Endokrinologija – Neredovni menstrualni ciklus
U prvim godinama posle menarhe, dok se ne uspostavi HPO osovina, 50- 80 % devojaka nema redovne ovulacije pa su time i menstrualni ciklusi neredovni. Neredovni menstrualni ciklusi nemaju većeg štetnog uticaja sem što su frustrirajući za roditelje i decu.Ali ako menstrualni ciklusi izostaju duži vremenski period , mogu imati dugoročnog efekta na formiranje koštane mase.
Prva menstruacija u životu naziva se menarha, uobičajeno se javlja oko 11-13 g života,ali sve češće se javlja i ranije već od 8 .ili 9. godine života , naročito u razvijenim zemljama i kod gojaznih devojčica. Ukoliko se ne javi menstrualno krvarenje do 16.g radi se o primarnoj amenoreji.
Kada su menstrualni ciklusi kraći od 21. dana govorimo o učestalim menstrualnim ciklusima ili polimenoreji, ako su duži od 35 dana radi se o produženim menstrualnim ciklusima ili oligomenoreji ( 35 dana do 6 meseca ) i amenoreji ( više od 6 meseci ).
Amenoreja može biti fiziološka (pre puberteta, tokom trudnoće, dojenja, postmenopauza) i patološka.
Patološka amenoreja ali I produžena / oskudna menstrualna krvarenja, pojava krvarenja izmedju 2 menstrualna krvarenja mogu biti posledica različitih stanja i predstavljaju simptom , nikako konačnu kliničku dijagnozu.
Patološka amenoreja može biti
-primarna ( u oko 1% populacije) –predstavlja izostanak menstruacije do 16 g ( sa razvijenim I bez razvijenih sekundarnim polnih karakteristika )
-I sekundarna( u 3-5% populacije) –kada se izostanak menstruacije javi bilo kada u toku reproduktivnog života žene, nakon menarhe.
Osnovno je kod sekundarne amenoreje isključiti trudnoću.
Prema nivou poremećaja amenoreje mogu biti
1) centralne- usled poremećaja na nivou hipotalamusa i hipofize , to su i najčešće sekundarne oligo/amenoreje , koje obuhvataju
-sindrom policističnih jajnika
– periferne endokrinopatije( usled poremećaja rada štitaste žlezde, nadubrežnih žlezda, drugih hormonskih poremećaja)
-bolesti hipofize /hipotalamusa ( hiperprolaktinemija, tumori, upale,disfunkcije usled poremećaja ishrane, stresa, prekomerne fizičke aktivnosti, psiho-neuro-endokrinih poremećaja, zakasneli pubertet…)
2)ovarijalne- poremećaji gradje jajnika ( agenezija /disgenezija usled hormonskih poremećaja ) ,rezistencija jajnika na hormone, prevremena ovarijalna insuficijencija ili menopauza ( POI) spontana ili stečena
3)usled poremećaja građe materice I vagine
– lažne amenoreje ( kriptomenoreje ) usled nemogućnosti oticanja krvi zbog anomalija
– nerazvijenost ( ageneza) cerviksa ( vrata materice ), vagine, materice ili stečene usled prisustva priraslica unutar materice nakon trauma ili upale
Kada vidimo samo deo mogućih uzroka neredovnih i nepravilnih menstrualnih ciklusa razumećemo zašto u ispitivanju ovih poremećaja postoji timski, sistematični pristup i rad ginekologa, endokrinologa i drugih specijalnosti kao radiologa,kardiologa, psihologa, nutricioniste I drugih koji dijagnozu sklapaju poput mozaika po najvisim standardima u nasoj ustanovi.
