Menopauza
Menopauza – 10 najčešćih pitanja koje pacijentkinje postavljaju ginekologu
1. Šta je menopauza?
Menopauza je trenutak u životu žene kada ona prestane da ima menstrualne cikluse. Počinje kada jajnici prestanu da proizvode jajne ćelije ili kada su operativno odstranjeni, pa količina estrogena u krvi pada. Obično je javlja izmedju 45. i 55. godine života, prosečno u 51. godini. Period pred poslednji menstrualni ciklus u kome menstrualni ciklusi postaju neuredni i neredovni, nivoi estrogena u krvi postepeno padaju, a nivoi folikulostimulirajućeg hormona rastu se naziva perimenopauza. Može trajati izmedju nekoliko meseci i nekoliko godina.
Oko polovine žena u period perimenopauze i menopauze oseća značajne fizičke i/ili emocionalne simptome.
Najčešći simptomi su:
- valunzi ili talasi vrućine
- noćno znojenje
- suvoća vagine
- loše raspoloženje i/ili anksioznost (bezrazložni strahovi)
- bolovi u zglobovima i mišićima
- gubitak interesovanja za seksualne odnose
- pad energije i koncentracije
- učestale urinarne infekcije.
Svaka žena doživljava menopauzu različito. Kod nekih se javlja jedan ili dva simptoma, često blago izražena, dok jedan broj žena značajno izgubi na kvalitetu života zbog brojnih i izraženih simptoma.
2. Da li još uvek mogu da zatrudnim?
Sve dok pacijentkinja ima menstrualna krvarenja, iako su neredovna ili neuredna, postoji šansa da ostvari trudnoću. Tek kada ciklusi izostanu godinu dana, menopauza je počela i nije potrebno koristiti neki od metoda zaštite od trudnoće.
3. Da li su hormonske analize neophodne pre započinjanja terapije i šta mi može pomoći da simptomi menopauze nestanu?
Ukoliko imate menopauzalne simptome i više od 45 godina, analize hormona nisu neophodne. Ipak ukoliko bude imao bilo kakvu dilemu, Vaš ginekolog će Vas uputiti da proverite vrednosti estradiola i folikulostimulirajućeg hormona iz krvi. Terapija koju preporučujemo za simptome menopauze uključuje promene u životnom stilu, alternativne terapije i hormonsku supstitucionu terapiju.
Promene u životnom stilu uključuju redovne aerobne vežbe, kao što su trčanje i plivanje, ali i jogu. Smanjenje unosa kofeina i alkohola može takodje pomoći u prevenciji nekih menopauzalnih simptoma.
Biljni preparati (izoflavoni-derivati soje, crna detelina, matični mleč…) mogu veoma povoljno uticati na valunge i noćno znojenje kod nekih pacijentkinja. Ipak je važno konsultovati lekara pre nego što se odlučimo za neki od proizvoda, a pošto su pravila za licenciranje ovih proizvoda manje striktna u odnosu na lekove, pa su im i bezbednost i čistoća manje ispitani.
Akupunktura, akupresura, homeopatija i psihoterapija (kognitivna bihejvioralna terapija) takodje nalaze svoje mesto u popravljanju kvaliteta života pacijentkinja u menopauzi.
Hormonska supstituciona terapija (HST) zamenjuje hormon estrogen koji se smanjuje u menopauzi što dovodi do ranije opisanih simptoma. Ima veliki broj pozitivnih efekata na zdravlje i kvalitet života žene, ali nosi sa sobom i određene rizike.
4. Kakve sve vrste hormonske terapije postoje?
Kombinovanu HST koja sadrži i estrogen i progesteron dobiće pacijentkinje koje imaju matericu. Estrogen može izazvati abnormalno zadebljanje sluzokože materice-endometrijuma i krvarenje, dok će progesteron prevenirati taj problem. Kada se kombinovana HST uvede pre ulaska u menopauzu ili najduže 12 meseci od poslednjeg ciklusa, u pitanju je takozvana ciklična kombinovana, koja podrazumeva redovna mesečna krvarenja. Ukoliko je prošlo više od 12 meseci od poslednjeg ciklusa, uvodi se kontinuirana kombinovana terapija, kod koje se krvarenja ne javljaju (osim kod nekih pacijentkinja u prva tri meseca uzimanja leka).
Pacijentkinje koje su imale histerektomiju (hirurški odstranjena materica) će dobiti HST koji sadrži samo estrogen. Testosteron u okviru hormonske supstitucije će dobiti pacijentkinje kod kojih se smanjilo interesovanje za seksualne aktivnosti. HST može biti u obliku tableta, flastera, injekcija, gelova ili sprejova… Vaginalni kremovi sa estrogenom će biti korisni pacijentkinjama koje muči suvoća vagine. Mogu se koristiti i uz HST, a povoljno će delovati i na smanjenje učestalosti urinarnih infekcija, te različitih simptoma vezanih za urinarne puteve.
5. Koji su pozitivni efekti HST?
- efikasna terapija za valunge i promene raspoloženja u menopauzi
- povećava seksualnu želju i smanjuje suvoću vagine
- održava zdravlje kosti prevenirajući osteoporozu.
6. Koje rizike nosi sa sobom HST?
- samo estrogena HST (koju koristimo kada pacijentkinja nema matericu) je povezana sa veoma malim povećanjem rizika za maligni (zloćudni) tumor dojke i to tek nakon 10 godina uzimanja
- kombinovana HST povećava rizik od raka dojke, ali se smatra da povećanje rizika počinje nakon 5-6 godina uzimanja terapije. Rizik je sve veći što pacijentkinja duže pije HST, a smanjuje se kada se HST ukine.
- HST u obliku tablete povećava rizik od formiranja krvnog ugruška, ali HST u obliku flastera, gela ili spreja ne utiče na taj rizik
- HST u obliku tableta veoma malo povećava rizik od moždanog inzulta (šloga), ali je taj ukupni rizik ipak veoma mali za pacijentkinje mladje od 60 godina.
7. Ko ne treba da uzima Hormonsku Supstitucionu terapiju?
- žene sa karcinomom dojke u trenutku donošenja odluke ili ranije
- žene sa koronarnim oboljenjem
- žene sa tromboembolijskim dogadjajima, moždanim inzultom ili infarktom
- žene u visokom riziku od nabrojanih oboljenja.
8. Ko treba da uzima Hormonsku Supstitucionu terapiju?
Sve ostale žene koje imaju izražene menopauzalne simptome, kod kojih nije prošlo više od 10 godina od poslednjeg menstrualnog ciklusa i koje nemaju više od 60 godina. Najčešće se predlaže ukidanje terapije nakon 5 godina uzimanja, da bi se izbeglo povećanje rizika od karcinoma dojke. Prosečna dužina trajanja menopauzalnih tegoba je 7-8 godina, tako da je u odredjivanju dužine trajanja neophodan individulan pristup.
Laboratorijske analize i kardiološki pregled, ultrazvučni pregled dojki i mamografija, kao i detaljna lična i porodična istorija pacijentkinje će biti neophodni da se donese odluka ko je pravi kandidat.
9. Šta je prevremena menopauza i zašto nastaje? Kako se postavlja dijagnoza prevremene menopauze?
To je menopauza koja se javlja pre 40. godine života. Najčešće je uzok nepoznat, ali može biti izazvana hirurškim odstranjenjem jajnika, hemoterapijom, radioterapijom. Nekada je nasledna ili izazvana autoimunim ili genetskim oboljenjima. Ukoliko se pre 40. godine života menstrualni ciklusi postanu neredovni ili/i se jave menopauzalne tegobe, pacijentkinja će biti usmerena da u razmaku od najmanje 6 nedelja dva puta izmeri nivo hormona estradiola i folikulostimulirajućeg hormona u krvi.
10. Da li prevremena menopauza nosi sa sobom rizike za zdravlje? Kako lečimo pacijentkinje kod kojih se prevremeno javi menopauza?
Kod ovih pacijentkinja je povećan rizik za pojavu osteoporoze, kao i od preloma kostiju ako se osteoporoza ne leči. Povećan je i rizik od srčanog oboljenja. Prevremena menopauza značajno utiče na plodnost pacijentkinje, šanse za ostvarivanje trudnoće su smanjene.
Uvodimo im hormone koji im nedostaju bilo kroz HST ili kombinovanu oralnu kontraceptivnu pilulu (anti bebi pilule). Obe vrste terapija će biti efikasne u tretiranju menopauzalnih simptoma i održavanju zdravlja kostiju. Prednost kombinovane oralne kontracepcije je u tome što obezbedjuje zaštitu od trudnoće (5-10% ovih pacijentkinja spontano ostvari trudnoću), a HST je bezbednija opcija ukoliko pacijentkinja ima povišen pritisak. Terapiju primenjujemo do prosečnih godina prirodne menopauze, za to vreme nema dodatnih rizika pošto samo zamenjujemo hormone koji telu nedostaju. Ukoliko pacijentkinja razmatra trudnoću, najčešće je neophodno iskoristiti donorsku jajnu ćeliju.
