Endokrinologija – Poremećen rad paraštitastih žlezdi
Telo ima četiri paraštitaste žlezde. Nalaze se odmah iza štitaste žlezde (koja je smeštena u sredini vrata na prednjem delu), ali osim lokacijske nemaju direktnu vezu sa funkcijom štitaste žlezde (reč „para“ je izvedena od grčke reči koja znači pored). Uloga paraštitastih žlezda je da održavaju nivo kalcijuma u krvi u uskim granicama normale.
Vrlo teško je primetiti da ove žlezde ne rade kako treba ukoliko nije već došlo do ozbiljnih poremećaja nivoa kalcijuma u krvi. Naime, organizam se privikava na poremećene nivoe kalcijuma, ukoliko je do poremećaja došlo postepeno. U ovakvim slučajevima najčešće se bolest otkriva slučajno kada se laboratorijski proveri nivo kalcijuma u krvi. Ovo ne znači da dugotrajna neotkrivena bolest nije dovela i do određenih posledica po organizam ( bubrežni kamenci, slabiji kvalitet kostiju koje postaju sklone prelomima, lako povišen nivo šećera u krvi, blage promene u procesu razmišljanja).
Povećan rad paraštitaste žlezde može biti posledica poremećaja samih žlezdi ili posledica drugih bolesti i stanja ( smanjena funkcija bubrega, hipovitaminoza D, Kronova bolest i drugi poremećaji crevne apsorpcije). U oba slučaja dolazi do povećanja nivoa kalcijuma u krvi (hiperkalcemije), a ako ovo stanje traje duže i do stvaranja kamenaca u bubrezima, slabijeg kvaliteta kostiju koje postaju sklone prelomima i na najmanju traumu (osteoporoza).
Najčešće do smanjene funkcije dolazi usled odstranjenja paraštitastih žlezdi pri operativnom lečenju štitaste žlezde ili opsežnim operacijama u predelu vrata zbog malignih bolesti. Kada su paraštitaste žlezde neaktivne ili slabije aktivne dolazi do sniženja nivoa kalcijuma u krvi, tzv „hipokalcemije“. Kod postepenog pada nivoa kalcijuma u krvi prvo dolazi do trnjenja u predelu oko usana , u prstima ruku i nogu. U slučaju jako sniženih vrednosti kalcijuma javljaju se izraženi bolni grčevi u ruci. Ovo je poznato kao“tetanija“, naziv podseća na tetanus infekciju ali nije povezano sa njom. Pacijenti kojima su odstranjene paraštitaste žlezde i imaju hipokalcemiju treba doživotno da se leče unosom kalcijuma i vitamina D.
Ukoliko se radi o poremećaju nastalom kao posledica povećane funkcije samo jedne paratiroidne žlezde (adenom), ovo se leči hirurški uklanjanjem zahvaćene žlezde ( najčešće je zahvaćena samo jedna od četiri žlezde -85-90% slučajeva). Ređe, kada su zahvaćene sve četiri žlezde (10-15% slučajeva, najčešće kod pozitivne porodične istorije) uklanjaju se tri i po žlezde, a ostavlja se mali deo preostale žlezde da vrši funkciju u celosti. Ponekad će pre hirurškog lečenja biti neophodno da se, pored osnovnih dijagnostičkih procedura (laboratorija, ultrazvuk), uradi posebna vrsta snimanja, scintigrafija paraštitastih žlezdi, kako bi hirurg imao jasnu sliku pre operacije.
Kod uzroka koji su izvan same žlezde, neophodno je lečiti poremećaje koji leže u osnovi (nadoknada vitamina D, lečenje bubrežne slabosti i drugo).
Molimo Vas da se prilikom laboratorijski utvrđenog poremećenog nivoa kalcijuma u krvi, ultrazvučne sumnje na povećanje paraštitastih žlezdi ili prisutnih već navedenih simptoma obratite stručnom licu – lekaru.
Tim Euromedika sa svojom vrhunskim stučnjacima iz oblasti endokrinologije, radiologije i iskusnim endokrinim hirurzima koji prate najsavremenije svetske i evropske trendove u ovoj oblasti u stanju je, zahvaljujući najsavremenijoj multifunkcionalnoj opremi, da odradi kompletnu dijagnostiku, lečenje i po potrebi operaciju paraštitastih žlezdi.
