Pregledi > Specijalistički pregledi > Kardiologija > Kardiologija – Angina pektoris

Šta je angina pektoris ?

Angina pektoris je simptom koronarne bolesti, a manifestuje se kao bol ili neprijatnost u grudima koja nastaje kada srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom preko arterija koje ishranjuju srčani mišić krvlju. Srčani mišić pumpa krv u krvne sudove dopremajući kiseonik, glukozu i ostale hranljive materije do mozga, bubrega, pluća, ekstremiteta.. , i na taj način omogućava organima i tkivima da obavljaju svoju funkciju. Baš kao i ovim organima i srčanom mišiću je potrebna krv da bi moglo da kuca oko 100 000 puta tokom jednog dana. Krv ishranjuje srce preko dve glavne arterije, desne i leve, koje se zovu koronarne arterije.

Postoje dva oblika angine pektoris: stabilna i nestabilna.

Poznavanje ovih tipova je važno, jer imaju različite simptome i različiti rizik, a i različito se leče.

Stabilna anagina je najčešća forma angine pectoris, a karakteriše se bolom koji nastaje tokom provokacije fizičkom aktivnošću (trčanje, hod uzbrdo, penjanje uz stepenice, duže hodanje ili podizanje tereta). U ovim situacijama srce mora da radi jače da bi snabdelo mišiće sa više krvi i kiseonika. Znači, postoji disbalans između potrebe za krvlju i kiseonikom i mogućnosti suženog krvnog suda da ih dopremi. Bol obično traje par minuta i nestaje nakon kratkog odmora ali se ponovno javlja u naporu. Ovaj tip angine može da se drži pod kontrolom uz redovno korišćenje lekova.

Nestabilna angina je manje česta, ali je mnogo opasnija od stabilne amgine. Može da počne sama od sebe ili kad se pogorša prethodno stabilna angina (evolucija stabilne). Kod nestabilne angine simptomi mogu da se jave u miru ili da budu provocirani na najmanji napor. U ovakvima situacijama se treba odmah javiti lekaru, jer se pojava simptoma dešava kad se krvni sud značajno suzi što može dovesti do srčanog udara. Ukoliko osetite iznenadni bol u grudima koji traje više od 20 minuta, odmah treba pozvati Hitnu pomoć.

Kako da prepoznamo da se radi o angini pektoris ? 

Angina počinje sa bolom u grudima u predelu grudne kosti, javlja se u nekoj formi fizičke aktivnosti ili velikog stresa, a ima karakter pritiskanja, stezanja, razapinjanja. Bol se ne pojačava na udah, kao ni na dodir tog predela rukom ili pri pokretanju grudnog koša. Ne retko se može osetiti bol u ramenima, rukama, češće levoj, vratu ili leđima. Stres ili ljutnja takodje mogu dovesti do pojave bola ili ga mogu pogoršati. Hladno vreme ili nagli izlazak na hladan vazduh iz prethodno toplog okruženja je još jedna situacija koja može da izazove ili pogorša bol u grudima. Bol ne traje sekundama već najmanje minut-dva, a najviše do 20 minuta. Ukoliko traje duže treba posumnjati na infarkt srca. U svakom slučaju tada treba pozvati hitnu pomoć.

Šta da uradim kad se moji bolovi učestaju i pojačaju?

Potrebno je da se odmah javite lekaru ili u najbližu bolnicu, jer postoji mogućnost da nastane infarkt srca. Kao što je već nekoliko puta pominjano, infarkt nastaje kao posledica kompletno začepljenje koronarne arterije, što ima za posledicu teško strukturno i funkcionalno oštećenje dela mišićnih ćelija srca koje ta arterija ishranjuje. Začepljenje arterije je razlog pogoršanja Vaših tegoba. Bol je tada mnogo jači, traje duže i ne popušta na primenu lekova koje ste do tada koristili, izmedju ostalih i nitroglocerina. Uz bol mogu da se jave preznojavanje, gušenje ili povraćanje. U tim situacija je neophodno pozvati hitnu pomoć.

Kad dobijem bol u grudima, koliko puta za redom mogu da koristim nitroglicerin?

Ukoliko prvi put koristite nitroglicerin, potrebno je da sednete, jer njegova primena može da ima za posledicu pad krvnog pritiska, da dovede do vrtoglavice, čak i do gubitka ravnoteže, vrtoglavice i pada. Savetuje se maksimalno do tri tablete ili tri puta prskanja ispod jezika u razmaku od 5 minuta. Ukoliko bol ne prestane potrebno je da se javite odmah hitnoj službi ili da odete u najbližu bolnicu.

Šta od pregleda treba predvideti da se potvrdi ili isključi angina pektoris?

Ukoliko imate bol u grudima, potrebno je da se javite lekaru da bi on procenio da li je bol u grudima angina pektoris ili je razlog nešto drugo, već opisano u poglavlju o bolu u grudima.

Ukoliko postoji sumnja na anginu pectoris lekar bi trebalo kao prvo uraditi: 

• elektrokardiogram (EKG) koji pokazuje električnu aktivnost srca i može da pokaže promene koje ukazuju na ishemiju.
• Analize krvi, kako bi se odredili srčani enzimi koji će pokazati da li postoji akutno oštećenje mišićnih ćelija srca, a potom i nivo holesterola i triglicerida radi procene dugoročne prognoze, ali i kao objašnjenje mogućih uzroka nastanka promena na krvnim sudovima.
• Ehokardiogram (ultrazvučni pregled srca) je još jedan od neophodnih pregleda u ovakvnim situacijama. On može da pokaže da jedan deo srčanog mišića ne radi dobro zbog činjenice da ne dobija dovoljno krvi. Međutim, nalaz često ne pokazuje narušenu funkciju srca, što ne znači da nemate anginu pectoris, jer se pregled radi tokom mirovanja kada, najčešće, nemate bolove.
• Iz tih ratloga je neophodno uraditi neki od testova koji će pokazati šta se dešava sa sposobnošću srčanog mišića da adekvatno funkcioniše u naporu. U tom smislu, može se uraditi test fizičkim opterećenjem na traci ili biciklu, čiji je cilj da izlaganjem naporu provocira pojava bola i promene na ekg-u.
• Pored testa fizičkim opterećenjem postoje i nešto osetljiviji testovi gde spadaju: stres eho test, najčešće korišćen dobutaminski eho test ili radionuklidni stres test. Oni se rade ukoliko su prethodni testovi nisu potvrdili prisustvo angina pectoris, a subjektivne smetnje, pre svih bol u sredogruđu postoje i javljaju se relativno često.
• Koronarna angiografija – koronarografija je invazivni test kojim možemo da vidimo koronarne arterije i promene, suženja, na njima. On se radi na kraju svih ispitivanja kod bolesnika sa stabilnom anginom, a pruža najprecizniju sliku realnog stanja koronarne cirkulacije.
• Skenerska koronarografija je još jedan od testova koji Vam lekar može predložiti u cilju postavljanja dijanoze angine pektoris, koja pruža korisne informacije, ali nije prava i potpuna zamena za koronarografiju, pa je treba predvideti samo ukoliko lekar smatra da koronarografija iz nekih razloga predstavlja rizik.

Šta su antiagregacioni lekovi i da li treba da ih prekidam kad idem kod zubara radi vađenja zuba?

Ovi lekovi sprečavaju nastanak ugruška u krvnim sudovima, naročito krvnim sudovima srca. Neki od tih lekova su Aspirin , Plavix^R, Brilique^R. Aspirin, Plavix^R i ostale lekove iz ove grupe nema potrebe da prekidate, jer postoji opasnost od tromboze stenta ili novog infarkta, a rizik od krvarenja prilikom vadjenja zuba je vrlo mali. Potrebno je samo skrenuti pažnju stomatologu da uzimate ove lekove. 

Zakažite Vaš specijalistički pregled kardiologa u Euromediku.