Pulmologija – Pušenje – faktor rizika za nastanak i pogoršanje mnogih oboljenja
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije pušenje je prvi i najveći pojedinačni faktor bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti. Pušenje se više ne smatra navikom već bolešću zavisnosti koja uzrokuje brojna druga fizička oboljenja.
Na prvom mestu to su oboljenja bronhija i pluća jer je respiratorni sistem direktno izložen duvanskom dimu. Pod uticajem duvanskog dima koji sadrži nekoliko hiljada nadražajnih pa i kancerogenih supstanci dolazi do reakcije sluzokože bronhija koja se brani od stranih čestica unetih duvanskim dimom. Kod pušača dolazi do oštećenja trepljastog pokrivača sluzokože, čijim dejstvom se sluz koja se normalno stvara u plućima pomera prema usnoj duplji i izbacuje napolje noseći sve štetne materije koje se udahnu. Osim oštećenja ovog epitela,usled stalnog nadražaja dolazi i do povećane sekrecije sluzi tako da kod pušača počinje da se javlja kašalj koji oni obično smatraju normalnim-pušačkim kašljem. To je prvi simptom hroničnog bronhitisa. Daljim nastavkom pušenja dolazi i do oštećenja elastičnosti zidova bronhija te je sledeći stadijum bolesti sužavanje bronhija, pištanje u grudima, pojačano zamaranje i osećaj nedostatka vazduha. Kod nekih ljudi dolazi i do kidanja najsitnijih delova pluća te je razmena kiseonika između spoljašnje sredine i tkiva značajno poremećena. U nastanku ovih bolesti imaju delom ulogu i nasledni faktori, aerozagađenje kao i izloženost respiratornim iritansima na radnom mestu. Osim za nastanak hroničnne opstruktivne bolesti pluća, pušenje je odgovorno u najvećem procentu slučajeva i za karcinom pluća. Pored karcinoma pluća pušenje je glavni uzrok još nekoliko karcinoma koji su nazvani pušačkim karcinomima a to su: karcinom usne, jezika, grla, jednjaka i mokraćne bešike.
Kardiovaskularne bolesti – povišen krvni pritisak, infarkt srca i moždani udar – šlog, takođe su češći kod pušača. Ni ostali organi i tkiva nisu pošteđeni od posledica pušenja. Čir na želucu, gastroezofagealni refluks, neplodnost, impotencija, osteoporoza, komplikacije u trudnoći, manja telesna težina dece na rođenju u sadejstvu sa drugim faktorima takođe su posledica udisanja duvanskog dima.
Ne treba zanemariti i uticaj pasivnog ili bolje rečeno prinudnog pušenja koje podrazumeva udisanje duvanskog dima od strane osobe nepušača, a koja se nalazi u prostoriji u kojoj se puši. Posledice pasivnog pušenja naročito su izražene kod dece roditelja pušača- ova deca imaju češće respiratorne infekcije nego deca čiji roditelji ne puše.
Da je pušenje štetno znaju i sami pušači i mnogi od njih pokušali su da ostave pušenje. To nije lak proces jer duvanska industrija težeći da zadrži što veći broj korisnika dodaje u cigarete osim duvana i druge supstance koje potenciraju i pojačavaju zavisnost. Procenjeno je da na jedan uspešan proces odvikavanja od pušenja dolazi četiri bezuspešnih pokušaja te pušače treba ohrabriti da ako jednom nisu uspeli pokušaju drugi put. U tome veliki značaj ima podrška okoline, a nekad, ukoliko sam pušač ne uspe u ostavljanju cigareta i pomoć stručnih osoba koje se time bave kao i pomoćnih sredstava koja se nalaze na tržištu. Činjenice da prestanak pušenja smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, skoro na onaj bazalni u roku od oko pet godina od prestanka pušenja kao i činjenica da pušači koji prestanu da puše pre svoje 50. godine smanjuju rizik od smrti na polovinu tokom narednih 15 godina u odnosu na one koji nastavljaju da puše mogu da budu dobar motiv za ostavljanje cigarete.
Zaažite Vaš specijalistički pregled pulomologa.
