Reumatologija i fizikalna medicina – Limfedem
LIMFEDEM predstavlja hronično, neizlečivo oboljenje koje nastaje usled poremećaja u evakuaciji limfe iz podkožnog tkiva. Karakteriše se otokom jednog ili oba ekstremiteta (nogu, ruku, vrata, trupa). Prisutan je osećaj težine, punoće, smanjuje se obim pokreta, prisutna zategnutost kože, zglobova, senzacije peckanja, bridenja, sa čestim pogoršaniima u vidu upale (cellulitisa, Lymphangitisa), oticanja limfe (limforeje). Bolest može da napreduje do izrazito velikog deformiteta – elenfatijaze ukoliko se adekvatnim merama lečenja ne stavi pod kontrolu.
Limfedem kao doživotno oboljenje, izraženo narušava kvalitet života, vremenom javlja se onesposobljenost pacijenta, psihosocijalni problem kao i finansijki.
Da li je svaki otok limfedem? Šta dovodi do limfedema?
Svaki otok nije limfedem, i druga oboljenja ili stanja mogu dovesti do otoka (noge,ruke), na primer: slabosti srca, oboljenja bubrega, dijabetesa, poremećaja ishrane, niskih belančevina u krvi; po otklanjanju uzroka se povlače.. Otok može biti venskog porekla kod akutnih tromboza ili hroničnog venskog zastoja, posle povreda – Sudek…
Limfedem može biti urođeni i stečeni. Stečeni: akutni, tranzitorni (prolazni) i hronični (dugotrajni). Sekundarni limfedemi (stečeni tokom života) nastaju kao posledica povrede limfnih sudova, zapljenskog procesa, postoperativno nakon uklanjanja limfnih čvorova (malignitet dojke, tumori glave, vrata, organa karlice), postraumatskih stanja – povreda, zračenja, pritiska tumora na limfni sud…posle erizipela ili komlikacije venskog zastoja…
Kada da se javim lekaru? Kako se postavlja dijagnoza limfedema u Euromediku?
Potrebno je javiti se na pregled odmah čim se primeti otok. U startu treba što pre utvrditi uzrok otoka jer može biti posledica raznih oboljenja i stanja. Najpre se uzme dobra anamneza – podaci od pacijenta vezani za otok ,operacije, povrede…a potom je potrebno obaviti pregled kardiologa-interniste, uraditi laboratorijske opšte nalaza, a potom dopler krvnih sudova, pregled ultrazvuka mekih tkiva, pregled vaskularnog hirurga. Primenjuju se posebni dijagnostički testovi: merenje obima ekstremiteta (razlika veća od 2cm), Štemmerov test i po potrebi specifične preglede limfnih sudova limfoscintigrafije, limfoangiografije, skener, magnetna rezonanca i/ili invazivna flebografiju – sve ove preglede sprovodimo u Euromediku.
Kako se leči limfedem?
Limfedem kao hronično, oboljenje sa kojim se živi, ne može se izlečiti ali se može držati pod kontrolom. Zato je neophodna edeukacija bolesnika sa limfedemom koje su to mere i postupci koje će svakodnevno sprovoditi u kućnim uslovima kako bi se sprečila pogošanja i očuvala funkcionalnost, a da se odmah pri pojavi bilo kog znaka pogoršanja odmah javi svom lekaru (fizijatru, angiologu, vaskularnom hirurgu) i da se ukjluči potrebna terapija). Kada se prvi put javi posle postavljanja dijagnoze odmah se kreće sa edukacijom koja podrazumeva NEGU kože, samodrenaži, vežbama koje sprovodi u kućnim uslovima, postavljanju kompresivne bandaže, oblačenju rukava ili čarape. Prvi cilj terapije je da se redukuje otok, smanji do najmanjeg obima, a da se potom sprovodi održavanje datog stanja fizijatri i terapeuti u Euromediku su edukovani za kompletan program lečenja, a prema konkretnom nalazu, fazi limfedema (postoje 4 faze), pacijentu se predoči šta može da očekuje od terapije, upozna se sa mogućim komplikacijama, i da preporučene mere lečenja odmah uključi u redovan svakodnevni ritam; da zna da u lekaru ima uvek podršku. Pacijentu se da spisak mera i postupaka koje mogu da pogoršaju stanje i mera kojih treba da se pridržava!!!
Koje su metode lečenja limfedema?
Iz predhodnog sledi da je osnovni metod lečenja konzervativn, a da operativno lečenje za sada ne daje očekivane rezuktate.
Konzervativne mere u tretmanu limfedema: Kompleksna dekongestivna fizikalna terapija – KDFT, koja zavisno od faze bolesti podrazumeva: negu kože; Manuelnu limfnu drenažu (MLD), kompresivnu terapiju (bandažu, kompresivne čarape ili rukav) kao i primena kompresivnih aparata za limfnudrenazu i Kinezi terapijski protokol.
Hiruško–operativno lečenje podrazumeva mnogobrojne metode koje se primenjuju ali sa vrlo ograničenim uspehom.
Koja su to stanja kada se ne primenjuje kompleksna dekongestivna terapija limfedema?
Aktivni malignitet, duboka venska tromboza, srčana slabost, bubrežba insuficijencija, oboljenje pluća, kravarenje, kompromitovana arterijska cirkulacija u datom ekstremitetu, paraliza ili pareza ekstremiteta, otvorena rana i tromboza, akutna upala zgloba….
Bitno je istaći da je u Euromediku pacijent u stalnom kontaktu sa terapeutom i lekaraom; da se njjgovo stanje prati, pa prema trenutnomn stanju i pridruženim bolestima se opredeljuje konkretan program koji tada sme da se primeni i kom obimu i ritmu sprovođenja!
