Neurologija – Alchajmerova demencija
- Šta je Alchajmerova bolest ?
Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije (obuhvata preko 70% svih demencija) i spada u grupu tzv. Degenerativnih demencija. Naziv je dobila po doktoru Alojzu Alchajmeru koji ju je klinički i patološki opisao 1906.godine analizom samo jedne bolesnice stare 51 godinu.Definisana je kao klinički entitet koji se karakteriše poremećajem kognitivnih (saznajnih) funkcija koje počinje postepeno i progredira tokom narednih 8-10 godina završavajući se smrću.
- Koji su faktori rizika za Alchajmerovu bolest?
Faktore rizika za pojavu bolesti možemo podeliti na one na koje nije moguće uticati ( starost ( kao najznačajniji faktor rizika), pol (predominacija ženskog pola),genetika (2,5-5% familijarnih formi)) i na one koji su podložni kontroli i promeni (neregulisan krvni pritisak, šećerna bolest, povišen nivo masnoće u krvi, aritmija,gojaznost ili pothranjenost, pušenje,prekomerno konzumiranje alkoholnih pića,fizička neaktivnost itd.)
- Koji su simptomi Alchajmerove bolesti?
Bolest počinje lagano,gotovo neprimetno ili vrlo blagim smetnjama.Manifestuje se poremećajima pamćenja (prvenstveno za skorašnje dogadjaje), teškoćama u komunikaciji,oštećenjem vidno-prostorne orjentacije,poremećajem apstraktnog mišljenja.Vremenom napreduje,sve više smanjujući samostalnost I funkcionalnost pacijenta, uz pojavu strahova,nesanice, poremećaja ponašanja, raspoloženja… U poslednjem stadijumu bolesnici su vezani za krevet, bez sposobnosti govora I kontrole fizioloških potreba.
- Kako se postavlja dijagnoza Alchajmerove bolesti?
Na ovo oboljenje možemo posumnjati na osnovu pažljivo uzetih podataka od samog pacijenta i,što je često značajnije, od članova porodice, tj. osoba koje pacijenta dobro poznaju. Dijagnoza se postavlja kada kognitivni i/ili bihejvioralni simptomi utiču na sposobnost funkcionisanja u aktivnostima svakodnevnog života, u odsustvu psihijatrijskog oboljenja.
Nakon pažljivo uzete anamneze, obavlja se neurološki pregled, a zatim i skrining testovi za orjentacionu procenu kognitivnog oštećenja. Kad god postoji mogućnost, potrebno je uraditi detaljno neuropsihološko ispitivanje.
U cilju isključenja drugih bolesti,koje mogu dovesti do sličnih simptoma, potrebno je uraditi sledeće dijagnostičke procedure:
-provera hormona štitaste žlezde (FT4, TSH) I nivoa vitamina B12 u serumu
– Dopler magistralnih krvnih sudova vrata I mozga
-Magnetna rezonanca ili skener glave
-Elektroencefalografija i pregled cerebrospinalne tečnosti (likvora),što ne spada u obavezne kliničke procedure I radi se samo u posebnim slučajevima
5. Kako se leči Alchajmerova bolest ?
Lečenje demencije počinje saopštavanjem dijagnoze!
U terapiji se primenjuju lekovi koji spadaju u tzv. simptomatsku terapiju, koja ima za cilj da uspori tok bolesti , odloži potpunu nesposobnost pacijenta i smeštanje u instituciju.
Takodje se daju lekovi koji popravljaju raspoloženje pacijenta, umanjuju osećaj straha, ublažavaju uznemirenost , popravljaju san i utiču na eventualna halucinatorna doživljavanja.
U tretmanu demencije veliki značaj imaju nefarmakološke mere koje podrazumevaju miran i prijateljski stav prema pacijentu,uz pružanje adekvatne podrške negovatelju.
6. Zbog čega se savetuje da se pacijenti sa navedenim problemima obrate za pomoć ustanovi kao što je “Euromedik?”
-prvenstveno zbog stručnog i kvalitetnog tima lekara (neurolozi, neuropsihijatri, psihijatri, radiolozi/neuroradiolozi), kao i saradnika (psiholozi i med. sestre)
-zbog mogućnosti da u najkraćem vremenskom period obave svu potrebu dopunsku dijagnostiku na aparatima poslednje generacije.
