Skip links

Reumatologija i fizijatrija – Uvod u fizikalnu medicinu

ŠTA PREDSTAVLJA FIZIKALNA MEDICINA I REHABILITACIJA?

Fizikalna medicina i rehabilitacija se smatra najstarijom granom medicine i često se naziva „Prirodna medicina“, jer u lečenju koristi razne oblike fizičke energije iz prirode (svetlosnu energiju, toplotnu energiju , magnetno polje, elektricitet, mehaničku energiju, kinetičku energiju tj.energija kretanja i druge oblike energije). 

Naziv fizikalna potiče od grčke reči „physis“, što znači priroda , dok drugi deo naziva – rehabilitacija potiče od latinske reči „rehabilitatio“, što znači ponovno uspostavljanje pređašnjeg stanja i odnosi se na funkcionalno osposobljavanje čoveka i povratak svakodnevnom životu i profesionalnim aktivnostima. 

Ranije su korišćeni izvorni oblici energije u prirodi , a sada je  naučno-tehnološki razvoj omogućio kontrolisanu i bezbednu primenu svih oblika energije preko savremenih aparata i to su aparaturne fizikalne terapije, ali i poseban značaj u rehabilitaciji ima kineziterapija  (lečenje pokretom tj.medicinskim vežbama). 

KO PREGLEDA PACIJENTA I POSTAVLJA DIJAGNOZU, KO PROPISUJE FIZIKALNE TERAPIJE, A KO IH SPROVODI?

Važno je naglasiti da se fizikalne terapije i rehabilitacija obavljaju isključivo pod nadzorom lekara-fizijatra i da je rad uvek timski pri čemu osnovni tim čine fizijatar i fizioterapeut, a po potrebi se uključuju i lekari drugih specijalnosti, kao i logoped, psiholog i medicinska sestra. 

Pošto se u javnosti često mešaju ili poistovećuju pojmovi FIZIJATAR i FIZIOTERAPEUT, nephodno je to razjasniti.

FIZIJATAR je lekar , specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije koji ima završen medicinski fakultet , koji traje 6 godina i specijalizaciju iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije koja traje 4 godine. Dakle, akcenat je na njegovom lekarskom znanju i specijalizaciji koja ga kvalifikuje da postavlja dijagnozu i propisuje vrstu fizikalnih terapija i medicinskih vežbi ( kineziterapije). Takođe lekar sve vreme evaluira ( procenjuje) zdravstveno stanje pacijenta i proverava delotvornost terapije, a po potrebi uvodi i  izmene u terapiji.

FIZIOTERAPEUT sprovodi propisane fizikalne terapije i kineziterapiju pod nadzorom lekara. Fizioterapeuti mogu biti srednji fiziotehničari sa završenom srednjom školom ili visoki strukovni terapeuti koji nakon srednje škole imaju završenu visoku strukovnu školu i poseduju stručne veštine posebno iz oblasti kineziterapije. 

ŠTA OBUHVATA I KAKO IZGLEDA PREGLED FIZIJATRA?

Pregled lekara- specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije obuhvata  :opšti pregled i specijalni deo pregleda. 

U opštem delu pregleda lekar uzima anamnezu tj.sledeće podatke : glavne tegobe, detaljan opis sadašnje bolesti, ranije bolesti, porodičnu anamnezu i psihosocijalne podatke. 

Specijalni pregled obuhvata detaljan fizikalni pregled kada lekar procenjuje : posturu (stav,držanje tela), hod, aktivnu i pasivnu pokretljivost kičme i svih zglobova, tonus, trofiku i snagu mišića po MMT(manuelnom mišićnom testu), refleksnu aktivnost, senzibilitet, antropometrijske mere (mere se obim i dužina ekstremiteta), stanje periferne cirkulacije, po potrebi se rade specijalni funkcionalni testovi. 

Kada je potrebno sprovode se dodatna dijagnostička ispitivanja i uključuju lekari drugih specijalnosti: laboratorijska ispitivanja, rentgen snimanja, skener (kompjuterizovana tomografija) tj.skener, MR (magnetna rezonanca) , Elektrodijagnostika  (ektromioneurografija – EMNG ruku i nogu), ultrazvučni pregled mekih tkiva i zglobova, Doppler krvnih sudova vrata, ruku i nogu. 

Lečenje podrazumeva obavezno INDIVIDUALNI TERAPIJSKI PLAN optimalan za svakog pacijenta i obuhvata: primenu fizikalne terapije i kineziterapije, vodeći računa o opštem stanju pacijenta i drugim udruženim oboljenjima.

KOJE VRSTE FIZIKALNIH TERAPIJA POSTOJE ?

  • ELEKTROTERAPIJA (primena električne energije u terapijske svrhe) i tu se ubrajaju: 

1. GALVANSKA STRUJA i ELEKTROFOREZA lekova (primena jednosmerne struje, konstantnog napona, dok se unošenje lekova preko kože pomoću galvanske struje naziva ELEKTROFOREZA).

2. DIJADINAMIČKE STRUJE (DDS) – jednosmerne niskofrekventne impulsne struje polusinusoidnog oblika. Francuski  stomatolog Pjer Bernar ih je osmislio i uveo u terapijsku primenu pa se nazivaju i Bernarove struje. 

3. INTERFERENTNE STRUJE (IFS) – niskofrekventne naizmenične sinusoidne struje dobijene unutar tkiva interferencijom dve srednjefrekventne struje. Otkrio ih je austrijski naučnik Nemec (Nemecove struje). 

4. EKSPONENCIJALNE STRUJE (ES) – jednosmerne struje isprekidanog toka (impulsne), koje karakteriše postepeni porast intenziteta (eksponencijalni impulsi)

5. RUSKE STRUJE – Ruske ili “Kocove” struje su vremenski modulisane (isprekidane) naizmenične sinusoidne struje.

6. TREBERTOVE STRUJE (ultrastimulativne struje) su monofazni pravougli impulsi 

7. TENS (transkutana električna nervna stimulacija)

  • FOTOTERAPIJA (primena svetlosne energije u lečenju) ;

1. INRACRVENA SVETLOST

2. ULTRAVIOLETNA SVETLOST

3. LASER (Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation) – predstavlja stimulisanu emisiju elektromagnetnog zračenja iz spektra nejonizujućeg zračenja. To je veoma usmeren snop koherentne monohromatske (infracrvene, vidljive ili ultraljubičaste) svetlosti. U fizikalnoj medicini koriste se terapijski tj. biostimulativni laseri.

  • MAGNETOTERAPIJA – primena niskofrekventnog elektromagnetnog polja.
  • SONOTERAPIJA – TERAPIJSKI ULTRAZVUK – u terapijske svrhe koristi se ultrazvuk frekvencije od 0,75 do 3,0 MHz. SONOFOREZA je unošenje leka putem ultrazvuka.
  • SHOCK WAVE TERAPIJA-terapija udarnim mehaničkim talasima.
  • TERMOTERAPIJA – lečenje toplotom različitog porekla.
  • KRIOTERAPIJA – lečenje pomoću niskih temperatura (najčešće primenom leda).
  • HIDROTERAPIJA – lečenje pomoću vode različite temperature i vodene pare.
  • MEHANOTERAPIJA: razni oblici masaže, manuelne terapijske tehnike.
  • HIPERBARIČNA OKSIGENACIJA 
  • BALNEOTERAPIJA – primena peloida (lekovitog blata ), mineralnih voda.
  • TALASOTERAPIJA – primena morske vode i klimatskih činilaca.

KADA SE NE SMEJU PRIMENITI FIZIKALNE TERAPIJE ?

MALI JE BROJ STANJA I BOLESTI KOD KOJIH SE NE SMEJU PRIMENITI APARATURNE FIZIKALNE TERAPIJE (FIZIČKI AGENSI) I TO SU KONTRAINDIKACIJE KOJE MOGU BITI OPŠTE I RELATIVNE I SPECIFIČNE.

OPŠTE APSOLUTNE KONTRAINDIKACIJE KOD KOJIH SE NE MOŽE PRIMENITI APARATURNA FIZIKALNA TERAPIJA SU:

  • TRUDNOĆA
  • PRISUSTVO PEJSMEJKERA
  • FEBRILNA STANJA (STANJA SA POVIŠENOM TELESNOM TEMPERATUROM)
  • ZARAZNE (INFEKTIVNE BOLESTI) 
  • AKTIVNA TUBERKULOZA
  • MALIGNE BOLESTI (MALIGNI TUMORI)
  • SISTEMSKA OBOLJENJA KRVI
  • KRVARENJA I SKLONOST KA KRVARENJU
  • TEŠKA KARDIOVASKULARNA I RESPIRATORNA OBOLJENJA I TEŠKA OBOLJENJA BUBREGA U STADIJUMU TEŠKE INSUFICIJENCIJE 

Pored opštih postoje i specifične kontraindikacije  za pojedine fizikalne agense ali to podrazumeva usko stručno znanje koje poseduju lekar i fizioterapeut i prevazilazi tematske okvire ovog teksta.

KOJE BOLESTI I STANJA SE LEČE FIZIKALNIM TERAPIJAMA?

Fizikalne terapije se primenjuju u lečenju skoro svih  BOLNIH STANJA, VELIKOG BROJA REUMATOLOŠKIH I NEUROLOŠKIH OBOLJENJA, RAZNIH POSTOPERATIVNIH STANJA, SPORTSKIH I SVIH DRUGIH POVREDA, KAO I BROJNIH KARDIOVASKULARNIH I RESPIRATORNIH OBOLJENJA.

ŠTA JE KINEZITERAPIJA?

KINEZITERAPIJA predstavlja terapiju pokretom tj. DOZIRANO MEDICINSKO VEŽBANJE! (naziv potiče od grčke reči kinein- kretati se, kinezis- pokret)

Francuski lekar Tiso je rekao: „POKRET MOŽE DA ZAMENI MNOGE LEKOVE , ALI NIJEDAN LEK NE MOŽE DA ZAMENI POKRET!“ 

Kineziterapija predstavlja jedan od najvažnijh aspekata medicinske rehabilitacije. 

Ona predstavlja program terapeutskih vežbi,  preciznije rečeno primenu sistematizovanih pokreta pojedinih delova tela ili celog tela radi očuvanja, uspostavljanja, razvijanja i zamene funkcija koštano-zglobnog sistema, kao i organa i sistema koji su u funkcionalnoj vezi sa kretanjem. 

Vrste vežbi su: vežbe disanja, vežbe za povećanje obima pokreta, vežbe snage, vežbe istezanja, vežbe koordinacije i ravnoteže, vežbe relaksacije, vežbe opšte kondicije i dr.

Cilj kineziterapije je maksimalno iskorišćavanje svih potencijala tretiranog pacijenta sa akcentom na optimalni mogući oporavak oštećene funkcije. 

Ona se primenjuje u gotovo svim medicinskim specijalnostima kod brojnih patoloških stanja, ali i preventivno!

Apsolutnih kontraindikacija praktično nema, a relativne su malobrojne. U posebnim stanjima kada nije moguće primeniti aparaturnu fizikalnu terapiju ,  skoro je uvek moguće primeniti dozirani pokret ili dozirano medicinsko vežbanje i uticati na brži oporavak pacijenta

Još veći značaj kineziterapija dobija upravo zbog toga što POKRET dovodi do angažovanja i ostalih organskih sistema :  kardiovaskularnog, respiratornog, endokrinog, digestivnog, nervnog sistema idr.

Zato je danas kineziterapija obavezni deo rehabilitacije ne samo kod bolesti i povreda koštano-zglobnog sistema (lokomotornog aparata), već i kod bolesti srca i krvnih sudova, bolesti disajnih organa, nefroloških, neuroloških i drugih bolesti i stanja.