Pulmologija – Sarkoidoza
Kako se dijagnostikuje sarkoidoza?
Da bi se sprečile teže posledice bolesti jako je važno otkriti sarkoidozu na vreme.
Nema laboratorijskog testa kojim se može sa sigurnošću dijagnostikovati sarkoidoza. Umesto toga pulmolozi se oslanjaju na veći broj testova i pregleda. Da bi se potvrdila dijagnoza pacijenta mora da ispuni sledeća tri uslova:
1.simptomi i znaci koji su karakteristicni kod sarkoidoze
2.ostale bolesti se moraju isključiti
3.mora da postoji patohistološki dokaz (biopsija tkiva) postojanja granuloma
Kada se dijagnoza potvrdi lekari će utvrditi obim i ozbiljnost oštećenja, pretpostaviti u kom će se pravcu bolest dalje razvijati i odrediti način lečenja.
PRVI PREGLED
Pulmolog će vas pregledati i detaljno vas ispititati o vasim tegobama. Zatim će vam uputiti da vam se uzme krv i urin na analizu i uraditi neke od testova da bi procenio vaš zdravstveni status.
RENTGENSKI SNIMAK PLUĆA
Ako pulmolog posumnja na sarkoidozu uputice vas da uradite rendgen pluća da bi se videlo imate li neki zapaljenski proces. Otprilike 90% ljudi sa sarkoidozom imaju promene na plućima, ali kako i mnoge druge bolesti mogu izazvati te promene sam snimak nije dovoljan dokaz za dijagnostikovanje sarkoidoze.
Pulmolozi koriste skalu sa pet stadijuma kako bi klasifikovali rendgenske snimke koji ukazuju na promene koje može da izazove sarkoidoza. Uglavnom, ako je viši stadijum ozbiljnije su promene na plućima. Ako imate stadijume I il II vaša sarkoidoza će sama po sebi nestati za par meseci ili godina.
Skala sa pet stadijuma rendgenskog snimka sarkoidoze
stadijum 0: normalan snimak pluća bez promena
stadijum I: snimak pokazuje uvećane limfne čvorove ali bez promena u plućima
stadijum II: snimak pokazuje uvećane limfne čvorove i senke na plućima
stadijum III: snimak ne pokazuje uvećane limfne čvorove ali ima senki na plućima
stadijum IV: snimak pokazuje trajne ožiljke na plućnom tkivu (fibroza)
ISPITIVANJE DISAJNE FUNKCIJE
Pulmolog ce vas dalje uputiti da uradite spirometriju. Spirometrijom se meri brzina kojom izdišete vazduh iz pluća i određuje da li imate problema prilikom udisanja ili izdisanja vazduha .
LABORATORIJSKE I DRUGE ANALIZE
Mnogi ljudi sa sarkoidozom imaju povisene vrednosti enzima za konverziju angiotenzina, (ACE) i enzima hitotriozidaze kao i Kalcijuma u 24h urinu. Ovo se može otkriti laboratotijskim biohemijskim analizama markera u krvi ili urinu. Ali kako ova hiperprodukcija može nastati i zbog drugih oboljenja ovi rezultati se sami ne mogu koristiti kao dokaz sarkoidoze.
MSCT (skener) grudnog kosa:
Pulmolog Vas može uputiti na MSCT grudnog kosa kako bi dobio bolji uvid u stanje velicine limfnih zlezda u plucima ili ukoliko postoje senke na plucima u kolikoj meri su senke rasprostranjene
BIOPSIJA
Ako nemate ozbiljno oštećenje pluća zbog kojeg bi biopsija bila opasna , vaš pulmolog vas može uputiti na biopsiju limfnih čvorova ili pluća, kako bi potvrdio postojanje granuloma.
Najčešći tip plućne biopsije kojom se dijagnostikuje sarkoidoza je bronhoskopija.Procedura je j bezbolna zbog upotrebe anestetika. Rizik je veoma mali jer zahvat izvodi iskusan lekar Euromedika.
Hirurška biopsija pluća: Ako bronhoskopija nije dala definitivne rezultate a drugi organi nisu očigledno zahvaćeni (ili jesu ali se ne mogu lako biopsirati) vaš vam lekar može predložiti hiruršku biopsiju tkiva pluća ili uvećanih limfnih žlezda u plućima. Ova se biopsija radi u opstoj anesteziji , invanzivnija je od bronhoskopije i zahteva hirurški rez na grudima ili vratu. Ovo je komplikovaniji postupak ali se smatra da je rizik po pacijenta mali, pogotovo jer u EUROMEDIKUrade veoma iskusni grudni hirurzi i u maksimalno sterilnim uslovima tako da je mogucnost postoperativnih komlikacija i infekcije svedena na minimum.
Kako se sarkoidoza leči?
Nekim ljudima sa sarkoidozom lečenje nije neophodno, ako se javila u blažoj formi i nestaje sama od sebe u toku par meseci ne ostavljajući ozbiljnije posledice. Kod većeg broja bolesnika je potprebno lečenje koje je uglavnom uspesto i zavrsava se unutar 2 godine. Medjutim kod otprilike 30% osoba sarkoidoza je hronična i može trajati i doživotno. Takođe se i pogoršava tokom godina.
KOORTIKOSTEROIDI
Kortikosteroidni lekovi su prvi izbor u lečenju ove bolesti. Kortikosteroidi, zvani i glikokortikoidi i steroidi, obuhvataju veliku grupu lekova, uključujući i kortizon, prednizon i predizolon. Ovi jaki lekovi efektivno smanjuju zapaljenje u telu većine ljudi. ii tako zaustavljaju ili sprečavaju oštećenja organa zahvaćenog sarkoidozom. Kortikosteroidi se mogu uzimati sami ili u kombinaciji sa drugim lekovima za sarkoidozu.
Pulmolog će prepisati srednje ili jake doze ovih lekova u početnoj fazi lečenja, ali će vremenom smanjivati doze (ako su simptomi bolesti pod kontrolom) jer visoke doze kortikosteroida prilikom dugotrajne upotrebe mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte. Neki od njih su: promene raspoloženja, gojenje, akne, problemi sa spavanjem tokom noći, a nakon dugotrajne upotrebe i osteoporoza, dijabetis, visoki krvni pritisak, katarakta, glaukom i ostala ozbiljna oboljenja. Mnogi ljudi sa hroničnom sarkoidozom će morati da dugo vremena koriste kortikosteroide, možda i doživotno, tako da su poželjne najniže doze koje sprečavaju zapaljenski proces.
Kod osoba koje ne mogu da koriste kortikosteroide ili kada se ne može koristiti kombinovani pristup u lečenju, lekari mogu preporučiti razne lekove koji suprimiraju imuni sistem i redukuju zapaljenje, poput antimalaričnih lekova i imunosupresora.
ANTIMALARICI
Hidroksihlorakin (Plakvenil) i hlorokvin (Aralen) su najpoznatiji po lečenju malarije ali se ponekad koriste i u lečenju zapaljenskih bolesti poput reumatoidnog artritisa ili lupusa. U lečenju sarkoidoze ovi lekovi će biti najefikasniji kos osoba sa kožnim problemima i visokim nivoom Ca u krvi. Antimalarici mogu iritirati želudac. Takođe mogu izazvati ozbiljne očne probleme, naročito hlorokvin. Ako ga uzimate trebalo bi da idete na pregled očiju svaka tri meseca. Ako uzimate hidroksihlorakvin trebalo bi da pregledate oči na svakih šest meseci. U većini slučajeva ovi se lekovi ne preporučuju u trudnoći.
IMUNOSUPRESIVNI LEKOVI
Kao što im i ime kaže ovi lekovi suprimiraju aktivnost imunog sistema. Mada to ne izgleda kao dobra ideja, kod bolesti poput sarkoidoze, gde je imini sistem hiperaktivan, suprimiranje imunoig sistema pomaže u redukovanju zapaljenja i kontroli simptoma, čime se sprečava oštećenje organa.
Metotreksat (Reumatreks, Treksal): Metotreksat se danas se u nižim dozama, koristi i u lečenju inflamatornih bolesti poput psorijaze, reumatoidnog artritisa i lupusa. Pokazao se kao efikasan lek kod nekih osoba sa sarkoidozom.Metotreksat ima neželjene efekte. Izaziva mučninu, rane u ustima i guditak kose, i povećava rizik od infekcija jer suprimira imuni sistem. Retko izaziva i alergijske reakcije u plućima, koje nestaju sa prestankom uzimanja leka. Najozbiljniji neželjeni efekat metotreksata je oštećenje jetrei bubrega , ali vaš pulmolog može različitim analizama proveravati, redovno, stanje vaše jetrei bubrega.Žene u trudnoći i doilje ne bi trebalo da uzimaju ovaj lek, jer će naškoditi bebi. Uzimanje folne kiseline povećava neželjene efekte metotreksata
BIOLOŠKA TERAPIJA
Infliksimab (Remicad): je namenjen lečenju kronove bolesti tj. inflamatorne bolesti creva. Odobreno je njegovo korišćenje još od nekih inflamatornih bolesti, uključujući i reumatoidni artritis. Aplikuje se putem infuzije. Nedavno je utvrđeno da ovaj lek ublažava simptome sarkoidoze, kod osoba koje ne reaguju na druge lekove
Drugi lekovi
Ako već opisani lekovi ne smanjuju simptome plućne sarkoidoze vaš pulmolog može prepisati neke druge, poput antibiotika ili antimikotika. Može vam dati i lekove koji otvaraju vazdušne puteve ili da se podvrgnete postupku mehaničkog širenja vazdušnih puteva u plućima. Neke osobe koje imaju zapušene vazdušne puteve moraju koristiti dodatnu kiseoničnu terapiju a u najtežim slučajevima lekar može preporučiti i transplantaciju pluća, mada je to veoma redak slučaj.
Kako živeti sa sarkoidozom?
Ako vam je dijagnostikovana sarkoidoza morate redovno da posećujete vašeg lekara ili tim lekara, i bićete redovno podvrgavani laboratorijskim testovima i snimanjima kako bi se pratio napredak vašeg lečenja. Ukoliko imate blazu formu bolesti mozete biti potpuno izlečeni za 2 godine.
Ako imate hronični oblik oboljenja koji ne prolazi sam od sebe moraćete uzimati lekove dugo vremena, možda i doživotno.
Zato je veoma bitno javiti se pulmologu čim osetite neki od već pomenutih simptoma da bi se na vreme ostavila dijagnoza i sprovelo lečenje.
