Pulmologija – Bronhijalna astma
Bronhijalna astma podrazumeva hroničnu upalu (inflamaciju) disajnih puteva koja dovodi do suženja disajnih puteva i tegoba u vidu sviranja u grudima (vizinga), otežanog disanja, osećaja nedostatka vazduha, kašlja, iskašljavanja.
Nekada je simptome bronhijalne astme teško razlikovati od simptoma hronične opstruktivne bolesti pluća, kod koje, za razliku od astme, postoji stalno suženje disajnih puteva.
Stalna upala disajnih puteva dovodi do povećane osetljivosti (hiperreaktivnosti) disajnih puteva na različite stimuluse, kao što su fizička aktivnost, pušenje, alergijske supstance (alergeni) ili infekcije. Bronhijalna astma se može javiti u detinjstvu, kada je najčešće alergijskog porekla (alergijska astma), ali se može javiti u odraslom dobu, kada se uglavnom javlja kod mladih žena, često je udružena sa gojaznošču i nije alergijskog porekla (intrinsic astma).
Bronhijalna astma je jedan od najčešćih uzroka odsustvovanja sa posla u svetu, a broj obolelih u našoj zemlji i svetu raste. Savetuje se da osobe obolele od astme uvek sa sobom nose pumpicu pošto se napad astme ponekad može desiti iznenada na javnom mestu.
Cilj lečenja astme je adekvatna kontrola simptoma, smanjenje rizika od ponavljanja faza pogoršanja (egzacerbacije), održavanje normalne plućne funkcije, održavanje normalne funkcionalnosti i kvaliteta života, sprečavanje ozbiljnih neželjenih dejstava dugotrajne terapije.
Simptomi:
- Sviranje u grudima (vizing)
- Otežano disajne
- Osećaj nedostatka vazduha
- Kašalj
- Iskašljavanje
- Lupanje srca
- Neprijatnost u grudima
- Nevestica
- Slabost
Faktori rizika:
- Nasledni faktor (pojava bronhijalne astme ili drugih alergijskih bolesti u porodici)
- Alergijska kijavica
- Alergijski rinitis
- Ekcem
- Urtikarija
- Alergija na lekove ili hranu
- Virusne infekcije tokom detinjstva
- Pušenje ili izloženost duvanskom dimu (pasivno pušenje)
- Gojaznost
Dijagnostika:
Dijagnozu astme postavlja specijalista pulmolog. Dijagnostika se započinje uzimanjem detaljne anamneze I pregledom. Nakon toga radi se spirometrija I bronhodilatatorni test. Radiografija grudnog koša je neophodna radi isključivanja drugih uzroka otežanog disanja I škripanja u grudima. U slučaju potrebe doktor će predložiti skener grudnog koša. Laboratorijske analize su neophodne koje uključuju određivanje Imunoglobulina G (IgG) kao I eozinofila periferne krvi. Kožne probe na inhalacione alrgene su neophodne ako se sumnja na alergije.
Lečenje:
Lečenje se sprovodi inhalacionom terapijom, po savetu ordinirajučeg pulmologa. Inhalaciona terapija, odnosno pumpice predstavljaju najefikasniji vid lečenja. One u sebi sadrže bronhodilatatore, lekove za širenje bronhija, i/ili kortikosteroide. Pacijenti često imaju bojazan od inhalacionih kortikosteroida, ali lekar će prilikom pregleda objasniti da su to lekovi koji deluju lokalno na pluća i da je sistemski efekat veoma mali, te da su potpuno bezbedni za upotrebu. Prilikom korišćenja pumpica ne postoji zavisnost I to apsolutno ne znači da je bolest u odmakloj fazi. Za ovaj vid lečenja potrebno je poverenje pacijetna prema lekaru i partnerski odnos.
Od ostalih mera savetuje se:
- Prestanak pušenja
- Lečenje pridruženih bolesti kao I gastroezofagealne refluksne bolesti i alergijskog rinitsa
- Redovno sezonsko vakcinisanje protiv virusa gripa
- Smanjenje telesne masne kod gojaznih osoba
- Redovna fizička aktivnost, najbolje plivanje
