Skip links

Neurologija – Evocirani potencijali

Evocirani potencijali (EP) predstavljaju dijagnostičku, neurofiziološku  proceduru kojom se registruju električni potencijali nervnog tkiva, izazvani (evocirani) nekim spoljnim stimulusom, odnosno podražavanjem nekog čula (vida, sluha, taktilnih čula  sa ekstremiteta).  

Ovom metodom se mogu registrovati oštećenja nervnih puteva i pre pojave kliničkih znakova. Najčešće u praksi primenjivani modaliteti EP su: VEP (vizuelni evocirani potencijali), AEP (auditivni evocirani potencijali) i SSEP (somatosenzorni evocirani potencijali).

VEP – VIZULENI EVOCIRANI POTENCIJALI. 

Predstavljaju neinvazivnu (bezbolnu) dijagnostičku proceduru pri kojoj se stimuliše merežnjača oka treperavom svetlošću, odnosno svetlosnim uzorkom tipa šahovske table sa monitora. Računar omogućava registraciju sumiranih izazvanih električnih potencijala u vidu talasa, koji ima svoj oblik i latencu. Latenca VEP nazvana  P100,  može biti produžena i kod najfinijih lezija optičkog nerva, te često govori u prilog oštećenje vidnog živca čak i pre pojave simptoma ili znakova umanjenja vida.

Kako izgleda procedura snimanja VEP ? 

Postupak se sprovodi u zamračenoj prostoriji, bez buke,  pri čemu pacijet sedi i gleda koncetrisano u ekran monitora na kom je animacija „šahovske table“, na kojoj se u određenim vremenskim razmacima naizmenično menjaju svetla i tamna šah polja. 

Registracija se vrši površinskim eleketrodama na poglavini (kosmatom delu glave) postavljenim u određenim regijama, pre započinjanja vidne stumulacije tipa  „šahovske table „

Kakva je priprema pacijenata za pregled?

Za obavljanje pregleda neophodno je posedovati :

  • nalaz neurologa ili oftalmologa koji je indikovao pregled.
  • u slučaju oštećenja vida, poneti nalaz oftalmologa i korekciju (naočare, sočiva).

Potrebno je naglasiti da pacijent dolazi sa:

  • čistom kosom  i bez primene sredstava za oblikovanje kose ( lak, gel)
  • sa predhodno uzetom propisanom terapijom  ( ukoliko je pacijet koristi)  i doručkom.
  • da predhodnih 7 dana nije primenjivan midrijatik ( širenje zenica)
  • i da pacijet mora biti sposoban da sarađuje pri pregledu ( ukoliko je u pitanju dete, onda strarije od 4 godine) 

Koje su kliničke indikacije za primenu VEP ?

VEP se mogu korstiti kao jedna od dijagnostičkih procedura u brojnim  neurološkim oboljenjima ( čak 45 oboljenja), kao i oftalmlloškim oboljenjima, ali se najčešće u praksi ova procedura koristi u dijagnostici multiple skleroze, gde izmenjeni odnosno patološki nalaz VEP govori u prilog demijelinizacije (gubitka mijelinskog omotača)  optičkog živca (optički neuritis).

Zasto je dobro odabrati Euromedik u sprovođenje dijagnostičke metode VEP ?

Zato što tim Euroemdika čine iskusni  dobro edukovani lekari, neurolog  i oftalmolog uz izvođenje pregleda na modernim visoko kvalitetnim uređajima, uz detaljno i adekvatno tumečenja nalaza, kao i prepeorukama o daljim eventualnim potrebnim pregledima drugih specijalnosti i dijagnostičkih porcedura,  koje se mogu kvalitetno i efikasno učiniti u Euromedikovom timu u kojim se sporovode sve dijagnostičke procedure i pregledi po visokim medicinskim i evropskim standardima.

 BOLESTI U KOJIMA JE IDIKOVANA PRIMENA VEP.

  1. Multipla scleroza.
  2. Neuritis n. optici.
  3. Devic-ova bolest (ili NMO spektar bolesti).
  4. Leber-ova hereditarna optička neuropatija.
  5. Idiopatske optičke neuropatije
  6. Ishemička optička neuropatija
  7. Toksičke optičke neuropatije
  8. Kompresivna optička neuropatija
  9. Kortikalno slepilo
  10. Psihogeno slepilo i simulacija
  11. Hidrocefalus
  12. Tumor selarne regije
  13. Leukodistrofije
  14. Migrena
  15. Friedreich-ova ataksija
  16. Alzheimer-ova bolest
  17. Ataxia-teleangiectasia
  18. Charcot-Marie-Tooth-ova bolest
  19. Chediak-Higashi-jev sindrom
  20. Diabetes mellitus
  21. Funikularna mijeloza
  22. Hepatička insuficijencija
  23. Hipotireoidizam
  24. Hronična inflamatorna demijelinizirajuća polineuropatija
  25. Hronične progresivne mijelopatije
  26. Huntington-ova horeja
  27. Koma
  28. Kontuzija mozga
  29. Alkoholizam
  30. Miotonička distrofija
  31. Mitohondrijske bolesti
  32. Mukopolisaharidoze
  33. Abetalipoproteinemija.
  34. Neonatalna asfiksija
  35. Albinizam
  36. Neurofibromatoza
  37. Neuronska ceroidna lipofuscinoza
  38. Neurosifilis
  39. Parkinson-ova bolest
  40. Progresivna mioklonička epilepsija
  41. Renalna insuficijencija
  42. Sarkoidoza
  43. Spinocerebelarne degeneracije
  44. Cistična fibroza pankreasa
  45. Wilson-ova bolest