Urologija – Bužiranje (dilatacija) uretre
Uretra je mokraćni kanal koji povezuje mokraćnu bešiku sa otvorom na telu kroz koji izlazi mokraća prilikom mokrenja – pražnjenja bešike.
Uretra je nežan i veoma delikatan organ čija sluzokoža iziskuje celovitost i ne dozvoljava ni minimalna oštećenja. Idealno bi bilo da ne postoji potreba da se sa njom manipuliše na bilo koji način jer svaka pa i najminimalnija trauma sa oštećenjem sluzokože može da dovede do trajnih posledica u smislu suženja lumena u svim mogućim varijantama.
Postupanje i rad sa uretrom iziskuje znanje, veliko iskustvo, veštinu i nežnost pri najmanjoj manipulaciji.
Striktura, suženje ili stenoza uretre predstavlja suženje lumena uretre različitog stepena koje otežava ili potpuno onemogućava izlazak mokraće i pražnjenje bešike.
Ona je veoma čest problem uglavnom kod muškaraca čija je uretra mnogo duža i koji često iz uroloških ali i drugih razloga tokom života nose urinarni kateter. Nekada je dovoljna samo jedna kateterizacija čak i jednokratna pa da dođe do stenoze uretre. Kod žena se stenoza uretre javlja izuzetno retko.
Rešavanje problema stenoze uretre u urologiji predstavlja jedan od najvećih problema i izazova ali i svest o nemoći da se ona zauvek reši na zadovoljavajući način.
Ono zavisi od prirode same stenoze (čvrstine ili elastičnosti), njene dužine, brojnosti, mesta na kome se nalaze kao i ponašanja stenoze posle bužiranja. Svaka stenoza je problem za sebe. Ni jedna nije istih karakteristika. Urolog se bužiranjem upoznaje sa njom, definiše je i dobija podatke na osnovu kojih postupa u svim svojim daljim odlukama i odatle njen dijagnostički značaj.
Jedna od metoda koja se koristi za rešavanje suženja uretre je i bužiranje odnosno širenje m kanala instrumentima oblika uretre različitog promera koje se zovu bužije odnosno dilatatori m kanala.
Bužiranje uretre je urološka metoda postupnog uvođenje čvrstih, savitljivih (plastičnih ili metalnih) bužija ili instrumenata štapićastog oblika ovoidno zadebljanog vrha, u mokraćnu cev radi dijagnostike i proširenja njenog lumena.
Pre intervencije neophodno je da se pacijentu predoči o kakvoj intervenciji je reč a posebno da se naglasi da je to invazivna metoda koja može da da ozbiljne komplikacije.
Pre pristupanja ovoj metodi, pacijent bi trebalo da ima u vidu da svaka uretralna manipulacija može da izazove jatrogenu povredu uretre koja može da kompromituje i oteža definitivno otvoreno hirurško lečenje striktura.
INDIKACIJE – suženje uretre (strikture – stenoze)
Cilj bužiranja je širenje lumena uretre bez izazivanja povrede u njenom zidu jer svako novo oštećenje zida uretre dovodi do novih i sve brojnijih striktura.
Dilataciju uretre bužiranjem treba koristiti za kraće strikture koje su dužine manje od jednog cm.
Za duže strikture, čvrste, neelastične koje se veoma brzo vraćaju nakon tretmana, dilatacija bužiranjem obično nije efikasna u pružanju dugoročnog olakšanja, pa se obično preporučuje operacija.
KONTRAINDIKACIJE – kod striktura gde je lumen uretre potpuno obliterisan (zatvoren), kod postojanja „pogrešnog puta“ u m kanalu („via falsa“ – „fausse route“), postojanja kamena u uretri, gnojnih procesa u neposrednoj okolini uretre…Kontraindikovano je samostalno bužiranje kada pacijenti sami sebi uvlače u uretru razne predmete u pokušaju da je prošire pa se dešava da im ti predmeti iskliznu i upadnu u m bešiku. Bužiranje dečije uretre, posebno bez anestezije, kao metod lečenja, takođe je kontraindikovan.
DOBRE STRANE BUŽIRANJA – ono ostaje metoda koja se u svakodnevnoj urološkoj praksi primenjuje veoma često. Delotvorno može da se koristi za održavanje širine m kanala na duži rok čak i definitivno redovnim periodičnim dilatacijama kod stenoza koje dobro reaguju na nju. Nije tehnički zahtevna jer je instrumentarijum pristupačan i poseduje ga skoro svaka urološka ambulanta, sprovodi se ambulantno, brza je i pacijent vrlo malo izostaje s posla.
LOŠE STRANE BUŽIRANJA – ponavljana bužiranja ne dovode do trajnog izlečenja ali da bi dala zadovoljavajuće rezultate moraju da se rade povremeno periodično i na duži rok, najčešće zauvek. To pacijenti nekada teško prihvataju i najčešće se ne pridržavaju toga.
Vremenom može da dođe do pogoršanja lokalnog nalaza, pogotovo kada su neophodne druge instrumentalne manipulacije sa uretrom (urološke operacije koje se izvode kroz uretru ili kateterizacije iz drugih razloga) koje doprinose tome.
KAKO SE IZVODI BUŽIRANJE – ambulantno u sterilnim uslovima u lokalnoj anesteziji. Pacijenti se mogu vratiti kući istog dana. Potom se nekada plasira kateter koji u narednih nekoliko dana omogućava da m kanal ostane na toj širini i da bi se izbegla hemijska iritacija posle rada prolaskom mokraće kroz m kanal.
Posle dezinfekcije spoljašnjeg otvora uretre i okoline, najpre se u uretru ubacuje sterilan gel sa lokalnim anestetikom. Potom se uvodi bužija određene debljine radi pronalaženja „pravog puta“.
Sve se izvodi nežno, bez primene sile, uz veštinu i osećaj pravca i puta kroz koji se praktično pušta da bužija svojom težinom uz nežnu asistenciju, sama pronalazi put kroz uretru.
Prolaskom stenoze nadalje se sukcesivno uvode nekoliko debljih bužija u cilju konačne dilatacije lumena.
KOMPLIKACIJE – krvarenje, infekcija, kreiranje slepog kanala tj pogrešnog puta (via falsa-fausse route)
Bužiranje kao metoda postoji izuzetno dugo. Ona i danas ima veliku ulogu i značaj zbog čega će da ostane i dalje jedna od karika u lancu rešavanja problema stenoze uretre.
U sistemu Euromedik bužiranje kao i sve druge urološke intervencije i operacije izvode se po svim standardima u specijalnoj hirurškoj bolnici uz striktno poštovanje svih pravila urološke struke.
