Kardiologija – Bol u grudima
Zašto osećam bol u grudima?
Bol u grudima može da se javi kao posledica mnogih bolesti i stanja koje zahvataju površinske delove grudnog koša ili organe unutar njega.
Nervna vlakna reaguju na nastalo oštećenje, a kako je ovih vlakana manje u unutrašnjim organima (srce, pluća, krvni sudovi), a znatno više u površnijim tkivima (koža, mišići, rebra) i bol u grudima se različito oseća u zavisnosti od toga gde je nastao. Dok je površni bol jasnije lokalizovan i reaguje na provokacije (pokret, dodir, dubok udah), bol nastao u srcu je slabo lokalizovan i često prenesen tj može da se oseća u levoj i desnoj polovini grudi, rukama ili ramenima.
Kakav sve može biti bol u grudima?
Bol u grudima se, u zavisnosti od toga gde nastaje, različito manifestuje.
Po intenzitetu bol može varirati od blage nelagodnosti, stezanja ili pritiska u grudima pa do jakog, razdirućeg i cepajućeg bola.
Trajanje bola može biti različito: od nekoliko sekundi u vidu probadanja, nekoliko minuta, pa do više sati i dana.
Lokalizacija bola može biti samo iza grudne kosti ili se širi i oseća u ramenima, rukama, stomaku, vratu, vilici, izmedju plećki, a retko čak i u prepone i butine.
Prateći simptomi, kao što su preznojavanje, gušenje, ,,lupanje srca“, mučnina, povraćanje, slabost, nesvestica i gubitak svesti, mogu i ne moraju biti prisutni.
Bol u grudima može biti sve vreme svog trajanja iste jačine, a može i da menja intenzitet u zavisnosti od položaja tela, fizičke aktivnosti ili uzbuđenja.
Na osnovu ovih karakteristika bola može se često sa velikom verovatnoćom pretpostaviti gde se nalazi izvor bola: u površnim koštano-mišićnim strukturama, ili u unutrašnjosti, u srcu i krvnim sudovima, organima za varenje ili u disajnim organima.
Da li je jak bol u grudima znak da imam srčani udar?
Intenzitet bola u grudima nije u korelaciji sa ozbiljnošću stanja koje ga izaziva.
Tako, bol vrlo jakog intenziteta može biti uzrokovan istezanjem ili upalom mišića, dok bol usled infarkta srčanog mišića može da se javi samo u vidu nelagodnosti ili stezanja u grudima.
Na to da je bol srčanog porekla treba posumnjati kada je lokalizovan iza grudne kosti odakle se širi u ramena, ruke, vrat, stomak, vilicu, među lopatice i pri tome je praćen nekim od simptoma kao što su: mučnina, slabost, preznojavanje, povraćanje, gušenje, nesvestica.
Da li se osim infarkta i neke druge srčane bolesti mogu da izazovu bol u grudima?
Bol u grudima može da bude posledica bilo kog ostećenja srca. Javlja se i kod virusnih i bakterijskih zapaljenja srčane kese (perikarditisa) ili srčanog mišića (endokarditisa ili miokarditisa), kod urođenih i stečenih bolesti srčanih zalistaka, plućne hipertenzije ili kardiomiopatije (bolesti srčanog mišića koje dovode do njegove funkcionalne slabosti), a ne retko se prisustvo ekstrasistola (,,preskakanje srca”) oseti kao kratkotrajan bol u grudima.
Da li su samo srčana oboljenja praćena bolom u grudima?
Ne, bol u grudima nije simptom samo srčanog oštećenja već se javlja i kod mnogih drugih oboljenja: organa za disanje, za varenje i koštano-mišićno-nervnih struktura.
Da li se bol u grudima javlja kod bolesti organa za disanje ?
Bol u grudima može da se javi usled bakterijske i virusne infekcije pluća i oštećenja plućne maramice. Taj bol je obično oštar, pojačava se pri kašlju i menja intenzitet tokom disanja i pri promeni položaja tela. Bolesnik obično leži na strani gde se javlja bol, kako bi manje pokretao tu polovinu grudnog koša, ali se dešava i suprotno, da ne može da leži na strani na kojoj oseća bol. Ukoliko dođe do ozbiljnijeg oštećenja plućne maramice i prodiranja vazduha unutar nje (pneumotoraks) javlja se iznanadni, oštar bol koji može biti praćen kašljem i gušenjem. Plućna embolija (prekid protoka krvi usled stvaranja tromba, krvnog ugruška u plućnoj arteriji koji blokira dotok krvi u pluća), često se manifestuje jakim bolom u grudima i osećajem gušenja. Plućna hipertenzija takođe može da izazove bol u grudima, a predstavlja stanje u kome je povišen krvni pritisak u arteriji koja snabdeva pluća krvlju.
Kako prepoznati bol usled mišićnih i koštanih razloga?
Kod oštećenja mišića, tetiva, nerava, kostiju i hrskavice javlja se bol površnog tipa koji se karakteriše pojačanom osetljivošću na dodir i jasno ograničenom lokalizacijom. Ovaj bol se pogoršava pri određenom pokretu i disanju, a može se ublažiti masažom. Bol je u početku jak i oštar, dok je u kasnijoj fazi kada postaje hronični bol, tup, slabijeg intenziteta i pojačava se pri pokretu zahvaćenog mišića i pri dubokom disanju.
Kostohondritis (oštećenje hrskavice rebara) je najčešći uzrok bola u grudnoj kosti i javlja se kod upale ili povrede hrskavice izmedju grudne kosti i rebara. Kostohondritis se nekad javlja u sklopu upale zglobova, ali može da se javi i bez vidljivog razloga. Ovaj bol može trajati godinama. I povreda rebara, pored vidljivog otoka i modrica, izaziva bolne grčeve (spazme) mišića grudnog koša. Takođe, bol prati razna oštećenja nervnih vlakana na površini grudnog koša (na primer infekcija virusom herpes zoster može da izazove često jak bol koji može danima da prethodi pojavi kožnih promena u vidu sitnih plikova).
Da li mogu da imam bol u grudima zbog problema sa želucem i drugim organima za varenje?
Bol u grudima može da se javlja i kod poremećaja organa za varenje.
Gasovi koji se nagomilavaju u crevima, posebno ispod levog rebarnog luka mogu da uzrokuju bol u grudima. Gorušica predstavlja subjektivni osećaj žarenja u sredini grudi usled stomačne kiseline koja dolazi iz želuca u jednjak. Upala sluznice želuca – gastritis, čir na želucu, želudačna kila, mogu nekada imati za posledicu bolne senzacije u gornjem delu stomaka koji se širi ka grudima i može da liči na bol kod infarkta donjeg zida srca. Oštećenje i poremećaji funkcije jednjaka (upala sluznice, poremećaji aktivnosti mišićnog zida jednjaka), žučne kesice (upala, kamen), jetre ili pankreasa, mogu da se manifestuju bolom u predelu grudi.
Pitanje 25. Da li proširena aorta može da boli?
Proširena Aorta, kao najveći krvni sud u našem organizmu, a koji izlazi iz srca, ne izaziva bolne senzacije, osim u situaciji kada dođe do ,,rascepa” (disekcije) njenog unutrašnjeg sloja. U tom slučaju se javlja iznenadan, oštar, često razdirući bol u grudima koji se širi u leđa ili stomak, u zavisnosti od pravca cepanja. Ukoliko je zahvaćen početni deo Aorte, bol može da se širi u vrat i da bude praćen kratkotrajanim gubitakom svesti.
Da li bol u grudima moze biti posledica stresa ?
Bol u grudima može da se javi tokom epizode paničnog napada, kod depresije ili anksioznih stanja (osećanje bojazni, strepnje, uznemirenosti). Stres može dovesti do povećanja mišićne napetosti koja može da bude bolna. Osim toga, u stresnim situacijama ubrzava se puls i pojačava se snaga srčanog mišića, što može imati za posledicu osećaj nelagodnosti i nekarakterističnog bola u grudima. Anksioznošću uzrokovan bol u grudima je često oštar i probadajući, javlja se iznenada i u miru, prati ga nesvestica, palpitacije (osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca), peckanje, drhtanje i vrtoglavica.
Ukoliko su krvni sudovi koji hrane srce normalni, napad panike ne može da izazove srčani udar, ali produženi stres i anksioznost mogu imati ulogu u nastanku njihovog oštećenja.
