Dermatologija – Krioterapija u dermatovenerologiji
U okviru tzv. malih hirurških intervencija, tečni azot (krioterapija) se primenjuje u lečenju benignih, premalignih i malignih lezija na koži. Terapiji se pristupa nakon kliničkog pregleda.
Koja je tehnika izvođenja intervencije?
Ovu jednostavnu metodu sprovode lekari specijalisti dermatovenerologije. Tečni azot, koji je na temperaturi od minus 194 stepena Celzijusa, aplikuju se iz sprej boce, u trajanju od 10-30 sekundi, na željenom mestu, uz maksimalnu poštedu ostale kože. U zavisnosti od veličine i lokalizacije promene koju treba tretirati, koriste se odgovarajući nastavci. Okolna koža se zaštiti, kako bi se hladnoćom, tj. zamrzavanjem, delovalo ciljano. Vreme ispuštanja tečnog azota i udaljenost vrha „prskalice“ (dodatka) od kože pacijenta, zavise od vrste promena na koži i efekta koji lekar želi da postigne.
Pri pregledu, lekar detaljno objasni korist i rizik od predložene intevencije, način primene, tehniku izvođenja, kao i postupke, koje pacijent treba da preduzme po završenoj intervenciji.
Kako izgleda koža nakon primene tečnog azota?
Zaleđena koža postaje bela i potrebno je nekoliko minuta da se “odledi” i vrati u prethodno stanje. U narednih nekoliko sati, ponekad nekoliko dana, uočava se crvenilo na koži. Mogu se javiti plikovi i plitke ranice, koje zaceljuju nakon 7-15 dana, fomirajući kraste (crusta).
Kada se kraste sljušte, najčešće “otpadaju ” i promene na koži koje su tretirane. Ukoliko se pak, krasta nasilno uklanja, mogu zaostati ožiljci, koji inače nisu očekivani.
Važno je kožu uobičajeno prati vodom i sapunom.
Nakon terapije neophodna je zaštita od sunca, na tretiranim područjima, s obzirom da se mogu javiti pigmentacije (fleke).
Kada se savetuje terapija tečnim azotom ?
Ovom intervencijim se najčešće uklanjanju:
- bradavice na dlanovima i tabanima (Verrucae vulgaris)
- genitalne bradavice (kondilomi, polne bradavice-Condylomata acuminata) i moluske
- keratoze (braonkaste naslage na koži, koje nastaju tokom procesa starenja i izlaganja suncu) i promene po tipu Cornu cutaneum ( tzv. „kožni rog“)
- keloidni ožiljci (veći ožiljci, koji nastaju bujanjem vezivnog i kolagenog tkiva na mestu povredjivanja ili nakon hirurške intervencije)
- površni tumori kože: dermatofibromi, bazaliomi ( Epithelioma basocellulare)- ukoliko lekar u dogovoru sa pacijentom, nakon pregleda proceni da je moguće tečnim azotom tretirati ove vrste tumorskih promena
- granuloma pyogenicum (novoformirani krvni sudovi), najčešće u okolini nokatnih ploča.
Koliko tretmana je potrebno?
Krioterapija zahteva ponavljane dolaske, do nestanka tretiranih promena. Broj i učestalost tretmana zavisi od vrste, veličine, lokalizacije, brojnosti promena, kao i individualnog odgovora pacijenta.
Savetuje se ponavljanje tretmana nakon 7-15 dana.
Promene virusnog porekla, koje su tretirane tečnim azotom, s obzirom na osobine virusa, mogu se ponovo javiti i nakon uspešno sprovedene krioterapije.
Da li je intervencija bolna?
Većina pacijenata opisuje postupak, kao neprijatan, nelagodan. Posledica je neželjene reakcije kože na hladnoću, tj. smrzavanje.
Kod dece je neophodno ostvariti dobru saradnju, kako bi se procedura mogla sprovoditi.
