Urologija – Polno prenosive bolesti
Polno prenosive bolesti
Polno prenosive bolesti (na engleskom – Sexually transmitted disease STDs) su bolesti koje se prenose sa jedne osobe na drugu polnim kontaktom. Ne treba ih mešati sa poremećajem sexualne funkcije.
Kako se prenose polne bolesti?
Prenose se vaginalnim, analnim, oralnim odnosom. Često u početku ne izazivaju simptome što dovodi do većeg rizika prenošenja na druge. Mogu se preneti na novorođenče, dok su neke uzrok infertiliteta. Kod nekih bolesti obavezna je terapija partnera, jer je beskorisna ako se partner ne leči a imate odnose bez zaštite. Najbolje je uzdržavanje od odnosa u vreme terapije.
Koji su najčešći simptomi?
Obratite se lekaru ukoliko imate peckanje ili bol pri mokrenju, bol tokom polnog odnosa, neobičan sekret iz mokraćnog kanala, vagine, anusa, bol ili otok testisa, krvarenje između menstruacija, svrab u području polnog organa ili anusa, osip, mehuriće, ranice, bradavice ili kvržice.
Kako se ispituju polno prenosive bolesti?
Uzročnik može da se identifikuje različitim laboratorijskim testovima analizom krvi, vaginalnog sekreta, urina, sperme, brisom uretre.
Kako se leče polno prenosive bolesti?
Više od 30 različitih bakterija, virusa, gljivica i parazita može se preneti polnim odnosom. Dostupna antibakterijska, antigljivična i antiparazitarna terapija dovode do izlečenja najvećeg broja ovih bolesti. Bolesti uzrokovane virusima mogu se lečiti i držati pod kontrolom, ali se još uvek ne mogu izlečiti.
Najefikasniji način sprečavanja STD je izbegavanje polnih odnosa, upotreba kondoma, manji broj sexulanih partnera, imati odnose sa jednim partnerom. Obrezivanje muškaraca je efikasno u sprečavanju nekih infekcija. Korisno je u školama uvesti sexualno obrazovanje.
Koje su najčeće polno prenosive bolesti?
Šankroid ili Ulcus molle izaziva bakterija Haemophylus ducreyi. Daje bolne genitalne ranice, čireve sa centralnom nekrozom. Prenosi se isključivo polnim kontaktom, mada su zabeleženi slučajevi prenosa putem ruku. Osim bolne lokalne reakcije, daje bolno mokrenje, kod žena bolne odnose ( dispareunija) . Leči se antibioticima (azitromicin, cefalosporin, eritromicin) .
Hlamidija ( Chlamydia trachomatis) je jedna od najčešće polno prenosivih bakterija. U najvećem broju slučajeva nema simptome što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti. Kad ih ima, simptomi se javljaju oko 3 nedelje od infekcije (7-28 dana). Kod muškaraca izaziva nespecifični uretritis (peckanje pri mokrenju ređe praćeno bistrom ili zamućenom sekrecijom iz uretre), bol u testisima. Kod žena izaziva peckanje pri mokrenju, vaginalni sekret,učestalo mokrenje i/ili bolove u karlici, krvarenje između ciklusa. Ukoliko se ne leči može da izazove prostatitis i epididymitis kod muškaraca, a kod žena zapaljenje jajovoda što može da bude uzrok vanmaterične trudnoće i steriliteta. Druga mesta infekcije su rektum i ždrelo. Nelečena infekcija dovodi do reaktivne upale zglobova, razvoja trachoma na očima koji može da bude uzrok slepila. Leči se azitromicinom, tetraciklinima, hinolonima. Potrebno je uraditi ispitivanje i lečenje partnera. Nakon lečenja treba ponovo obaviti testiranje zbog postojanja upornih i rekurentnih infekcija. Uz hlamidiju nekada su prisutne mikoplazme i ureaplazma, a cesto je udružena sa gonorejom.
Gonoreja (Neisseria Gonorrhoeaea) je bakterijska infekcija genitalnog trakta poznata kao triper ili kapavac. Tegobe se javljaju oko 10 dana od infekcije (2-14 dana). Simptomi muškaraca su osećaj peckanja pri mokrenju,uretralni iscedak u kapima, bolni ili otečeni testisi. Simptomi kod žena su peckanje pri mokrenju, krvarenje između ciklusa, vaginalni iscedak ili bol u karlici. Može da izazove infekcije rektuma, retko i infekcije grla. Cesto je udružena sa hlamidijom. Leči se cefalosporinima ili azitromicinom.
Micoplazme: Mycoplasma genitalium je mala patogena bakterija koja se može naći na ćelijama mokraćnih i genitalnih puteva ljudi. Uzročnik je nespecifičnog uretritisa kod mušakaraca , postoji iscedak iz uretre, peckanje pri mokrenju, dok kod žena izaziva cervicitis i inflamatorno oboljenje karlice. Mycoplasma hominis i Ureaplasma su najmanji slobodni živi mikroorganizmi. Sama ili sa Ureaplasmom dovodi do bolesti zapaljenja karlice, bakterijske vagonoze kod žena, nespecifičnog uretritisa kod muškarca.
Ureaplazma ( Ureaplasma urealiticum) je bakterija koja se može preneti polnim kontaktom. Kod muškaraca uz uretritis dovodi do infertiliteta smanjenjem pokretljivosti i broj spermatozoida, dok kod žena može da dovede do pobačaja. Leči se doxiciklinom i/ili azitromicinom.
Sifilis izaziva bakterija Treponema Pallidum. Prenosi se putem krvi, sluzokože vagine, usta, analnog otvora ili kože. Simptomi sifilisa počinju obično nedelju do 13 nedelja posle infekcije, najčešće 3 do 4 nedelje. Simptomi zavise od stadijuma bolesti (primarni, sekundarni, latentni, tercijarni). Primarni stadijum se karakteriše pojavom bezbolne ranice (ulceracije), promera 1-2cm koja se javlja na mestu ulaska bakterije u organizam (penis, vagina, vulva, ređe anus, rektum, usne, jezik, prsti). Ranica obično spontano prolazi nakon 3-12 nedelja. Sekundarni stadijum karakteriše difuzni osip po koži, najviše na dlanovima i tabanima. Latentni stadijum nailazi posle nelečenog sekundarnog stadijuma kada se infekcija smiruje i simptomi povlače. Tercijarni stadijum je nezarazni stadijum, karakteriše ga pojava uvećanja tkiva različitih organa koje zovemo gume, neurološki i kardiološki simptomi. Dijagnoza sifilisa se postavlja na osnovu kliničkih simptoma i laboratorijskih testova – VDRL, RPR ili direktnim ispitivanjem šankroida – DFA iIi PCR testovi. Leči se penicilinom ili drugim antibiotikom.
Trihomonijaza je polno prenosiva bolest koju uzrokuje parazit Trichomonas vaginalis. Može se naći kod oba pola, češća je kod žena, Simptomi se javljaju 5-28 dana od infekcije. Kod žena uzrokuje vaginitis i žućkasti sekret. Kod mušakaraca je uglavnom asimptomatska, može se javiti prolazni gnojni iscedak, urethritis i prostatitis. Dijagnoza se postavlja ispitivanjem vaginalnog sekreta kod žena, kod mušakarac ispitivanjem uretralnog brisa ili urina. U slučaju pozitivnog nalaza moraju se isključiti gonoreja, hlamidija i druge STD. Lečenje je metronidazolom.
Genitalna kandidijaza je česta gljivična infekcija kod žena, izaziva genitalnu iritaciju i vaginalni iscedak. Kod muškaraca se može pojaviti uretralni iscedak, svrab, glans i prepucijum mogu biti crveni sa pojavom erozija. Ova infekcija čest je uzrok stečene fimoze kod muškaraca. Ne prenosi se uvek polnim putem.
Hepatitisi i HIV: prenose se polnim odnosom ali se ne manifestuju na polnim organima.
Hepatitis B virus se prenosi putem krvi, pljuvačkom i vaginalnim sekretom.
Hepatitis C Virus se prenosi krvlju zaražene osobe. Retko se prenosi polnim putem, najčešće ukoliko osoba ima još neku polnu bolest, npr.HIV.
Hepatitis A virus i Hepatitis E virus se prenose fekooralnim putem.
Svi hepatitisi dovode do oboljenja jetre.
HIV ili virus humane imunodeficijencije je bolest koja slabi imunološki sistem organizma. Osoba je zaražena ali ne i obolela. CD4+ T limfociti su pokazatelj nastupanja kasnijih ozbiljnih oportumističkih infekcija koje su karakteristične za AIDS ili SIDA (sindrom stečene imunodeficijencije), sto je krajnji stadijum HIV infekcije. HIV se prenosi heteroseksualnim, homoseksualnim kontaktom ili kontaktom sa telesnim tečnostima koje sadrže inficirane ćelije (krv, sperma, vaginalni sekret, pljuvačka,majčino mleko, eksudat rana). Infekcija se može preneti transfuzijom krvi i ubodom inficirane igle. HIV se NE PRENOSI uobičajenim socijalnim kontaktom, rukovanjem, zagrljajem, vazduhom. Bolest varira od potpunog asimptomatskog statusa kliconoše do teških oštećenja mnogih organa. Dokazuje se postojanjem antitetela na HIV u krvi. U početku bolesti antitela se ne mogu otkriti standardnim metodama. Vreme od infekcije do pojave antitela je ‘’period prozora’’, najčeće traje od 6-10 nedelja ili duže. U ovom periodu virus se najlakše širi. Infekcija je neizlečiva ali se upotrebom antivirusnih lekova drži pod kontrolom .
Genitalni herpes je seksualno prenosiva bolest koju izaziva herpes simplex virus ( HSV). Može izazvati plikove na genitalijama, analnom području, bedrima, može se preneti na usta ili lice partnera. Simptomi bolesti najčešće se javljaju oko 7-10 dana od infekcije. Karakteriše ih rekurentna pojava bolnih genitalnih plikova kojima prethodi osećaj svraba i peckanja. Obično spontano prolaze tokom dve do četiri nedelje. Prva epizoda je često jača i može biti povezana sa temperaturom, bolovima u mišićima, otečenim limfnim čvorovima i glavoboljom. Prenosi se direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima ili ranicama zaražene osobe. Virus se može preneti i kada nema znakova bolesti. Potvrđuje se PCR metodom, dok se određivanje antitela ređe koristi u kliničkoj praksi. Upotreba kondoma i izbegavanje odnosa u fazi bolesti smanjuju rizik od infekcije. Tretmani antivirusnim lekovima kao što je aciklovir može umanjiti ozbiljnost simptomatskih epizoda. Moguća je i lokalna terapija. Virus ostaje trajno u telu.
HPV (Humani Papilloma virus) je česta virusna polno prenosiva bolest. Inficira kožu i slozokože formirajući hiperplastične promene-virusne bradavice, kondilome (vlažne, mekane, ružičaste ili sive izrasline, mogu biti na peteljci, ravne i jedva primetne, do grozdova većih dimenzija). Postoji više od 100 tipova. Tipovi visokog rizika (16,18, 31, 45,…) su povezani sa karcinomom orofarinksa, grkljana, vulve, vagine, grlića maternice, penisa i anusa. Tipovi niskog rizika (6 , 11,..) uzrokuju šiljate kondilome, dobroćudne promene. Od trenutka infekcije do pojave promena može proći 3 nedelje do 6 meseci. Cilj lečenja je uklanjanje promena u celini elektrokauterizacijom, krioterapijom ili hirurški. Nekada je potrebno uraditi biopsiju promene da bi se isključio karcinom. Cirkumcizija muškaraca ( obrezivanje) može sprečiti recidive. Virus ostaje trajno u telu. HPV testiranje znači dokazivanje postojanja humanog papiloma virusa iz brisa cervikalne sluznice, uretralnog brisa ili urina, a genotipizacijom se određuje tip virusa.
Moluscum contagiosum (molluscum contagiosum virus MCV) ili vodene bradavice prenose se neposrednim kontaktom. Karakteriše je mala, ružičasta lezija , uzdignute ivice sa centralnim udubljenjem. Povremeno izaziva svrab, obično ne boli. Može se javiti pojedinačno ili grupi. Zahvata bilo koji deo tela (trbuh, noge, ruke, vrat,a najčešće genitalni deo i lice). Promena na koži se javlja oko oko 7 nedelja nakon infekcije. Obično prođe za godinu dana bez ožiljaka.
Polnim odnosom mogu se preneti i stidne vaši, dok se oralno-analnim odnosom mogu preneti amebe, šigele, paraziti. U tim stanjima potrebno je testiranje na druge polno prenosive bolesti, naročito na sifilis i HIV.
U osam Domova zdravlja i dve Opšte bolnice, Euromedik obezbeđuje kompletno ispitivanje i lečenje polno prenosivih bolesti, kao i dijagnostiku i hirurgiju svih uroloških oboljenja.
