Gastroenterologija – Kolitis
Kolitis je zapaljenje sluznice debelog creva. Zapaljenje ili inflamacija predstavlja zbir reakcija organizma na odredjeni štetni uticaj (bakterija, virusa, toksina, nepoznatog porekla). Kolitis je reakcija debelog creva da se ukloni štetan uticaj i započne proces ozdravljenja organa.
Kako se kolitis ispoljava?
Kolitis se manifestuje pojavom otoka i crvenila sluznice creva i javljanjem bolova i grčeva u trbuhu, pojavom sluzi ili krvi uz učestale stolice, često i lažne nagone na stolicu, nadimanje, a u najtežim situacijama postoji i poremećaj same funkcije creva i prestanak rada creva.
Vrste kolitisa?
Razlikujemo akutne i hronične kolitise. Akutni se javljaju kao posledica bakterijskih, parazitarnih ili gljivičnih uticaja. Hronične zapaljenske bolesti creva nazivamo IBD od engleske skraćenice „inflamatory bowel disease“. Danas znamo za dve hronične IBD zapaljenske bolesti kolona, a to su ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Pored nabrojanih postoje i mikroskopski kolitis, pseudomembranozni kolitis, postradijacioni kolitis, ishemijski kolitis. Svi kolitisi se dokazuju pregledom debelog creva sondom, tj kolonoskopijom uz obavezno uzimanje isečaka tkiva koje nam daje tačnu dijagnozu. Pregledu debelog creva prethode analize stolice odredjene od strane gastroenterologa i ostali dopunski pregledi.
Mikroskopski kolitis
Mikroskopski kolitis je zapaljenje debelog creva koje se ne vidi golim okom tokom kolonoskopije. Vrlo često ne bude brzo prepoznato. Dijagnoza se postavlja posle endoskopskog pregleda debelog creva, kolonoskopije, uz obavezno uzimanje isečaka tkiva jer upravo analiza tkiva pod mikroskopom daje završnu dijagnozu. Nije poznato šta uzrokuje zapaljenje debelog creva kod mikroskopskog kolitisa. Neki stručnjaci sumnjaju da je mikroskopski kolitis autoimuni poremećaj sličan onome koji uzrokuje hronični ulcerozni kolitis i Kronovu bolest. Manifestvuje se prolivastim stolicama, ali i grčevima, nadimanjem. Ima svoje mirne i aktivne faze. Za adekvatno lečenje je najvažnije postaviti blagovremeno dijagnozu. Leči se kortikosteoidima.
Antibiotski kolitis/Pseudomembranozni kolitis
Tokom i posle upotrebe antibiotika često dolazi do pojave poremećene flore debelog creva ili disbioze. Antibiotici ubijaju loše, ali i dobre bakterije u našem crevu, tako da se poremeti ta fina ravnoteža ogromnog broja mikroorganizama koji žive u debelom crevu. Narušena crevna flora se vremenom normalizuje i vraća u ravnotežu, ali ne retko je za to potrebno vreme i dugotrajna upotreba probiotika. Najteža forma antibiotskog kolitisa je pseudomembranozni colitis.
Pseudomembranozni kolitis
Izraženo zapaljenje sluznice debelog creva koja se javlja posle uzimanja antibiotika, a praćeno pojavom krvi i sluzi u stolici nazivamo pseudomembranoznim kolitisom. U najtežem obliku bolest se može manifestovati bolovima u trbuhu, opštim teškim stanjem pacijenta koje se nekada završava i hirurškom intervencijom ili smrtnim ishodom. Ova vrsta kolitisa je uzrokovana prisustvom bakterije Clostridium difficile u crevu koja luči svoje toksine Toxin A i B i Toxin non A i B, a koje dokazujemo ciljanim pregledom stolice. Ranije se javljao uglavnom kod starijih pacijenata lečenih u bolnicama, ali danas ga srećemo i kod mladjih ljudi i kod onih lečenih ambulantno antibioticima. Nekada je i jedna doza antibiotika dovoljna da izazove tegobe. Postojanje pseudomembranoznog kolitisa se dokazuje kolonoskopijom na kojoj se se vide debele, žućkaste naslage po sluznici debelog creva. Obavezno je uzimanje biopsija koje daje tačnu dijagnozu. Leči se kombinacijom antibiotika /Orvagil, Vancomicin/ koji se daju oralno, redje venski i odredjenim probioticima.
Postradijacioni kolitis
Specifično zapaljenje sluznice debelog creva izazvano prethodno sprovedenom zračnom terapijom se zove postradijacioni kolitis. Najčešće zahvata deo debelog creva blizu analne regije, mada može zahvatiti i druge delove. Manifestuje se pojavom krvi i sluzi u stolici, nekada uz lažne pozive na stolicu i učestala crevna pražnjenja. Težina bolesti zavisi od dužine i jačine zračenja kao i od individualne osetljivosti. Postradijacioni kolitis ima akutnu fazu tokom samog zračenja i kasnu kada se tegobe javljaju par godina od završetka lečenja. Dokazuje se putem kolonoskopije, kada se vidi upaljena sluznica često uz izmenjenu mrežu krvnih sudova koji lako krvare. Uvek je potrebno uzeti biopsije tj isečak tkiva radi postavljanja definitivne dijagnoze. Leči se lokalnom terapijom čepićima u formi preparata melasazina ili kortikosteroidima, u težim slučajevima i primenom argon plazma koagulacije, metode kojom se tokom kolonoskopije, na neki način sprže zone krvarenja. U najtežim slučajevima se savetuje hirurško rešavanje tegoba naročito ako postoji suženje creva zbog fibroze, perforacija, postojanja fistule tj patološke komunikacije organa.
Ishemijski kolitisi
Ishemijski kolitisi su bolesti debelog creva koje nastaju kao posledica lošeg ili potpunog prestanka prokrvljenosti krvnih sudova kolona. Takvo stanje nastaje zbog smanjenog ili prestanka protoka krvi kroz mezenteričnu arteriju koja je glavni krvni sud za ishranu digestivne cevi. Manifestuju se pojavom prolivastih stolica uz krvarenje koje to prati, bolovima u trbuhu uz retko potpuni prestanak rada creva. Ishemijske kolitise povezujemo sa kardiovaskularnim bolestima, aritmijama, nastankom tromboza, aterosklerozom, hirurškim zahvatima, starijom životnom dobi ili odredjenim stanjima koja mogu uzrokovati lošije snabdevanje krvlju debelog creva. Bolest se dokazuje snimanjem krvnih sudova, selektivnom angiografijom ili kolonoskopijom uz obavezno uzimanje biopsija kojima potkrepljujemo endoskopsku dijagnozu. Leči se otklanjanje uzročnog faktora koji utiče na slabiju prokrvljenost, rehidratacionom terapijom, u najtežim slučajevima i hirurškom intervencijom.
