Pregledi > Specijalistički pregledi > Endokrinologija > Endokrinologija – Hipotireoza

Endokrinologija – Hipotireoza

Published on: maj 7, 2020 Published in: Endokrinologija

Dijagnoza hipotireoze zasniva se na simptomima i rezultatima analiza krvi koje mere nivo hormona hipofize – TSH (hormon koji stimuliše štitastu žlezdu da proizvodi i izlučuje svoje hormone) i nivo hormona štitaste žlezde – tiroksina. Nizak nivo tiroksina i visok nivo TSH ukazuju na smanjenu funkciju štitaste žlezde. Dakle, hipofiza proizvodi više TSH-a, nastojeći da stimuliše štitastu žlezdu na stvaranje više hormona.

Lekari mogu dijagnostikovati poremećaj rada štitaste žlezde mnogo ranije nego što osetite simptome. Navedeni testovi, posebno TSH igraju važnu ulogu u određivanju doze lekova za lečenje hipotireoze. Oni pomažu vašem lekaru da odredi pravu dozu lekova, u početku i tokom vremena. Pored toga, TSH testovi se koriste da se dijagnostikuje stanje zvano subklinička hipotireoza, koje obično ne izaziva spoljašnje znake ili simptome. U ovom stanju imate normalne nivoe trijodtironina i tiroksina u krvi, ali više od normalnih nivoa TSH. Ovo stanje se ne leči ukoliko nemate izrazite simptome, ali svakako zahteva češću kontrolu nivoa hormona.

Subklinički hipotireoza

Ako imate subkliničku hipotireozu, razgovarajte o lečenju sa lekarom. Za relativno blagi porast TSH, verovatno nećete imati koristi od terapije hormonima, a lečenje može čak da bude i štetno. S druge strane, za viši nivo TSH, hormoni štitaste žlezde mogu poboljšati nivo holesterola, kontraktilnu sposobnost vašeg srca i nivo energije. Ovde treba napomenuti da su referentne vrednosti za trudnice drugačije i da se one obavezno leče i u stanjima subkliničke hipotireoze, pa čak i kad su nivoi TSH veći od 2,5 IU/L.

Hipotireoza i trudnoća

Niski nivoi hormona štitaste žlezde može ometati ovulaciju, što smanjuje plodnost. Nelečena hipotireoza može dovesti do češćih spontanih pobačaja, preeklampsije i čak do urođenih mana novorođenčeta. Ova deca su takođe sklonija ozbiljnim intelektualnim i razvojnim problemima. Dojenčad koja imaju neotkrivenu hipotireozu prisutnu na rođenju su u riziku od ozbiljnih problema sa fizičkim i mentalnim razvojem. Ali ako se ovo stanje dijagnostikuje u prvih nekoliko meseci života, šanse za normalan razvoj su odlične.

Ukoliko posumnjate na simptome hipotireoze, a posebno ukoliko u porodici imate obolele od štitaste žlezde ili dijabetesa, obavezno se obratite svom endokrinologu radi daljeg praćenja i eventualne terapije. Posebno ukoliko planirate trudnoću ili ste već trudni.

Tim Euromedika sa svojom vrhunskim stučnjacima iz oblasti endokrinologije, koji prate najsavremenije svetske i evropske trendove u ovoj oblasti u stanju je, u najkraćem mogućem roku, da odradi dijagnostiku, lečenje i dalje praćenje Vaše bolesti.

ZNACI I SIMPTOMI HIPOTIREOZE

Štitasta žlezda je mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi u dnu prednjeg dela vrata, odmah ispod Adamove jabučice. Hormoni koje proizvodi štitasta žlezda – trijodtironin (T3) i tiroksin (T4) – imaju ogroman uticaj na naše zdravlje, utičući na naš metabolizam. Ovi hormoni takođe utiču na kontrolu vitalnih funkcija, kao što su telesna temperatura i broj otkucaja srca. Hipotireoza, tj. smanjen rad štitaste žlezde nastaje kada ova žlezda ne proizvodi dovoljno hormona.

Znaci i simptomi slabije funkcije štitaste žlezde variraju u zavisnosti od težine manjka hormona. Problemi se razvijaju sporo, često tokom niza godina. U početku se ovi simptomi pripisuju drugim bolestima ili starenju. Najčešće se javljaju umor, slabija koncentracija, neraspoloženje i dobijanje u telesnoj težini. Međutim, kako bolest napreduje, mogu se razviti i izraženiji problemi.

Znaci i simptomi hipotireoze mogu da uključuju:

Umor
Povećana osetljivost na hladnoću
Zatvor
Suva koža, tanka dlaka
Dobijanje na težini
Bledo, natečeno lice
Grub-hrapav glas
Bolovi u mišićima, slabost i ukočenost
Bol, ukočenost ili oticanje zglobova
Neredovne menstruacije, smanjena potencija i fertilnost
Usporen rad srca
Depresija, anksioznost
Oslabljena memorija
Povećana štitasta žlezda (struma)
Povišen nivo masnoća u krvi

Lečenje hipotireoze: Standardni tretman za hipotireozu uključuje svakodnevnu upotrebu sintetičkog hormona štitaste žlezde levotiroksina. Ovaj lek postepeno smanjuje znake i simptome hipotireoze. Ubrzo nakon započetog lečenja bićete mnogo bolje. Lečenje levotiroksinom će verovatno biti doživotno, ali će biti potrebno povremeno prilagođavanje doze hormona. Da bi odredio pravu dozu levotiroksina, vaš lekar će u početku proveravati nivo TSH na šest do osam nedelja. Nakon toga, nivo hormmona u krvi se po pravilu proverava šest meseci kasnije. Ako imate koronarnu bolest ili tešku hipotireozu, lečenje se započinje manjom dozom leka i postepeno se povećava doza. Postepeno povećanje doze omogućava vašem srcu da se prilagodi ubrzanju metabolizma. Levotiroksin praktično ne izaziva nuspojave ako se koristi u odgovarajućoj dozi i relativno je jeftin. Ako promenite brendove, obavestite lekara da se uveri da li i dalje primate pravu dozu. Takođe, ne preskačite doze i nemojte prestati sa uzimanjem leka, jer se osećate bolje. Ako to učinite, simptomi hipotireoze će se postepeno vraćati. Prekomerne količine hormona mogu izazvati neželjene efekte, kao što su: povećan apetit, nesanica, lupanje srca.

Pravilna apsorpcija levotiroksina

Određeni lekovi, dodaci, pa čak i neka hrana mogu uticati na vašu sposobnost apsorpcije leka levotiroksina. Razgovarajte sa lekarom ako jedete veliku količinu sojinih proizvoda ili ste na dijeti sa unosom hrane bogate vlaknima ili uzimate druge lekove, kao što su: gvožđe ili multivitamini koji sadrže gvožđe, aluminijum hidroksid koji se nalazi u nekim lekovima protiv gorušice ili dispepsije, kalcijum.

Levotiroksin je najbolje uzimati na prazan stomak svakog dana u isto vreme. Idealno je da uzmete hormon ujutro i sačekate sat vremena pre jela ili uzimanja drugih lekova. Ako ga uzimate pred spavanje, pričekajte četiri sata nakon poslednjeg obroka ili užine.

UZROCI I FAKTORI RIZIKA ZA DOBIJANJE HIPOTIREOZE

Rizične grupe za dobijanje hipotireoze: Iako bilo ko može razviti hipotireozu, povećan rizik imaju žene, stariji od 60 godina, oni koji imaju u porodici obolele od bolesti štitaste žlezde, oni koji imaju neko autoimuno oboljenje (dijabetes tip 1, celijakija, povišena antitela na štitastu žlezdu), oni koji su lečeni radioaktivnim jodom ili lekovima protiv ubrzanog rada štitaste žlezde, ukoliko su imali zračenje u predelu vrata ili gornjeg dela grudnog koša, operaciju štitaste žlezde ili ukoliko ste trudni ili ste se porodili u poslednjih šest meseci.

Uzroci hipotireoze:

Autoimuna bolest. Najčešći uzrok hipotireoze je autoimuni poremećaj poznat kao Hashimotov tiroiditis. Autoimuni poremećaji nastaju kada vaš imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju vaše sopstveno tkivo. Ponekad ovaj proces uključuje štitastu žlezdu. Naučnici nisu sigurni zašto se to dešava, ali verovatno je to kombinacija faktora, kao što su nasleđeni geni i okidač iz spoljne sredine. Međutim, ova antitela utiču na sposobnost štitaste žlezde da proizvodi hormone.
Preveliki odgovor na lečenje hipertireoze. Ljudi koji proizvode previše hormona štitaste žlezde (hipertireoza) često se leče radioaktivnim jodom ili lekovima koji blokiraju rad štitaste žlezde. Cilj ovih terapija je vraćanje funkcije štitaste žlezde u normalu. Ponekad, ova terapija rezultira trajnom hipotireozom.
Hirurgija štitaste žlezde. Uklanjanje celokupne ili velikog dela štitaste žlezde može umanjiti ili zaustaviti proizvodnju hormona. U tom slučaju moraćete ceo život uzimati hormon štitaste žlezde.
Radioterapija. Zračenje koje se koristi za lečenje raka glave i vrata može uticati na štitastu žlezdu i može dovesti do hipotireoze.
Lekovi. Brojni lekovi mogu da doprinesu hipotireozi. Jedan od takvih lekova je litijum, koji se koristi za lečenje određenih psihijatrijskih poremećaja. Ako uzimate lekove, pitajte lekara o njegovom uticaju na štitastu žlezdu.

Manje često, hipotireoza može da bude posledica jednog od sledećeg:

Kongenitalna bolest. Neke bebe su rođene sa oštećenom štitastom žlezdom ili bez nje. U većini slučajeva štitasta žlezda se nije razvijala normalno iz nepoznatih razloga, ali neka deca imaju nasledni oblik poremećaja. Deca sa urođenom hipotireozom izgledaju normalno na rođenju. To je jedan od razloga zašto danas većina država zahteva skrining hormona štitaste žlezde u novorođenčadi.
Poremećaj hipofize. Relativno retki uzrok hipotireoze je neuspeh hipofize da proizvede dovoljno hormona koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH) – obično zbog benignog tumora hipofize.
Trudnoća. Neke žene razviju hipotireozu tokom trudnoće ili posle nje (postporođajna hipotireoza), često zato što proizvode antitela na svoju štitastu žlezdu. Ako se ne leči, hipotireoza povećava rizik od pobačaja, prevremenog porođaja i preeklampsije – stanje koje uzrokuje značajan porast krvnog pritiska kod žene u poslednja tri meseca trudnoće. To takođe može ozbiljno uticati na plod u razvoju.
Nedostatak joda. Mineralni jod u tragovima, koji se prevashodno nalazi u morskim plodovima, morskim algama, biljkama koje se uzgajaju u tlu bogatom jodom, neophodan je za proizvodnju hormona štitaste žlezde. Premalo joda može dovesti do hipotireoze, a previše joda može pogoršati hipotireozu kod ljudi koji već imaju to stanje. U nekim delovima sveta nedostatak joda je čest, ali dodavanje joda u kuhinjsku so praktično je otklonilo ovaj problem u razvijenom svetu, pa i kod nas.

Povezani članci