Neurologija – Potres mozga
Potres mozga podrazumeva poremećaj u funkcionisanju mozga izazvan traumom, bez vidljivog oštećenja moždanog tkiva koji se manifestuje gubitkom svesti (može i bez gubitka svesti), gubitkom pamćenja, poremećajem mentalnog stanja ličnosti ili fokalnim neurološkim deficitom i obično se radi o prolaznom poremećaju neurološke funkcije.
Mehanizam koji dovodi do potresa mozga može da bude ili direktan udarac u glavu ili dejstvo sile na drugim delovima tela, koja se prenosi na glavu, što je najčešće predeo vrata. Pri naglim pokretima glave takođe može da dođe funkcionalnog i prolaznog oštećenja na nivou moždanih ćelija, odnisno do potresa mozga.
Znaci i simptomi potresa mozga ponekad mogu biti vrlo diskretni, čak i neprimećeni neposredno nakon traume, a naknadno počinju da se uočavaju.
Simptomi koji se najčešće javljaju nakon potresa mozga su glavobolja i gubitak pamćenja (amnezija) za odredjeni vremenski period , kao i konfuznost (zbunjenost). Amnezija – gubitak pamćenja, može se ispoljiti kao pretraumatska – retrogradna amnezija i ona je obično kratka, dok trajanje posttraumatske – anterogradne je varijabilno (sekunde ili minuti) što zavisi od težine povrede.
Ukoliko ne dođe do gubitka svesti pacijenet je budan, ošamućen, zbunjen.
Problemi sa vidom su čest prateći simptomi potresa mozga, po nekim ispitivanjima 69 -82% osoba (u zavisnosti od uzrasta) ima probleme sa vidom nakon potresa mozga. Među problemima sa vidom jedan od najčešćih je osetljivost na svetlost – fotofobija (uz druge moguće smetnje – nejasan, zamućen vid, dvoslike, periokularni i intraokularni bolovi, nejasan periferni vid i sl). Fotofobija, kao jedan od najčešćih problema na polju vida je i simptom koji se najduže održava.
Potres mozga je praćen poremećajima autonomnih funkcija – bledilo, uz javljanje fluktuacija krvnog pritiska, poremećaja znojenja I povišenja telesne temperature.
Svaka osoba koja je doživela udarac u glavu ili vrat sa simptomima koji se pominju mora biti pregledana od strane doktora specijaliste – neurologa, bilo da je reč o detetu ili odrasloj osobi.
Ključnu ulogu igra anamneza koju prilikom pregleda uzima neurolog a dijagnozu potresa mozga postavljamo kada je gubitak svesti (ukoliko je došlo do toga) trajao manje od 30 minuta, a rezultat tzv Glasgow koma skale, koja meri nivo svesti nakon povrede mozga,su od 13 do 15.
Skener, magnetna rezonaca mozga i druga sofisticirana medicinska dijagnostika ovde mnogo ne pomažu, jer se kod ove povrede mozga ne stvara patološki moždani supstrat; ali su neophodna jer isključuju teža moždana oštećenja. Svaka sumnja na ozbilniju povredu glave mora da ukljući detaljnije ispitivanje ovim metodama. Ako se utvrdi da nije došlo do težeg oštećenja mozga nakon traume, lečenje nije potrebno. Međutim, izvesni pacijenti moraju da se posmatraju najmanje 24 sata nakon povrede, jer je činjenica da se ozbiljniji simptomi mogu razviti satima ili katkada čak danima nakon same povrede. Iz tog razloga je neophodno da se osobe, njihove porodice i roditelji dece koja su imala potres mozga upozore na znake eventualnog pogoršanja funkcije mozga : sve jače glavobolje, zbunjenost i pojačana pospanost ukazuju na hitnu potrebu lečenja.
Terapija podrazumeva mirovanje do povlačenja simptoma. Mogu se davati simptomatski lekovi – lekovi protiv bolova, mučnine, uznemirenosti. U nekim slučajevima je potrebna infuziona terapija da bi se organizam rehidrirao nakon povraćanja, a takođe je potrebno da pacijent bude u zamračenoj prostoriji zbog fotofobije i glavobolje.
Ako je potres mozga blag, odmor može biti jedini tretman. Odmor podrazumeva i fizički i mentalni odmor (bez korišćenja računara, mobilnog telefona ili sl.). Čitanje i gledanje televizije mora biti ograničeno. Dužina odmora se ne može odrediti, individulana je, ali je svakako ključ oporavka.
Strah da se osobi koja je imala potres mozga dozvoli da zaspi nije osnovan; ukoliko je, nakon povređivanja, bila budna i razgovarala može se pustiti da spava (sve dok se eventualno ne počnu javljati znaci pogoršanja stanja – širenje zenica, povraćanje i sl. odnosno dok doktor ne kaže da je neophodan ozbiljniji medicinski tretman). Povređena osoba bi trebalo da spava i da odmara.
U Euromediku stručno i kvalitetno mogu biti urađeni pregledi (neurologa, kao I dopunska snimanja – magnetna rezonanca i skener glave ili vrata) i pacijent će biti praćen onoliko koliko je potrebno u odnosu na svaki pojedinačan slučaj.
Kasne posledice potresa mozga
Potres mozga nije životno ugrožavajuće stanje, ali može da predstavlja ozbiljan problem, posebno ukoliko dodje do javljanja posledica potresa mozga.
Nakon potresa mozga (najčešće se uzima da je to vreme od 3 meseca nakon povrede ) se kod velikog broja ljudi javlja takozvani postkomocioni sindrom.
Govorimo o povredi mozga koja nema vidljiv patološki supstrat, ali dovodi do funkcionalnih poremećaja koji datoj osobi remete kvalitet života. Problem je posebno izražen kod hipersenzitivnih osoba koje osećaju povremene intenzivne glavobolje, vrtoglavice, umor, poremećaj pamćenja i koncentracije, razdražljivost, slabljenje libida, ataksiju, osetljivost na svetlost i buku, što dovodi do anksioznosti i depresivnosti. Sve ove simptome možemo podelčiti na somatske, kognitivne i emocionalne.
Razlozi koji dovode do ovog stanja nisu poznati, niti je njihova ispoljenost i javljanje u korelaciji sa težinom potresa mozga- često se javljaju nakon blage povrede glave. Stručnjaci se ne slažu u tome da li simptome uzrokuju mikroskopske povrede ili psihički činioci. Nekim ljudima sa sindromom nakon potresa mozga, ali ne svima, pomaže psihijatrijsko lečenje.
Veoma retko, može se razviti traumatska aneurizma nakon potresa mozga i to kao kasna posledica;takođe, nije isključena mogućnost povezanosti sa moždanim udarom zbog poremećaja na nivou mikrocirkulacije.
Novija ispitivanja potvrđuju da povrede mozga u koje uključujemo i potres mozga povećavaju rizik od dobijanja Parkinsonove bolesti.Neke studije su pokazale (na velikom uzorku) da pacijenti sa blažom povredom glave u anamnezi imaju 56% veći rizik od nastanka Parkinsonove bolesti (što je povreda glave bila teža, ovaj procenat raste). Nije poznato šta je biološka osnova za ovakve rezultate ispitivanja, ali se pretpostavlja da je u pitanju nagomilavanje abnormalnih proteina kod povreda glave (što je uočeno i kod Parkinsonove bolesti).
Karakteristike potresa mozga kod žena
U mnogobrojnim studijama je potvrđeno da žene imaju veću sklonost ka potresu mozga od muškaraca. Nije najjasnije zašto je tako, ali postoje neke pretpostavke. Jedna od njih je da žene, čak i atletičarke,imaju manju snagu vratne muskulature u odnosu na muškarce, a naučne studije su ukazale da što imate slabiji vrat, to ste osetljiviji kada je reč o potresu mozga.
Žene se sporije oporavljaju od muškaraca nakon potresa mozga, a u zavisnosti u kom periodu mesečnog ciklusa su povređene (na primer, ako su povređene tokom dve nedelje pred ciklus kada je nivo progesterona visok), tako da se sa razlogom pretpostavlja važna uloga ovog hormona, kao i njegova disregulacija.
Količina polnih hormona u organizmu se menja posle povrede glave: na primer, žene često imaju izostanak mensutralnog cikljusa nakon posle potresa mozga
Žene koje uzimaju sredstva za kontracepciju ili žene koje su povređene u toku 2 nedelje nakon ciklusa se brže oporavljaju. Takođe, mlade devojke u periodu pre prve menstruacije, kao i žene nakon menopauze imaju slične posledice nakon potresa mozga kao i muškarci. Takođe, žene su osetljivije i sklonije da razviju postkontuzioni sindrom (stanje koje uključuje vrtoglavice, glavobolje, umor i razdražljivost).
