Multislajsna kompjuterizovana tomografija (MSCT)

pregled-msct

1. Šta je multislajsna kompjuterizovana tomografija

Multislajsna kompjuterizovana tomografija (MSCT) je vrhunska bezbolna i neivazivna dijagnostička metoda kojom se dobijaju vrlo precizni i kvalitetni prikazi različitih organa i delova ljudskog tela.

U širokim krugovima se ova metoda popularno naziva skener, dok radiolozi preferiraju naziv multidetektorska kompjuterizovana tomografija – MDCT.

2. Kada je potrebno uraditi MSCT?

Neophodnost pregleda MSCT-om utvrdjuje lekar specijalista i to onda kada je neka od jeftinijih, ali manje informativnih i pouzdanih metoda (npr. ultrazvuk ili rendgen) pokazala da postoji promena na organu koju bi trebalo detaljnije opisati. Radiolog tumači snimke skenera i dolazi do prave dijagnoze, koja omogućava lekarima drugih specijalnosti (onkolozima, internistima, hirurzima, ortopedima, neurolozima, ORL specijalistima, fizijatrima itd) da planiraju dalje lečenje pacijenta i prate efekte primenjene terapije.

3. Kakve podake pruža ova metoda?

MSCT se zasniva na primeni X zraka koji se u vidu tankog, milimetarskog, usmerenog snopa propuštaju kroz ljudsko telo. Prolazeći kroz tkiva koja su različite gustine (telesne tečnosti, masno tkivo, krvni sudovi, kosti, šuplji i čvrsti organi itd) zraci bivaju u različitoj meri apsorbovani i samim tim oslabljeni. Ovaj gubitak energije registruje detektorska komponenta aparata i pomoću složenog kompjuterskog programa pravi se grafička rekonstrukcija preseka kroz ispitivani deo tela. Na ovaj način nastaju vrlo detaljni snimci na kojima se mogu opisati patološke promene veličine svega nekoliko milimetara, što je posebno važno u pravovremenom lečenju malignih bolesti.

4. Kako izgleda procedura pregleda?

MSCT se sastoji iz dva dela, to su pokretni sto na kome leži pacijent i gentri – deo kružnog oblika u kome se nalaze rotirajuća rendgenska cev i detektori. Pregled vode lekar radiolog i radiološki tehničar specijalno obučen za rukovanje aparatom. Pacijentu se pre snimanja plasira tanka igla u venu podlaktice kroz koju će kasnije biti ubrizgano kontrasno sredstvo. To je specijalna hemijska supstanca na bazi joda i koja nije radioaktivna, a omogućava da se dobije kvalitetnija slika organa i eventualne promene na njemu.

Za vreme pregleda pacijent mora biti apsolutno miran, u jednom trenutku će biti zamoljen i da zaustavi disanje i ne sme da se pomera, da bi dobijena slika bila bez propratnih tragova – zamućenja koji joj mogu smanjiti kvalitet i oštrinu.

Pregled traje nekoliko minuta, zatim radiolog tumači snimke i daje pacijentu usmeno objašnjenje i pisani izveštaj, kao i CD sa snimcima.

5. Ko sme da radi pregled na MSCT, a ko nikako ne sme i zbog čega?

Skenerskom snimanju se ne smeju izlagati pacijenti koji imaju alergiju na jod i oni koji imaju hronična bubrežna oboljenja, jer se kontrast ne može eliminisati iz organizma ukoliko su bubrezi oboleli. Zato je bitno pre pregleda navesti da li pacijent ima alergiju na jod i da li ima oboljenje bubrega. Ako bubrežno oboljenje postoji moramo znati kolike su koncentracije ureje i kreatinina u krvi, jer su to laboratorijski parametri funkcije bubrega. U oba slučaja pacijent je kandidat za drugu vrstu pregleda odnosno za magnetnu rezonancu.

6. Zašto MSCT-skener, a ne MR-magnetna rezonanca?

Sa pojavom multislajsnih skenera, CT se po informativnosti približio, a u nekim elementima i nadmašio magnetnu rezonancu. Skener je jeftinija i brža metoda, daje bolju trodimenzionalnu prostornu rezoluciju i informaciju o malim patološkim promenama, što je hiruzima jako bitno radi orijentacije i pristupa promeni koja treba da se operiše ili leči. MSCT je prioritet pre svega za pregled pluća i grudnog koša, regija dušnika i glasnih žica, struktura srednjeg i untrašnjeg uha, sinusa, svih krvnih sudova u telu od moždanih i vratnih, preko pregleda najveće arterije u telu – aorte, plućnih i trbušnih arterija i vena, do krvnih sudova nogu i stopala. Takođe, MSCT je prioritet i jedina dijagnostička metoda kod pacijenata koji ne smeju ući u MR magnetno polje, a to su pacijenti sa pejs-mejkerom, pacijenti sa metalnim implantima u telu, veštačkim zglobovima, metalnim hirurškim materijalom i stranim telima zaostalim nakon povreda vatrenim oružjem, kao i vrlo teški pacijenti u komi, pacijenti na kiseoniku i uznemireni pacijenti, jer pregled traje čak i do pola sata kraće nego pregled magnetnom rezonancom. Skener je takođe neprikosnoven u dijagnostici oboljenja kamenaca i malih tumora bubrega i mokraćnih kanala.

Magnetna rezonanca MR je pak bolja i preciznija u dijagnostikovanju patologije kičme, mozga, zglobova, dojke, žučnih puteva i žučne kese i naročito u oboljenjima debelog creva, prostate i ginekološke regije-materice, jajnika i vagine.

7. Da li pregled MSCT-om ima štetne posledice?

Skenersko snimanje, kao i svaka druga vrsta rentgenskog zračenja, ima štetne efekte na tkivo, ali po tipu kumulativnog efekta. To znači da jedno snimanje na skeneru neće izazvati nikakav negativni efekat, ali ako bi se čovek stalno i često snimao na skeneru to bi posle dužeg vremena dovelo do promena na ćelijskom nivou. Naučnici su proučavanjem došli do podatka da je optimalan bezbedni razmak između dva skenerska snimanja oko tri meseca, ali treba naglasiti da kada je neophodno i od životne važnosti ona mogu biti češća. Sada kada imamo druge i alternativne metode dijagnostike potpuno je opravdano kombinovati MDCT dijagnostiku sa drugim metodama kao što su RTG, utrazvuk i MR. Naši pacijenti nemaju razloga za brigu, jer se opravdanost kontrolnih, dopunskih i naknadnih skenerskih pregleda uvek konzilijarno procenjuje. Takođe je bitno reći da je opravdanost skenerskog snimanja apsolutna, nedovosmislena i uvek u svrhu pomoći u postizanju konačnog cilja, a to je pravovremena i tačna dijagnoza! Zaključak je taj da je medicinska opravdanost skenerskog pregleda neuporedivo veća u poređenju sa minimalnim negativnim efektom koje to snimanje uzrokuje.

8. Kojom opremom se radi MSCT?

U našim EUROMEDIK medicinskim institucijama imamo na raspolaganju najsavremenije skenerske aparate četvrte generacije kakvi se koriste u vodećim evropskim i svetskim bolnicama.