Reumatologija i fizikalna medicina – Diskus hernija
Diskus hernija je pomeranje diskusa ili jednog njegovog dela, iz međupršljenskog prostora, pri čemu može doći do kompresije i oštećenja nervnog korena ili kičmene moždine.
Diskus je pločica koja se nalazi između pršljenova i ima ulogu amortizera, koji ublažava pritisak na pršljenove i time omogućava pun obim pokreta, bez bola.
KOJI SU UZROCI NASTANKA DISKUS HERNIJE?
Najčešći uzrocii su degenerativne promene samog diska i okolnih mekih struktura, kao i povrede kičmenog stuba usled naglog ili postepenog opterećenja kičme. To dovodi do pucanja spoljnjeg vezivnog prstena, pri čemu dolazi do ispupčenja i “curenja” mekog, pulpoznog dela diska, koji vrši pritisak na nervne korenove ili kičmenu moždinu.
Na nastanak diskus hernije utiču i mnogobrojni faktori, kao što su životna dob, nasleđe, težak fizički rad, višesatno sedenje u nepravilnom, prinudnom položaju, rad za računarom, gojaznost, stres itd.
U KOM DELU KIČME NAJČEŠĆE NASTAJE DISKUS HERNIJA?
Diskus hernija se najčešće javlja u slabinskom (lumbalnom), ređe u vratnom (cervikalnom), a izuzetno retko u grudnom (torakalnom) delu kičme.
KOJI SU SIMPTOMI DISKUS HERNIJE U SLABINSKOM DELU KIČME?
Pre svega to su bol i ograničeni pokreti u lumbalnom delu kičme, a onda i spazam, napetost leđnih mišića, često sa bolom i trnjenjem niz nogu, sa slabošću u mišićima nogu, otežan hod na prstima ili petama, otežano i bolno stajanje i sedenje, kao i najteži, a srećom i najređi poremećaj mokrenja, stolice i seksualne funkcije kod muškaraca. Bol može biti tup i dugotrajan, ali je uglavnom veoma jak, sevajući ili oštar ”kao ubod nožem” i pojačava se na kašalj, kijanje i pri napinjanju.
KOJI SU SIMPTOMI DISKUS HERNIJE U VRATNOM DELU KIČME?
To su bol i ograničeni pokreti u vratu, sa spazamom i napetosću mišića vrata i ramena, sa bolom i trnjenjem niz ruku, sa slabosću u mišićima ruku. Bol može biti veoma jak i oštar ili tup i kostantan.
Kod uznapredovale bolesti, a nekad i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja kičmene moždine i/ili korena nerava – mijelopatije i radikulopatije. One se manifestuju slabošću, utrnulošću, peckanjem i/ili nespretnošću u predelu ruku i nogu. Često postoji i osećaj vrtoglavice i nestabilnosti, naročito pri naglim pokretima u vratu.
KO U EUROMEDIKU PREGLEDA PACIJENTE SA NAVEDENIM TEGOBAMA?
Diskus hernija zahteva multidisciplinarni tretman, te u zavisnosti od vodećih simptoma, pregled obavlja lekar specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i neurolog, a po potrebi reumatolog, ortoped, ORL, oftalmolog i spinalni hirurg.
NA OSNOVU ČEGA SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?
Dijagnoza se postavlja na osnovu:
– Anamneze – kroz razgovor sa pacijentom uzimaju se podaci o karakteristikama i kvalitetu bola, kao i ostalih tegoba.
– Kliničkog pregleda vrata i ruku – ispituje se funkcija koštanog sistema, mišića i nerava.
– Dijagnostičkih procedura.
KOJE SE DIJAGNOSTIČKE PROCEDURA KORISTE U EUROMEDIKU?
U procesu dobijanja i potvrde dijagnoze, koriste se sledeće metode:
– RTG (rentgen) snimanje,
– MR – magnetna rezonanca, kao “zlatni standard” u dijagnostici,
– CT – kompjuterizovana tomografija (skener),
– EMNG – elektromioneurografija,
– Dopler krvnih sudova vrata i glave,
– EEG – Elektroencefalografija,
– SSEP – Somatosenzorni evocirani potencijali
– Laboratorijsko ispitivanje.
Sve dijagnostičke procedure se rutinski obavljaju u EUROMEDIKU na najsavremenijim aparatima.
KAKO SE LEČI DISKUS HERNIJA U EUROMEDIKU?
Lečenje diskus hernije može biti
- Konzervativno (neoperativno) – sprovodi se medikamentima i fizikalnim procedurama.
- Operativno.
KAKO SE SPROVODI MEDIKAMENTOZNO LEČENJE?
U medikamentoznoj terapiji koriste se:
– lekovi protiv bolova i upale – NSAIL: Paracetamol, Trodon, Diklofen, Ibuprofen, Movalis, Aflamil i sl.
– lekovi za zaštitu želuca (gastroprotektori): Sabax, Nolpaza, Controloc.
– lekovi za opuštanje spazma, napetosti mišića vrata i ramena – Mydocalm,Myderison.
– sedativi – Diazepam, Bromazepam i sl.
– vitaminski preparati – Kompleks vitamina B1, B6 i B12 – Milgamma, Mevit B1 i sl.
– u slučaju vratne diskus hernije plasiranje mekog Šancovog okovratnika i/ili mitele za ruku, radi rasterećenja.
– u slučaju lumbalne diskus hernije nošenje rasteretnog midera, po uputu lekara.
KO I KAKO SPROVODI FIZIKALNO LEČENJE U EUROMEDIKU?
U Euromediku fizikalne terapije obavljaju visokostručni fizioterapeuti, pod stalnim nadzorom lekara, specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije.
Najbolje rezultate dobijamo kombinacijom različitih elektroprocedura, koje se sprovode na najsavremenijoj opremi, koju poseduje Euromedik. Sve fizikalne procedure su bezbolne i bezbedne za pacijente.
Po redukciji bola, uključujemo pacijenta u kinezitretman, odnosno program vežbi koji se kao i sve dosadašnje terapije određuje strogo individualno, prema opštem i funcionalnom stanju pacijenta, vrsti i težini tegoba, pridruženim bolestima, životnom dobu itd.
Kinezitretman se uvodi dozirano i postepeno do granice bola, a ima za cilj jačanje i istezanje mišića vrata, ramena i trupa, povećanje obima pokreta, stabilizaciju i korekciju posture.
KOLIKO TRAJU FIZIKALNE TERAPIJE I KOLIKO PUTA GODIŠNJE SE PONAVLJAJU?
Fizikalne procedure optimalno traju 20 terapijskih dana, a na dnevnom nivou 45 do 90 min., uz stalni nadzor fizioterapeuta i lekara – fizijatra. Preporučuje se obnova tretmana 2 puta godišnje, a po potrebi i češće. U međuvremenu pacijent radi naučene vežbe u kućnim uslovima.
DA LI SE U EUROMEDIKU SPROVODI OPERATIVNO LEČENJE?
Da, u Euromediku se sprovode sve klasične, kao i najsavremenije, minimalno invazivne hirurške metode lečenja ovog stanja (endoskopske), uz mali rez i minimalno oštećenje tkiva. Cilj ovih operacija je da se odstrani pomereni deo diskusa i oslobodi uklješteni nerv ili deo kičmene moždine.
Endoskopsko odstranjivanje diskusa je indikovano kod većine ovih pacijenata. Ono omogućava dekompresiju korena nerva bez oštećenja mišića koji održavaju stabilnost kičme, kao i bez oštećenja koštanih elemenata kičme. Ovo sve rezultira minimalnim postoperativnim tegobama, a pacijent ustaje istog dana kad je i operisan.
Ukoliko diskus herniju nije moguće operisati endoskopski, radi se klasična operacija zadnjim ili prednjim pristupom (laminektomia, interhemilaminektomia, laminoplastika).
Zahvaljujući najsavremenijim intrumentima i aparatima, koje poseduje Euromedik, kao i vrsnom stručnom timu na čelu sa spinalnim hirurgom, već prvog postoperativnog dana započinje se sa mobilizacijom pacijenta i procesom rane rehabilitacije – sedenje na ivici kreveta, ustajanje, hod na kraćoj relaciji, obuka zastitnim položajima, vežbama za jačanje određenih grupa mišića itd. Većina pacijenata par dana posle operacije napušta bolnicu.
U KOJIM SLUČAJEVIMA SE SPROVODI OPERATIVNO LEČENJE?
Operacija diskus hernije je indikovana u slučaju većeg neurološkog oštećenja, zbog kompresije kičmene moždine usled teške protruzije diskusa, sa poremećenom motorikom ili kada dugotrajno konzervativno lečenje nije dalo očekivani rezultat (10% slučajeva). Najhitnije stanje kod slabinske diskus hernije je u slučaju pojave utrnulosti, bolova i slabosti u nogama, uz smetnje mokrenja, stolice i erektilne funkcije. To se zove sindrom kaude ekvine (Syndroma caudae equinae) i zahteva hitnu operaciju unutar 48 sati.
ŠTA SE SAVETUJE POSLE ZAVRŠETKA TERAPIJE?
Našim pacijentima savetujemo: redovno vežbanje u kućnim uslovima, primenjivanje zaštitnih položaja i pokreta u svakodnevnom životu, plivanje leđnim stilom, izbegavanje dugotrajnih prinudnih položaja tela, naglih pokreta i rotacija kičme, kao i podizanja i nošenja težeg tereta. Preporučujemo i obnovu fizikalnog tretmana 2 puta godišnje, u cilju sprečavanja recidiva (ponovne pojave) bolesti.
