Endokrinologija – Menstrualni ciklus
Svaki mesec organizam žene prolazi kroz niz promena uslovljenih hormonima kojim se organizam, reproduktivni organi, pre svega materica priprema za eventualnu trudnoću, a jajna ćelija sazreva i dolazi do ovulacije.
Menstrualni ciklus se sastoji od 2 paralelna ciklusa – na nivou jajnika ( folikularna,ovulatorna, luteinska faza) I na unutrašnoj sluznici materice tj endometrijumu koje nastaju dejstvom hormona iz jajnika ( proliferativna, sekretorna I degenerativna faza).
Da bi menstrualni ciklusi bili redovni neophodno je da postoji očuvan rad hormona ,takozvane HPO osovine- hipotalamusa, hipofize i ovarijuma (jajnika),kao i drugih endokrinih žlezda , normalna gradja samih reproduktivnih organa, sa krajnjim rezultatom u vidu sazrevanja jajne ćelije-ovulacije i pomenutim fazama u jajnicima I materici.
Menstruacija predstavlja mesečno vaginalno krvarenje koje nastaje nizom promena na sluznici materice, a u odsustvu trudnoće.
Gotovo da nema endokrine žlezde koja svojom urednom funkcijom nije uključena u regulaciju, a patološkim delovanjem u nastanak poremećaja složenog procesa menstruacije. Regulacija menstrualnog ciklusa rezultat je složene interakcije između centralnog nervnog sistema(hipotalamusa i hipofize) i perifernih ženskih polnih organa (jajnika i maternice). Na svakoj od ovih nivoa stvaraju se hormoni koji omogućavaju ili sprečavaju oslobađanje hormona na drugim nivoima.
Reproduktivni sistem žene se priprema za prihvatanje oplođene jajne stanice iz meseca u mesec, bez obzira hoće li do trudnoće doći ili ne. Konačni kraj menstrualnih ciklusa nastupa poslednjom menstruacijom u reproduktivnom životu žene, tj. menopauzom.
Izostanak menstrualnog ciklusa javlja se normalno samo u tri životna razdoblja: pre puberteta, za vreme trudnoće i dojenja , nakon menopauze. U svakoj drugoj okolnosti izostanak menstrualnog ciklusa smatra se patološkim i zahteva detaljnu dijagnostičku obradu i lečenje.
Da bismo razumeli poremećaje menstrualnih ciklusa, treba prvo da znamo šta su redovni menstrualni ciklusi i krvarenje.
Dogovorno, prvi dan menstrualnog krvarenja predstavlja prvi dan menstrualnog ciklusa.
Obično se smatra da menstrualni ciklus traje 28 dana, ali takav ciklus ima malo žena. Menstrualni ciklus varira, a najveće varijacije u dužini ciklusa pojavljuju se posle prve menstruacije (menarhe) i pre menopauze. U prvih 5 do 7 godina nakon menarhe i 6 do 8 godina pre menopauze česti su neredovni ciklusi zbog izostanka ovulacije. U dobi od 20. do 40. godine menstrualni je ciklus relativno stabilan, a varijacije nisu veće od 2 dana. Između 25. i 30. godine života žena ima najduže menstrualne cikluse, da bi se njihova dužina prema četrdesetim godinama značajno smanjila.
Ponekad i u žena generativne dobi dolazi do anovulatornih ciklusa, što je često povezano s bolešću, stresom, putovanjem, naporom ili gubitkom/dobijanjem u telesnoj težini. Često se kaže da za menstrualni ciklus postoji pravilo da nema pravila. Ipak smatra se normalnim da razmaci između krvarenja iznose 28 dana, uz mogućnost odstupanja od 7 dana.
Poremećaji menstrualnog ciklusa su čest problem u ambulanti i ginekologa i endokrinologa i timski se pristupa ispitivanju i lečenju u našoj ustanovi.
