Gastroenterologija – Poremećene jetrine probe – poremećaj u hepatogramu
1. Aminotransferaze : ALT/ AST ( SGPT /SGOT)
ALT- SGPT se nalazi prevashodno u hepatocitima.
AST- SGOT se nalazi u jetri, skeletnim mišićima, mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima, leukocitima i eritocitima.
U srčanim i mišićnim bolestima dolazi do porasta AST u serumu.
Visoke vrednosti preko 600 IU/l javljaju se u akutnim hepatitisima (virusnim medikamentoznnim tj. toksičnim kao i u ishemijskom hepatitisu)
Nivo označava stepen nekroze- propadanja hepatocita ali nije validan prognostički parametar.
Kod akutne bilijarne opstrukcije imamo rani porast na preko 300 IU/l , ali i brzi pad vrednosti nakon24 do 72 h.
Umereni porast preko 200 IU/ l ukazuje na virusni alkoholni ili autoimuni hepatitis.
Manje vrednosti od 200 IU/l na NASH(nealkoholni steatohepatitis), medikamentni, i hronični C hepatitis .
Neznatan porast ukazuje na cirozu jetre, holestatsku, ili metastasku bolest jetre.
Aminotransferaze su od koristi za otkrivanje subkliničkih bolesti jetre kod asimptomatskih pacijenata sa hroničnim virusnim hepatitisima, M Wilson, NASH, celiakijom ,i deficitom alfa 1 antitripsina.
Odnos AST/ALT je dijagnostički značajan:količnik veći od 2 odgovara alkoholnoj bolesti jetre, a manji od 1 NASH- u i virusnom hepatitisu sem ako se ne razvije fibroza kod NASH-a, ili posthepatitisna ciroza.
2. Alkalna fosfataza ALP
Nalazi se u jetri ali i u crevima, kostima, placenti, bubrezima, i leukocitima, a najveći deo cirkulišuće ALP poreklom je iz jetre i kostiju i vrednosti variraju u odnosu na životnu dob.
U dif dg porekla ALP potrebno je određivati i GGT.
ALP povišena i GGT povišena to je hepatičko poreklo.
ALP povišena a GGT normalna ukazuje na nehepatičko poreklo.
Vrlo visoke vrednosti u serumu se javljaju u malignoj opstrukciji bilijarnog stabla, sepsi i AIDS-u sa sistemskom infekcijom a visoka vrednost odlika je holestatskih bolesti.
Elevacija enzima u intra /ekstrahepatičkoj holestazi nije posledica smanjene ekskrecije nego indukcije sinteze.
Umereni do visoki porast se javlja u malignim bolestima jetre prim. i sec. kao i infiltrativnim bolestima npr. granulomatoze i amiloidoza ali i kod abscesa jetre.
Blagi porast je nespecifičan i javlja se u neholestatskoj cirozi kao i neholestatskim hepatocelularnim hepatitisima te kongestivnoj srčanoj insuficijenciji.
3. GGT – gama glutamil transpeptidaza
GGT se nalazi u jetri ali i bubrezima, srcu, pankreasu, slezini , mozgu, i seminalnim vezikulama, a pokazuje visoku senzitivnost za hepatobilijarne bolesti.Specifičnost je mala jer su vrednosti povišene i u hroničnom alkoholizmu, bolestima pankreasa, bubrežnoj insuficijenciji, DM ,ali je sinteza moguće indukovana i medikamentima.
4. Bilirubin (detaljnije vidi u članku o žutici)
Nekonjugovana hiperbilirubinemija preko 70 μM / l , povećana produkcija bilirubina, poremećen transport unutar hepatocita i poremećena konjugacija.
Konjugovana hiperbilirubinemija poremećena intrahepatička ekskrecija i ekstrahepatička opstrukcija.
Prehepatička/povišen nekonjugovani bilirubin, normalne AST ALT GGT i ALP, a uzrok hemoliza ili urođeni poremećaji – SY Gilbert, SY Crigler Najjar.
Hepatička hepatocelularna hiperbilirubinemija gde je prevashodno povišen konjugovani bilirubin ali i ALT AST a uzrok su najčešće akutni i hronični hepatitisi i ciroza jetre
Holestatska hiperbilirubinemija povišen bilirubin, porast GGT , ALP i holesterola može biti intrahepatička uzrokovana holestatskim formama hepatitisa, PBC i benignom rekurentnom holestazom i sepsom, a ekstrahepatična najčešće bilijarnom kalkulozom holangiokarcinomom, tumorom glave pankreasa.
5. Albumini
Sintetišu se u jetri 12 do 15 grama za 24h i dobar su pokazatelj hepatičke funkcije.
Poluživot u serumu iznosi 20 dana te nisu validni pokazatelj u akutnim bolestima jetre dok u hroničnim ukazuju na sintetsku funkciju jetre.
Njihova niska vrednost karakteristična je za bolesnike sa cirozom jetre i ascitesom.
6. Faktori koagulacije i PV
U bolestima jetre PV po Quicku je važan u proceni koagulacije.
U akutnim bolestima hepatocelularnim, PV ako je produženo ukazuje na razvoj akutne insuficijencije jetre, a u hroničnim ukazuje na lošu prognozu bolesti.
Faktor V nam pomaže u razjašnjenju hepatocelularnog oštećenja od deficita vitamina K.
7. LDH-laktat dehidrogenaza
Ona ima malu specifičnost u bolestima jetre a visoke vrednosti se javljaju kod hepatocelularne nekroze, maligniteta, i hemolizne anemije. Za diferencijalnu dijagnozu akutnih hepatitisa značajan je odnos ALT i LDH.
Ako je ALT/LDH odnos veći od 1,5 – moguć je virusni hepatitis a manji od 1,5- ishemijski i medikamentozni hepatitis.
Zakažite Vaš specijalistički pregled gastroenterologa.
