Dermatologija – Dermatoskopija
Dermoskop se može koristiti u dijagnostici niza kožnih bolesti kao pomoćna metoda kod inflamatornih dermatoza, psorijaze, lichen planusa, ekcema, pityriasis rosee, granulomatoznih dermatoza, diskoidnog lupusa, lichen sclerosusa, morphoee, rosacee, porokeratoze. Glavni parametri koji se procenjuju su morfologija krvnih sudova, raspored vaskularnih struktura, boje, abnormalnosti folikula, prisustvo krusta ili skvama. Dermoskopijom se mogu dijagnostikovati:
– Virusne infekcije (HPV, molluske…)
– Bakterijske infekcije (TBC)
– Gljivične infekcije (tinea nigra u kapilicijumu ili na nokatnim pločama)
– Parazitoze (scabies, pedikuloze)
– Krpelji, larve migrans Dermoskopom se može raditi i pregled dlake, dakle trihoskopija. Posmatraju se gustina folikula, krvni sudovi, peripilarni znaci, dijametar i struktura dlake. Zatim onihoskopija koja korelira sa kapilaroskopijom.
Dermoskopija je neinvazivna metoda kojom se postiže in vivo vizuelizacija kožnih morfoloških struktura epidermisa, dermoepidermalne granice i papilarnog derma. Predstavlja vrstu površne mikroskopije koja je potpuno bezbedna, bezbolna i bez ikakvog rizika ili komplikacija. Nije potrebna nikakva priprema. Dermoskopijom je moguće rano otkrivanje tumora kože i razlikovanje malignih od benignih tumora. Dermoskopom se mogu pregledati i druge kožne promene što dopunjuje pravovremenu dijagnozu i lečenje. Najveću primenu ima ručni dermoskop sa polarizovanim ili halogenim svetlom. Može biti kontaktni ili bezkonkontaktni. Omogućava brzi pregled svih promena, kao i brzu dijagnozu koja je vezana za trenutak i vreme kada je dermatolog radi Digitalna dermoskopija se obavlja instrumentom koji sem mikroskopije struktura registruje i fotografiju promene. Tako je moguće preciznije analiziranje struktura i preciznija dijagnostika. Na ovaj način je moguće pratiti promene na leziji i moguća je pravovremena ekscizija. Kompjuterizovana digitalna dermoskopija se radi Mole max aparatom i uglavnom se preporučuje kod osoba se velikim brojem nevusa. To je savremeno tehnološko dostignuće koje omogućava uvid u strukturu promena, mapiranje kože celog tela i fotodokumentovanje. Između dva pregleda se mogu uočiti minimalne promene unutar posmatranih kožnih lezija. Fotografije je moguće proslediti na konsultaciju putem teledermoskopske mreže.
Definicija melanoma:
Melanom je maligni tumor melanocita i spada u najmalignije tumore sklone ranim hematogenim i limfogenim metastazama. Klinička slika Na melanom treba posumnjati u slučaju pojave nove pigmentne promene u zrelom životnom dobu. Retko se viđa pre puberteta. U preko 50% slučajeva nastaje na nepromenjenoj koži. U 30% slučajeva melanom nastaje iz prekurzorskih lezija, kongenitalnih i displastičnih nevusa. Novonastala promena može biti asimetrična, nepravilnih ivica, sa polimorfizmom boja i dimenzijom 6 mm ili više. Zato je bitna primena ABCDE pravila. Dijagnoza Uspeh lečenja zavisi od rane dijagnoze. Pravilno uzeta anamneza, porodična anamneza, pregled kompletne kože i vidljivih sluznica, vlasišta, nokatnih ploča. U ranoj dijagnostici veoma je važna dermoskopija. To je neinvazivna metoda kojom se postiže in vivo vizuelizacija morfoliških struktura i sa velikom se sigurniošću može postaviti sumnja na melanom. Konačna dijagnoza se postiže PH verifikacijom. Dijagnostičke procedure kod histološki potvrđenog melanoma koji je debljine 1mm i više su scintigrafija sentinel čvora i njegova biopsija. U slučaju pozitivnosti radi se UZ limfnih čvorova abdomena i male karlice, zatim RTG srca i pluća, CT ili PET skener, MR glave, koncentracija LDH i S 100 proteina i naravno pregled lekarskog konzilijuma za melanom. Terapija Ekscizija tumora do u zdravo tkivo. Ekscizija se radi od 0,5 do 2cm od ivica tumora zavisno od stadijuma tumora prema TNM klasifikaciji. Superficijalni melanomi obično zahtevaju samo eksciziju jer ne daju metastaze. Za forme sa metastazama ili melanomima sklonim recidivima i relapsu primenjuje se imunoterapija, hemoterapija ili interferon alfa. Od posebnog značaja su preventivne mere. Budući da je glavni rizični faktor za nastanak melanoma UV zračenje, prva mera je zaštita od sunca. Koristiti zaštitnu odeću, kreme sa UVA i UVB blokom, ne izlagati se suncu od 10-17 h, zabrana solarijuma i redovne samokontrole kao i kontrole dermatologa.
