Pulmologija – Primena spirometrije kod astme i hronične opstruktivne bolesti pluća
Opstruktivni poremećaj ventilacije pluća najčešće viđamokodastmeihroničneobstruktivnebolestipluća (HOBP). Opstrukcija podrazumeva ograničenje protoka vazduha kroz sužene disajne puteve usled inflamacije, bilo zbog kontrakcije glatkih mišića zidova disajnuh puteva , taloženja sekreta ili kolapsa disajnih puteva tokom ekspirijuma (izdisaja). Opstrukcija daje karakterističan izgledkrive protok/volumen i smanjenje parametara plućne funkcije. Ovakav poremećaj plućne funkcije najčešće viđamo kod astme i HOBP, gde spirometrija predstavlja obaveznii test prilikom postavljanja dijagnoze. Nakon postavljanja dijagnoze bolesti, pacijentu se predlaže adekvatna inhalaciona terapija u skladu sa savremenim međunarodnim vodičima (GINA, GOLD) za astmui HOBP.
Takođe , spirometrija omogućava rano otkrivanje poremećaja plućne funkcije, posebno kod asimptomatskih pušača, ili izloženosti štetnim noksama u okruženju ili na radnom mestu, te omogućava primenu mera prevencije u smislu promene životnog stila (prekid navike pušenja, izbegavanje aerozagađenja, alergena, promena radno gmesta, procene radne sposobnosti).
Astma je opstruktivna bolest disajnih puteva uzrokovana hroničnom inflamacijom, ali pošto je opstrukcija najčešće pod dejstvom lekova ili spontano reverzibilna, spirometrijačestomožebitisasvim normalna, posebno kada pacijentnije u pogoršanju bolesti. Međutim, to nikako ne znači da pacijentune treba propisati adekva tnuterapiju, ili da pacijent treba da prekine sa inhalacionom terapijom, jer inflamacija (zapaljenje) u disajnim putevima postoj I kada nema simptoma. Važno je napomenuti da plućna funkcija može varirati od potpuno normalne do smanjenja teškog stepena tokom vremena, čak i u istom danu kod jednog istog pacijenta, tako da je neophodno ponavljati merenja pri kontrolnim pregledima. Kod pacijenata sa tipičnim respiratornim simptomima (kašalj, otežanodisanje, zviždanje u grudima) postojanje velike varijabilnosti ekspiratorne plućne funkcije, što utvrđujemo pomoću spirometrije, suštinski potvrđuje dijagnozu astme.Tako npr. Značajni porast plućne funkcije poslea dministracije bronhodilatatora (lekovizabrzoolakšanje), ili posle terapije astme inhalacionim kortikosteroidima (lekovi “kontroleri”) ili pad plućne funkcije pri fizičkom naporu, zatim varijacije plućnefunkcije koja se ponovi nekoliko puta tokom testiranja ili tokom vremenana odvojenim posetama ukazuju na verovatnoću dijagnoze astme.
Takođe, varijabilnost plućne funkcije potvrđujemo i pomoću bronhodilatacijskog testa, koji je pored toga važani u diferencijalnoj dijagnostici- razlikovanaju astme od HOBP, iizvodi se običnonapočetku , prilikompostavljanjadijagnozebolesti, ali se i on možeponavljati.
HOBP takođe u osnovi imaopstruktivni poremećaj ventilacije pluća uzrokovan hroničnom inflamacijom nastalom usled dejstva štetnih spoljnih činilaca, ali je ovaj poremećaj u većini slučajeva Ireverzibilani trajnog karaktera. Spirometrija je neophodna za postavljanje dijagnoze HOBP. Nalaz vrednosti postbronhodilatatornog odnosa FEV1/FVC<0.7 potvrđuje perzistentno ograničenje protoka, tj HOBP, do kvrednosti FEV1 ukazuju na stepen težine tog ograničenja uz odgovarajući klinički nalaz. Spirometriju treba uraditi kod svake osobe sa respiratornim simptomima (otežano disanje, kašalj, iskašljavanje) koja ima izloženost faktorima rizika –štetnim noksama, (aerozagađenja), u prvomreduduvanskomdimu (pušači).
Spirometrija je važan test u praćenju dinamike promena plućnefunkcije tokom vremena. Naime, kod opstruktivnih bolesti disajnih puteva postoji sklonost ka progresiji oštećenja plućne funkcije, posebno kod nelečenih pacijenata. U nekim situacijama teško je jasno odvojiti astmu od HOBP, što takođe nalaže praćenje plućne funkcije uz kliničk inalaz, tokom vremena do utvrđivanja dijagnoze. Na osnovu ponavljanih merenja procenjujemo da li je došlo do progresije bolesti odnosno pogoršanja plućne funkcije ili pak popravljanja. Ponekad je moguće, posebno kada je u pitanju astma,kod pacijenata koji redovno koriste adekvatnu inhalacionu terapiju postići kompletnu reverzibilnost odnosno popravljanje parametara plućne funkcije sa postizanjem normalnog spirometrijskog nalaza.
Zaključak
Spirometrija predstavlja zlatni standard u dijagnostikovanju plućnih bolesti, posebno obstruktivnih bolesti disajnih puteva (astma, HOBP), te donošenju odluke prilikom propisivanja adekvatne tereapije. Takođe ima značajno mesto u praćenju progresije plućne bolesti, u proceni eventualnog pogoršanja ili pak popravljanja plućne funkcije. Spirometriju trebakad god je moguće uraditi pre otpočinjanja tretmana astme ili HOBP. Spirometrijsko testiranje treba ponavljati na kontrolnim posetama kod lekara pulmolga, radi procene efekata terapije i propisivanja terapije održavanja, ili eventualnog korigovanja ili promenetrapije u skladu sa kliničkim nalazom. U inicijalnoj proceni ponekad su potrebna češća ponavljanja u kraćim vremenskim intervalima npr. tromesečno, a kasnije je dovoljno merenje spirometrije jednom do dva puta godišnje. Spirometrija se takođe izvodi u okviru preoperativne pripreme, nekih sistematskih pregleda, u oblasti medicine rada. U našoj ustanovi ovi testovi se koriste rutinski u svakodnevnoj kliničkoj praksi.
