Pulmologija – Hronična opstruktivna bolest pluća
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je hronična bolest pluća koja se može sprečit ii lečiti. Karakteriše se perzistentnim simptomima i ograničenjem protoka vazduha usled oštećenja u disajnim putevima i/ili plućnim alveolama nastalim zbog izloženosti (udisanja) štetnim česticama I gasovima. Obolevaju najčešće osobe preko 40 godina životne dobi oba pola, pušači.
Karakteristični respiratorni simptomi su nedostatak vazduha (naročito pri fizičkom naporu, penjanju ili nošenju tereta), kašalj I iskašljavanje.
Faktori rizika: Glavnifaktorrizika je duvanski dim (navika pušenja cigareta), ali I izloženost drugim štetnim činiocima iz okoline (produkti sagorevanja organskih goriva, aeropolutanti u kući I na random mestu). Pored ekspozicije, faktori domaćina takođe imaju značajan uticaj (genetske abnormalnosti- najčešće urođeni deficit alfa1 antitripsina, poremećaji u razvoju pluća, ubrzano starenje). Takođe, astma može biti značajan rizikofaktor za razvoj HOBP, zatim česte respiratorne infekcije, siromaštvo, loš socioekonomski status imaju doprinosni značaj.
Prirodni tok bolesti: Bolest se može tokom vremena razvijati sa svim postupno I neprimetno. Dugogodišnji pušači sa hroničnim kašljem smatraju da je kašalj uobičajena pojava I pripisuju ga navici pušenja. Međutim, bolestima sklonost ka progresiji ,sa propadanjem plućne funkcije I slabim podnošenjem fizičkog napora, što se odvija podmuklo. Nemaju svi pacijenti istu kliničk usliku, te govorimo o različitim fenotipovima bolesti. Naime, kod jedne grupe pacijenata osećaj nedostatka vazduha je prominentan simptom, dok druga grupa ima dominantno hronični kašalj I iskašljavanje, iličestapogoršanja. HOBP se pored uobičajenih svakodnevnih simptoma može ispoljiti povremenim pogoršanjem simptoma koje zovemo – egzacerbacije, I koje zahtevaju pored redovne i dodatnu terapiju, a neretko i hospitalizaciju. Neki pacijenti imaju izraženu sklonost ka egzacerbacijama. Značajan broj obolelih ima pridružene hronične bolesti – komorbiditeti, koji sa svoje strane dodatno utiču na prirodni tokb olesti, te ih treba aktivno tražiti i lečiti.
HOBP treba razmotriti kod svakog pacijenta koji ima otežano disanje, kašalj i iskašljavanje, naročito ako su pušači.
Glavne kliničke manifestacije bolesti koje razmatramo kod procene jednog pacijenta sa HOBP su: simptomi, egzacerbacije i komorbiditeti.
Dijagnostika HOBP: Spirometrija je neophodna za postavljanje dijagnoze. Odnos FEV1/FVC <0.70 posle bronhodilatacijskog testa potvrđuje trajno ograničenje protoka vazduha kroz disajne puteve, što suštinski potvrđuje dijagnozu. RTG snimakpluća neophodno je uraditi prilikom ispitivanja pod sumnjom na HOBP. On ne može postavit idijagnozu, ali može isključiti alternativne dijagnoze I utvrditi prisustvonekih komorbiditeta (tumor pluća, pleuralni izliv, kardiomegaliju, kifoskoliozu, tuberkuloz upluća, plućnu fibrozu). CT grudnog koša se ne preporučuje rutinski izuzev radi detekcije bronhiektazija ili postojanja rizika od karcinoma pluća, a takođe i u diferencijalnoj dijagnozi nekih komorbiditeta, zatim u preoperativnoj proceni. Ponekad je ispitivanje potrebno dopuniti i nekim dopunskim testovima (bodipletizmografija, difuzijaplućaza CO, testovi fizičkog opterećenja i dr.) Saturacija oksihe moglo bi na kiseonikom utvrđuje se pomoću pulsnog oksimetra rutinski u ambulantnom radu, a preciznija procena gasne razmene pomoću gasnih analiza arteriske krvi izvodi se u bolničkim uslovima. WHO preporučuje da svi pacijenti sa HOBP treba da budu testirani na deficit alfa1 anti-tripsina. Određivanje broja eozinofilnih leukocita u perifernoj krvi je važan biomarker u predviđanju povoljnog odogovora na kortikosteroidnu terapiju kod jedne grupe pacijenta, te ima značaj u izboru terapije.
Prilikom ispitivanja i procene HOBP moraju se razmotriti:
1)Prisustvo i težina spirometrijskog poremećaja ventilacije pluća
2)tekući nivo simptoma bolesti
3)istorija egzacerbacija
4)prisustvo komorbiditeta.
Funkcionalni poremećaj ventilacije pluća ispitujemo spirometrjom, ponavljanim merenjima tokom vremena i pratimo progresiju. Za ispitivanje simptoma koristimo posebne validirane upitnike (CAT kompozitniskor 8 pitanja). Učestalost egzacerbacija u prethodnoj godini i broj eozinofila u krvi su značajni u proceni budućih rizika od egzacerbacije i izboru terapije. Prisustvo komorbiditeta utvrđujemo dopunskim dijagnostičkim i konsultativnims pecijalističkim pregledima.
Najčešći komorbiditeti su: kardiovaskularne bolesti, metabolički sindrom, osteoporoza, depresija i anksioznost, karcinom pluća.
Nakon postavljanja dijagnoze i procene HOBP bolesti donosimo odluku o inicijalnoj terapiji. Neophodno je zatim praćenje odgovora na početnu terapiju na kontrolnim pregledima koji se preporučuju u početku češće, na 3 meseca, ikada je potrebno revidirati i korigovati terapiju do postizanja optimalne terapije za svakog individualnog pacijenta.
Terapija stabilne HOBP podrazumeva:
a)farmakološke mere (inhalacioni lekovi ),
b)nefarmakološke mere (prestanak pušenja, vakcinacij aprotiv sezonskog gripa i pnumokokna vakcina savetuje se za obolele preko 65 godina
c)terapiju komorbiditeta.
Stabilna HOBP leči se inhalacionim lekovima. Dugotrajna, progresivna i teža forma bolesti dovodi do trajnog oštećenja plućne funkcije tzv. hronične respiratorne insuficijencije, koja onda zahteva dugotrajnu oksigeno terapiju u trajanju od najmanje 15 sati dnevno u kućnim uslovima, preko koncertratora kiseonika.
Takođe, egzacerbacije (pogoršanja) HOBP zahtevaju prevenciju i intenzivno lečenje dodatnim posebnim merama. Egzacerbacije srednje teškog stepena leče se uglavnom antibioticima i kortikosteroidima u ambulantnim uslovima, dok se teške egzacerbacije leče u bolničkimuslovima, i neretko ugrožavaju život pacijenta, neretko zahtevaju primenu kiseonika i disajnu potporu.
Osnovni cilj dugoročne terapije održavanja inhalacionim lekovima je smanjivanje simptoma i sprečavanje pojave novih egzacerbacija koje imaju vrlo nepovoljan uticaj na tok i progresiju bolesti, ponekad iziskuju bolničko lečenje, a one najteže povećavaju rizik od fatalnog ishoda. Takođe, učestala pogoršanja dovode kod mnogih pacijenata do ubrzanog propadanja plućne funkcije. Prestana kpušenja je najvažnija mera u prevenciji progresije bolesti.
HOBP je hronična bolest pluća koja zahteva redovnu inhalacionu terapiju, izbegavanje faktora rizika (prestanak pušenja) i redovne kontrole kod pulmologa, i spirometrijsko praćenje progresije plućne funkcije.
