Punkciona biopsija dojke, odnosno aspiracija tankom iglom (FNAB/FNAC) pod ultrazvučnom kontrolom
Kada?
Radiološke perkutane procedure treba da se sprovode isključivo ako postoje indikacije na osnovu kliničkog i radiološkog nalaza (BI RADS 3-5), uz precizno postavljanje indikacija za određeni vid interventne procedure.
Izbor metode zavisi od rizika za malignitet promene u dojci, procenjenog kliničkim i/ili radiološkim kriterijumima (K1-K5; BI RADS 1-5)
Šta je punkcija dojke –FNAB/FNAC (Fine-needle Aspiration Biopsy/Cytology)
To je radiološka, dijagnostička i/ili terapijska procedura, minimalno invazivna I gotovo bezbolna.
Inicijalno zahteva multidisciplinarni pristup, ali izvođenje i postavljanje indikacija su u celini u nadležnosti radiologa.
Izvodi se ambulantno, pod kontrolom ultrazvuka.
FNAB/FNAC (Fine-needle Aspiration Biopsy/Cytology) podrazumeva metodu kojom se finom, tankom iglom od 21 ili 23 G aspirira sadržaj tumora u špric uz citološku analizu puktata.
Ovom metodom se razlikuju solidne od cističnih lezija, a u slučaju cističnih promena se vrši potpuna evakuacija sadržaja (terapijska) I potom analiza ćelija (dijagnostička)
Pri punktiranju solidnih lezija potrebna je i veština radiologa radi dobijanja adekvatnog broja ćelija za analizu i veština citopatologa, koji će analizirati punktat.
Metoda je izbora i kod aksilarne limfadenopatije.
Prednost FNAB je u tome što je jeftina, skoro bezbolna metoda, visoke senzitivnosti, ima nisku incidencu lažno pozitivnih nalaza, ne zahteva visoko sofisticiranu opremu i izvodi se u ambulantnim uslovima, pri čemu se rezultat dobija odmah.
Nedostatak ove metode je što zahteva iskusnog citopatologa i što se ne može diferentovati invazivni od in situ karcinoma. Dobijanje suspektnih, atipičnih ili malignih ćelija nalaže dalju proveru odn. određenu hiruršku intervenciju.
Kako se izvodi i koliko traje punkcija dojke?
Obavi se razgovor sa pacijentom, objasni se način izvođenja procedure i pacijent potpiše informisani pristanak.
Pacijent je u položaju na leđima sa rukama iznad glave i može biti zamoljen da se blago iskrene ka ili od doktora i aparata, u zavisnosti od potrebe.
Nakon ultrazvuka i određivanja promene koja će se punktirati, očisti se alkoholom zona od interesa.
Može se primeniti lokalni anestetik, ali nije neophodno, obzirom da je igla koja se koristi za punkciju vrlo tanka, tako da aplikacija anestetika može više da boli nego sama intervencija.
Obično se pre intervencije primeni anestetik gel.
Pacijent mora da bude miran tokom intervencije.
Može se osetiti slab bol ili nelagodnost u trenutku uboda igle, a potom se stavi špric i vrši aspiracija tkiva i/ili tečnosti. Može se ponoviti nekoliko puta.
Uzorak se u špricu ili na posebnim pločicama šalje edukovanom citologu/patologu na analizu.
Kada se punkcija završi, mesto uboda se tretira Octeniseptom, na primer ili nekim drugim sredstvom; može se pokriti sterilnom gazom ali i ne mora.
Nakon punkcije na koži dojke se može videti blago crvenilo na mestu uboda, koje ne zahteva nikakav poseban tretman, nije neophodno prekrivanje mesta uboda i pacijent se može odmah vratiti svakodnevnim aktivnostima.
Postupak traje oko 20minuta i izvodi ga edukovani specijalista radiolog.
Relativne kontraindikacije za punkciju su poremećaji koagulacije zbog krvarenja i teži psihijatrijski poremećaji zbog neophodne saradnje pacijenta.
Posle FNA
Vaš doktor ili medicinska sestra će Vam objasniti kako da tretirate mesto uboda. Nakon Intervencije može, mada vrlo retko, nekada da se pojavi blago krvarenje, modricu ili slab otok. Može izgledati da je otok veći nakon punkcije. Uglavnom ove posledice nisu nešto oko čega treba biti zabrinut i vrlo brzo se povuku.
Šta može pokazati FNA dojke?
Patolog pod mikroskopom analizira tkivo ili tečnost i utvrđuje da li ima kancerskih ćelija u njemu.
Ako je tečnost braon, zelena ili žućkasta, najverovatnije se radi o cisti, a ne karcinomu.
Krvav sadržaj ili bistar takođe ne moraju da ukazuju na kancer.
Ukoliko je promena solidna (tvrda, tkivna), i punkcijom se ne dobije tečnost-punctio sicca, tzv. „suva punkcija“, mogu se dobiti male grupe ćelija za analizu, ili češće, se indikuje i uradi druga vrsta biopsije, biopsija širokom iglom pod ultrazvučnom kontrolom, da bi se dobili adekvatni tkivni uzorci koji se mogu dalje analizirati i dobiti pouzdana dijagnoza.
Po dobijanju rezultata citološke analize, pacijent se obaveštava i poziva na konsultaciju sa radiologom. Dobijeni citološki nalaz se usklađuje sa ultrazvučnim i kliničkim nalazom, radiolog objašnjava pacijentu dobijeni rezultat i određuje dalji postupak (kontrole, ponovna punkcija ili operacija).
