otorinolaringologije sa iskustvom da bi završio i užu specijalizaciju
Fonijatrije.
Tradicija fonijatrijskog odseka Klinike za otorinolaringologiju i
maksilofacijalnu hirurgiju, Kliničkog centra Srbije duga je preko pola veka.
Naš osnivač je Profesor dr Dušan Cvejić koji je pored fonijatrije završio i
muzičku akademiju. Fonijatrija ima svoje specifičnosti jer zahteva holistički
pristup pacijentu. Potrebno je biti dobar psiholog , a značajno je i muzičko
obrazovanje (koje neki od nas imaju) jer na osnovu boje glas možemo da
prepoznamo o kom poremećaju glasa se radi.
11. Da li postoje ljudi koji ni ne znaju da imaju ovaj problem? Da li smatrate da
javnost treba više da bude informisana o ovoj vrsti poremećaja?
Popularizacija fonijatrije je veoma bitna da bi informisala ljude o njenim
mogućnostima. Dolaze nam pacijenti koji su upućeni na fonijatrijski pregled a
da nisu ni svesni da imaju problem sa svojim glasom.
12. Da li ovaj problem može da utiče na funkcionalnost osobe u poslu i privatnom
životu?
Kvalitet glasa značajno utiče na kvalitet života, a to se tek shvati kada se ostane
bez dobrog glasa. Dobra vest je što fonijatri uglavnom mogu da „poprave
glas“. Čak i naši laringektomisani pacijenti, koji su operisani zbog karcinoma
grkljana, nauče ezofagusni glas i govor. ( kako oni kažu glas iz stomaka).
13. Da li ovi poremećaji mogu potpuno da se izleče ili je potrebno da pacijent
obavlja redovne kontrole ili terapije i nakon izlečenja?
Fonijatrijski tretman u najvećem broju slučajeva može „popraviti“ ili „vratiti“
glas. Ponekad su potrebne i redovne kontrole, a pacijente naučimo svim
tajnama dobrog glasa. Vokalni terapeuti (koji su deo fonijatrijskog tima)
vežbaju sa pacijentima, ali mogu i sami da nauče vežbe i rade kod kuće, pod
našom kontrolom.
14. Da li su žene ili muškarci skloniji ovom poremećaju?
Probleme sa glasom imaju i žene i muškarci. Kažu da žene više pričaju, a
muškarci više konzumiraju duvan i alkohol, što baš i nije pravilo.
15. Koja starosna dob je najpodložnija ovom problemu?
Glas se menja od rođenja pa do starosti. U pubertetu je karaketristična
mutacija glasa koja je izraženija kod dečaka, ali je prolaze i devojčice. Deca su
često promukla zbog preterane vike. Kod starijih ljudi često dolazi do
slabljenja glasa i sluha. Fonijatrijski pacijenti mogu biti u svim starosnim
dobima, počev od najmlađih pa do najstarijih.
Doc.dr Sanja Krejović Trivić je lekar specijalista otorinolaringologije i
subspecijalista fonijatrije.
Zaposlena na Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju,
Kliničkog centra Srbije od 2000.godine.
Fonijatrijom je bavi od 2008.godine.
Docent Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Član Unije Evropskih fonijatara.
Majka troje dece.
