Urologija – Kateterizija mokraćne bešike
Kateterizacija mokraćne bešike je medicinski postupak kojim se ispušta – drenira mokraća iz mokraćne bešike. Pacijenti svih starosnih grupa mogu zahtevati uretralnu kateterizaciju. Stariji ili hronično bolesni imaju veću verovatnoću za drenažu bešike kateterom to jest za nošenjem stalnih urinarnih katetera, koji u tim uslovima nose i određene rizike.
Osnovni principi kateterizacija uretre su slični, ali je sam postupak nešto drugačiji u zavisnosti od pola, zbog anatomskih razlike uretre, pa će ta razlika biti skraćeno prikazana:
Anatomija ženske uretre
Razvijena ženska uretra je cevasta struktura duga oko 4 cm koja počinje na vratu mokraćne bešike i završava se u vaginalnom predelu. To je bogato vaskularizovana cilindrična cev tako građena da pruža normalnu kontinenciju i sprovođenje urina iz mokraćne bešike do spoljnje sredine.
Ženska uretra je fiksirana uretropelvičnim ligamentima. Ona probija karličnu dijafragmu i perinealnu membranu iza pubične simfize. Distalno postaje bogata žlezdama i obložena je skvamoznim epitelom.
Ženska uretra je kratka bez složenih struktura, pa je zato manje sklona intrinzičnoj patologiji nego muška uretra. Ipak, razumevanje anatomije ženske uretre i njenih odnosa je važno ne samo za kateterizaciju uretre, već i za razumevanje zajedničkih kliničkih problema stresne urinarne inkontinencije i infekcije urinarnog trakta.
Anatomija muške uretre
Muška uretra je uska fibromuskularna cev koja provodi mokraću iz mokraćne bešike i spermu iz ejakulacijskih kanala u spoljnu sredinu. Iako je muška uretra jedinstvena struktura, ona se sastoji od heterogenog- različitog niza segmenata: prostatičnog, membranskog i spužvastog.
Poznavanje anatomije muške uretre je neophodno za sve zdravstvene radnike jer je kateterizacija uretre jedna od najčešće sprovođenih procedura u zdravstvenoj zaštiti. Muška uretra je podložna različitim patološkim stanjima, od traumatskih do infektivnih i neoplastičnih. Patofiziološke varijante uretre mogu imati ozbiljne posljedice, kao što su insuficijencija bubrega i neplodnost.
INDIKACIJE
Kateterizacija uretre se koristi u dijagnostičke i terapijske svrhe.
Dijagnostička kateterizacija koristi se za određivanje uzroka raznih genitourinarnih stanja. Zasniva se na: sakupljanju nekontaminiranog uzorka urina za bakteriološke testove, praćenje izlučivanja urina, slikanja ( imidžing ) urinarnog trakta.
Terapijska kateterizacij se primenjuje kod: akutne urinarne retencija ( npr. benigna hipertrofija prostate, krvni ugrušci ), hronične obstrukcije koja uzrokuje hidronefrozu, omogućavanje kontinuiranog pražnjenja mokraćne bešike, povremene dekompresije kod neurogene bešike, higijensko zbrinjavanje nepokretnih bolesnika.
KONTRAINDIKACIJE
Kateterizacija uretre je kontraindikovana u prisustvu: traumatskih povreda donjeg urinarnog trakta praćenih masivnim krvarenjem, povrede karličnog dela uretre, operacije uretre ili mokraćne bešike, akutni prostatitis.
VRSTE KATETERA
U kliničkoj praksi koristi se nekoliko osnovnih vrsta katetera:
– Foleyev kateter ( permanentni urinarni kateter ) — koji na svome kraju ka bešici ima balon koji se puni fiziološkim rastvorom i tako se obezbeđuje da kateter ne ispadne iz bešike tj. obezbeđuje se da stoji stalno u mokraćnoj bešici. Kateteri su napravljeni od raznih vrsta guma, lateksa ili silikona, a baloni su zapremine od 5 cm² do 30 cm²,
– Intermitentni kateter ( Robinsonov kateter, Nelaton, Mercier, Timann ) — je fleksibilni kateter koji se koristi za kratkotrajnu drenažu urina. Za razliku od Foleyevog katetera, nema balona na kraju te se ne može zadržati u mokraćnoj bešici nepričvršćen.
– Coude ( zakrivljeni – Mercier, Timann ) kateter — ima zakrivljen vrh koji mu omogućava da lakše prođe kroz krivinu u prostatičnom delu uretre.
– Hematurični kateter — je tip Foleyeva katetera i koristi se za kontrolu krvarenja nakon transuretralne resekcije prostate. Koristan je za endoskopsko — hirurške postupke i u slučaju masivne hematurije. Postoje kateteri s dvostrukim i trostrukim lumenom.
– Spoljni kateter, urinski kondom ili kondom-kateter — koristi se kod inkontinentnih muškaraca i nosi niži rizik od infekcije u odnsou na trajni kateter, jer se fizički ne uvodi u uretru već ostaje na površini kože penisa.
Neki ljudi razviju preosjetljivost na lateks nakon dugotrajnog korištenja lateks katetera nakon čega se on mora zamijeniti silikonskim ili teflonskim. Kateteri obloženi aktivnom srebrom mogu smanjiti broj infekcija.
Dimenzije katetara
Dimenzije katetera su određene Francuskom kateterskom skalom. Najčešće su veličine 3,3 mm pa sve do 9,3 mm. Radi brze orijentacije o debljni katetera, svi su obeleženi na kraju određenom bojom koja označava njihovu debljinu. Zdravstveni radnik je dužan da pri primeni izabere kateter dovoljno širok da omogući slobodno oticanje urina i istovremen spreči curenje urina pored katetera.
Veće dimenzije katetera su potrebne ako je urin gust, krvav ili sadrži veće količine sedimenta. Kod većih katetera postoji veća mogućnost oštećenja uretre.
NAČIN PRIMENE
Kateteri se mogu ubaciti kao:
– In-and-out procedura, i koriste se za trenutnu, jednokratnu drenažu mokraćne bešike,
– Kateter za dugotrajnu drenažu, kod pacijenata sa hroničnom urinarnom retencijom.
Oprema
Oprema za kateterizaciju uretre sastoji se od: komercijalnog sterilno spakovanog uretralnog katetera za jednokratnu upotrebu, sterilnog anestetičkog lubrikanta ( npr Lidokain gel 2%, Cathejell ), uretralnog aplikatora sa tupim vrhom ( opciono ), plastičnog šprica ( 10 ml ), sterilne urin kese, sterilne pincete.
Kateterizacija se vrši u sterilnim uslovina, koriste se sterilne rukavice, pacijent treba da je prekriven sterilnim kompresama, genitalna regija- penis i vulva pre kateterizacije treba da se prebrišu dezinfekcionim sredstvom koje ne iritira kožu i sluzokože, uretra i kateter treba da se dobro podmažu lubrikantno- anestetičkim sredstvom, kateterizacija se vrši nežno bez sile, bez povrede uretre.
Održavanje katetera
Održavanja prohodnosti — obezebeđuje se ispiranjem katetera dva puta dnevno sa 10—20 mL 0,9% NaCl ili 3% acidi borici.
Promena katetera — vrši se svakih 10-12 dana, po potrebi i ranije, a silikonski se mogu menjati i na 3-4 nedelje ako nema komplikacija.
Kateter suprapubične cistostomije — menja se nakon 2—3 nedelje.
Moguće komplikacije nakon plasiranja katetera su: alergija ili osjetljivost na lateks, oštećenja uretre pri grubom uvođenju katetera,nepažljiva i gruba kateterizacija u bolesnika s poremećajima zgrušavanja krvi može dovesti do hematurije i tamponade bešike, povrede bešike i uretre pri nasilnom izvlačenju katetera sa naduvanin balončićem ( polusvesni i nemirni bolesnici ), oštećenje uretre pri naduvavanju balona u uretri a ne u bešici, kamenje u mokraćnoj bešici, infekcije krvi ( septikemija ), krv u urinu ( hematurija ), oštećenje bubrega ( obično samo kod višegodišnje upotrebe katetera ), infekcije urinarnog trakta ili bubrega, rak mokraćne bešike (samo nakon dugotrajne primene katetera ).
U zdravstvenim ustanovama Euromedika koriste se jako kvalitetni kateteri koji se stručno plasiraju u potpuno sterilnim uslovima.
