Urologija – Prostata specifični antigen (PSA) i karcinom prostate
Jedna od osnovnih fizioloških funkcija prostate je sekretorna. Možda najvažniji protein sekreta prostate je prostata specifični antigen (PSA), čija je osnovna uloga da omogućava uslove za preživljavanje spermatozoida.
Karcinom prostate predstavlja medicinski izazov, budući da je jedan od najčešće dijagnostikovanih tumora i čest uzrok smrti od karcinoma kod muškaraca u svetu. Uvođenje i široka klinička primena merenja PSA sredinom osamdesetih godina prošlog veka predstavljalo je veliku inovaciju u dijagnostikovanju, lečenju i praćenju pacijenata sa prostatičnim karcinomom. Do kraja prve decenije XXI veka se PSA primenjivao u skrining programima za ranu detekciju CaP, što je napušteno, tako da se savetuje da muškarci koji razmatraju skrining za PSA (porodično opterećenje), najpre razgovaraju o rizicima i koristima sa svojim lekarima. Danas je preporučeno da se radi godišnji PSA test kod svih muškaraca preko 50. godine života.
PSA (prostata specifični antigen) je enzim (serin-proteaza) iz grupe glikoproteina, koju produkuje prostata, a njegova uloga je likvefakcija sperme. Njegova produkcija je stimulisana androgenim hormonima (testosteron). Dakle, PSA je protein proizveden od normalnih, ali i malignih ćelija prostate. PSA test meri nivo PSA u čovekovoj krvi, a rezultati se izveštavaju kao nanogrami PSA po mililitru (ng /ml) krvi.
PSA je danas predstavlja najkorišćeniji i najspecifičniji humani tumor marker. On je prostata specifičan, pošto na njegovu vrednost u serumu utiče isključivo prostata, ali ne i karcinom specifičan, obzirom da brojna (patološka) stanja mogu prouzrokovati njegovu elevaciju. Dakle, njegova primena je vezana za brojne probleme, u prvom redu on daje lažno pozitivne i lažno negativne rezultate obzirom na njegovu relativno nisku specifičnost i senzitivnost. Sve ovo vodi ka tzv prekomernom dijagnostikovanju i preteranom tretmanu pacijenata, odnosno izlaže pacijente nepotrebnim potencijalnim komplikacijama i štetnim sporednim efektima lečenja i shodno tome psihološkim opterećenjem ovih bolesnika.
Ne postoji specifičan uobičajeni, normalan nivo PSA u krvi, a vrednosti mogu da variraju tokom vremena kod istog čoveka. U prošlosti se smatralo da ukupni nivo PSA u serumu od 4,0 ng / ml se smatra gornjom granicom normale i često se koristi kao prag za upućivanje za dalje ispitivanje i biopsiju (danas je ova vrednost pomerena na 2,5 ng/ml, čime je povećana njegova senzitivnost ali je smanjena specificnost za detekciju karcinoma). Važno je napomenuti da, kod pacijenata sa PSA vrednostima u rasponu između 2 i 10 ng /ml karcinom prostate (biopsijom potvrđen) se sreće kod oko 25% slučajeva. Takođe, kod oko 20-25% bolesnika sa PSA do 4 ng/ml (uz pozitivan nalaz na rektalnom pregledu prostate) je biopsijom potvrđen karcinom P. Dakle pacijenti sa PSA vrednostima sa nivoom PSA ispod 2,5 odnosno 4,0 ng / ml mogu imati CaP, a da muškarci sa višim nivoom PSA nemaju rak prostate Na povećanje PSA vrednosti, osim karcinoma prostate mogu da utiču i brojna nemaligna stanja i oboljenja prostate i donjeg urinarnog trakta. Naime, PSA nivoi rastu sa godinama života, volumenom prostate, inflamatornim procesom u prostati i urinarnom traktu, instrumentacija donjeg urinarnog trakta, rektalni pregled prostate, dugo sedenje i hronična iritacija prostate (vožnja bicikla, jahanje konja), ejakulacija…Neki lekovi koji se koriste u terapiji benignog uvećanja prostate snižavaju nivo PSA. Nivoi PSA mogu se sniziti i pormenama načina ishrane i života (paradajz-likopeni, unos proteina, vitamin D, zeleni čaj, smanjenje stresa, fizičke vežbe…). Vrednosti PSA, mogu takođe donekle nezavisno varirati u vremenu.
Da bi se poboljšala niska osetljivost PSA, uveden je i korišćen prilagođen uzrastu PSA prilagođena godinama (starosti), PSA gustina (prema volumenu prostate), brzina porasta PSA i/ili procenat slobodnog PSA u odnosu na ukupni (Indeks-PSA). Poslednjih godina je identifikovano i predloženo nekoliko novih obećavajućih biomarkera koji povećavaju kliničke informacije i tačnost ovog pregleda.
Dakle, uvodjenje prostata specifičnog antigena (PSA) i pored njegovih brojnih nedostataka, dovelo je do značajnog napretka u dijagnostikovanju karcinoma prostate, uz istovremenu mogućnost njegove primene u praćenju ove bolesti i efikasnosti njenog lečenja. Generalno, što je viši nivo PSA kod muškaraca, veća je verovatnoća da ima rak prostate. Ne postoji jasan konsenzus u pogledu optimalnog praga PSA za preporuku biopsije prostate muškarcima bilo koje rasne ili etničke grupe, već je odluka individualizovana i prepuštena kliničaru. Danas se istražuju brojni biomarkeri koji bi poboljšali kvalitet i omogućili precizniju detekciju karcinoma, predviđali rizik od recidiva ili progresije bolesti, pratili efikasnosti lečenja i identifikovali pacijente koji će najverovatnije odgovoriti na datu terapiju. Nadamo se, da će se u godinama pred nama doći do značajnog napretka u, pre svega dijagnostikovanju, tretmanu i monitoringu pacijenata sa karcinomom prostate.
Redovni, preventivni urološki pregledi mogu pomoći pri detekciji bolesti u ranoj fazi i započinjanju najoptimalnijeg oblika lečenja. Zato, nije hrabrost izbegavati preglede, već spoznati njihov značaj za unapređenje sopstvenog zdravlja. Vidimo se u zakazanom terminu na pregledu!
