Pregledi > Specijalistički pregledi > Kardiologija > Kardiologija – Infarkt srca

Kardiologija – Infarkt srca

Published on: maj 17, 2020 Published in: Kardiologija

Šta je infarkt miokarda?

Akutni infarkt miokarda (srčani udar) predstavlja odumiranje (nekrozu) ćelija srčanog mišića (miokarda) zbog poremećaja protoka krvi u koronarnim krvnim sudovima.

Nastaje najčešće kao posledica:

– ateroskleroze (degenerativno oboljenje krvnih sudova – u zidovima krvnih sudova dolazi do formiranja aterosklerotskih pločica (plakova) usled nakupljanja masnoća, kalcijuma i vezivnog tkiva što posledično dovodi do njihovog sužavanja i smanjenog protoka krvi),

– anomalija koronarnih arterija,

– produženog grča (spazma) koronarnih arterija,

– cepanja (disekcije) aorte,

– upotrebe psihoaktivnih supstanci…

Šta dovodi do nastanka infarkta srca? Ili Koji su faktori rizika za nastanak infarkta?

Prva grupa faktora rizika:

povišen krvni pritisak (“tihi ubica”), naročito jutarnji nagli skokovi pritiska

Učestalost infarkta miokarda je do 5x puta veća kod osoba koje imaju visok krvni pritisak!!!

šećerna bolest

Pacijent sa šećernom bolešću se posmatra kao pacijent sa infarktom miokarda, iako isti nije imao.

Šećerna bolest ubrzava proces starenja krvnih sudova i dovodi do ranije pojave koronarne bolesti i infarkta miokarda

povišene masnoće u krvi

Hiperlipoproteinemije su najodgovornije za ubrzanu aterosklerozu.

Drugi faktori rizika (šećerna bolest, povišen krvni pritsak, pušenje, gojaznost) ispoljavaju svoje aterogeno dejstvo direktno ili indirektno preko poremećaja metabilizma lipida.

pušenje

Dužina pušačkog staža je u direktnom odnosu sa povećanjem rizika od nastanka infarkta.

Pušači su u povećnom riziku i od iznenadne srčane smrti!!!

5. gojaznost (ekscesivno nagomilavanje masti) izražava se kao indeks telesne mase (BMI, kg/m2).

Postoje dva tipa gojaznosti:

– periferni (ženski) tip gojaznosti, masno tkivo je raspoređeno po celom telu i ekstremitetima

– centralni (abdominalni) tip gojaznosti, masno tkivo je uglavnom raspoređeno u predelu trbuha. Ovaj oblik gojaznosti je opasniji za razvoj koronarne bolesti.

6. stres (fizički i psihički) – dovodi do povećanog lučenja hormona koji izazivaju povećanje krvnog pritiska, ali i koncentracije šećera u krvi što ubrzava proces ateroskleroze.

7. fizička neaktivnost:

Prednosti fizičke aktivnosti su:

povećavanje nivoa dobrog/HDL holesterola
ubrzavanje eliminacije lošeg/LDL holesterola iz krvi
regulacija vrednosti krvnog pritiska
sprečavanje nastanka gojaznosti.

Druga grupa faktora rizika:

porodično opterećenje (postojanje bolesti kod nekoga od članova porodice) i
pol (češće se javlja kod muškaraca, ali nakon ulaska žena u menopauzu izjednačuje se učestalost javljanja kod oba pola).

Na prvu grupu faktora rizika možemo da utičemo, dok je druga grupa nepromenljiva. Učestalost oboljevanja od infarkta miokarda se udvostručuje u slučaju postojanja kombinacije faktora rizika.

Kada se infarkt najčešće javlja i koji su simptomi infarkta?

Infarkt srca se najčešće javlja iznenadno! Obično se javlja u ranim jutarnjim časovima ili nakon intenzivnog psihofizičkog napora.

Infarkt miokarda se može manifestovati sa tipičnim ili atipičnim bolom ili se javiti bez bola u grudima (nemi infarkt).

Tipičan bol:

– bol iza grudne kosti, koji iznenada nastaje i traje duže od 20 minuta

– vremenom se pojačava

– širi se u vrat, ramena, levu ruku, laktove, stomak

– praćen je preznojavanjem, malaksalošću, uznemirenošću i strahom od smrti

– ne smiruje se na primenu Nitroglicerina

Bolesnik u momentu bola široko raširenom rukom pritiska grudnu kost, tj. locira mesto bola.

Atipičan bol:

– bol u gornjem delu stomaka

– praćen mukom i povraćanjem, što može bolesnika dovesti u zabludu da se radi o stomačnim tegobama

Nemi infarkt:

-bez bola u grudima, najčešće se javlja kod dijabetičara ili različitih neuroloških oboljenja koja su praćena poremećajem prenosa bolnih draži sa periferije ka korteksu

Pitanje 36. Koje vrste srčanog udara postoje?

Prema elektrokardiografskom zapisu, razlikujemo dve vrste infarkta miokarda:

– Infarkt miokarda sa ST elevacijom i

– Infarkt miokarda bez ST elevacije.

Infarkt miokarda sa ST elevacijom nastaje kao posledica potpune okluzije ili začepljenja koronarnog krvnog suda trombom (krvnim ugruškom).

Infarkt miokarda bez ST elevacije nastaje kao posledica delimičnog začepljenja koronarnog krvnog suda.

Kako se postavlja dijagnoza infarkta miokarda?

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

– tipične anamneze

– elektrokardiografski promena

– promene i dinamike promene kardiospecifičnih enzima (enzima specifičnih za srce – troponin, ukupna kreatin kinaza i kreatin kinaza-MB).

Da li bolesnik kod postojanja sumnje na akutni infarkt miokarda mora hitno da se javi lekaru ?

DA! Neophodno je da se pacijent što pre javi lekaru, jer od brzine otvaranja začepljenog krvnog suda zavisi i stepen oštećenja srčanog mišića. Već 20-ak minuta nakon prekida cirkulacije dolazi do odumiranja ćelija miokarda (nekroza). Što začepljenje duže traje veći broj ćelija srčanog mišića biva oštećen i samim tim nastaju veće posledice.

Da li infarkt miokarda znači uvek oštećenje srca?

Ne! Ukoliko se perkutana koronarna intervencija (PCI) sprovede unutar prvog sata od infarkta miokarda kod čak 50% pacijenata ne postoji oštećenje srčanog mišića niti elektrokardiografski znaci preležanog infarkta srca.

Kako se leči infarkt miokarda?

Način lečenja zavisi od TIPA infarkta miokarda.

Infarkt miokarda sa ST elevacijom ili potpunom okluzijom krvnog suda se leči na dva načina:

Farmakološkom terapijom (lekovima koji rastvaraju ili otapaju tromb) ili
Perkutanom koronarnom intervencijom (PCI) u ustanovama koje imaju odgovarajuće uslove za ovu intervenciju (sale za kateterizaciju i timove za perkutanu intervenciju).

Jako je važno da cirkulacija krvi kroz krvni sud bude uspostavljena što brže, a to znači da krvni sud bude otvoren u što kraćem vremenskom periodu. Najveća korist od intrevencije je u prvom satu, tzv „zlatnom satu“ od početka bola. Intervencija se radi i do 12h od početka bola.

Kod pacijenta sa infarktom miokarda bez ST elevacije, obično nije potreban hitan odlazak u salu za kateterizaciju i PCI. Kada će se raditi koronarografija i eventualna PCI zavisi od procene rizika i postojanja bolova.

Kako živeti nakon infarkta miokarda?

Nakon IM savetuje se:

redovna upotreba lekova (antiagregaciona terapija, blokatori beta receptora, ACE inhibitori, statini)
korekcija faktora rizika:
redukcija telesne mase – održavanje indeksa telesne mase do25 kg/m²
prestanak pušenja (najefikasnija mera prevencije, povezuje se sa smanjenjem smrtnosti za 36% nakon infarkta miokarda)
mediteranska dijeta, koja podrazumeva dnevni unos: