Gastroenterologija – Nealkoholna masna jetra
Nealkoholna masna jetra (Steatosis hepatis) danas se smatra najčešćom hroničnom bolesti jetre u odrasloj populaciji. Masna jetra rezultat je akumulacije masti u jetri, koja prelazi 5% težine jetrinog tkiva. Mast se primarno akumulira kao triglicerid ali se može deponovati i kao fosfolipid. Nealkoholna masna jetra donedavno se smatrala beznačajnim nalazom i benignom promenom za razliku od nealkoholnog steatohepatitisa koji je povezan sa visokom stopom rizika za progresivnu fibrozu i cirozu jetre. Nealkoholna masna jetra jedan je od najčešćih uzroka povišenih jetrenih transferaza, a zastupljenost u opštoj populaciji iznosi između 20-33 %. Treba napomenuti da je ova bolest u zadnjih 20 godina udvostručene učestalosti, dok je broj drugih hroničnih bolesti jetre ostao nepromenjen, ili je čak smanjen. Ova bolest više je zastupljena u Americi nego u Evropi.
Etiologija bolesti je i dalje nepoznata, ali su poznati faktori rizika za njen nastanak: gojaznost centralnog tipa, alkoholizam, dijabetes tip 2 odnosno inzulinska rezistencija, dislipidemija, hipertenzija, životna dob iznad 45. godine starosti više žene nego muškarci.
Patogeneza i patologija još uvek u potpunosti nije razjašnjena. S obzirom na veličinu masnih kapljica u jetrenim ćelijama razlikuju se dva morfološka tipa stetoze: mikrovezikularna i makrovezikularna steatoza. Organizam toleriše obadva tipa steatoze ako je reč o infiltraciji manjeg stepena, ali obadva tipa mogu u hroničnoj fazi uzrokovati steatohepatitis sa progresijom u cirozu.
Klinička slika kod većina bolesnika je bez ikakvih simptoma vezanih za bolest jetre, dok samo retki navode nelagodu u gornjem desnom kvadrantu trbuha ili pojačan umor.
Detaljna anamneza i dobar fizikalni pregled mogu dati korisne informacije na osnovi kojih se mogu lakše isključiti neki od alternativnih uzroka masne jetre. UZV, CT, MR-om se prikaže hiperehogena odnosno “svetla” jetra. Asimptomsko povišenje ALT (3-4 puta iznad normale), ređe povišenje AST. Povremno povišena gama GT i ALP. Postavljanje dijagnoze nealkoholne masne jetre zahteva ispunjenje 4 uslova: dokaz steatoze jetre slikovnim metodama ili patohistološki (“zlatni standard”), izostanak konzumiranja značajnijih količina alkohola, isključivanje drugih mogućih uzroka steatoze jetre, isključivanje ostalih uzroka hronične bolesti jetre.
Pri praćenju ove bolesti najčešće se koristi uzastopno praćenje aminotransferaza u razdoblju dužem od šest meseci uz omjer AST:ALT< 1. Nealkoholna masna jetra zahteva i periodično praćenje vrednosti arterijskog krvnog pritiska, lipidograma, serumskog kreatinina, albuminurije te vrednosti glukoze i HbA1c-a u svrhu lečenja pridruženih metaboličkih bolesti.
Lečenje s jedne strane obuhvata lečenje same bolesti jetre, a s druge i lečenje pridruženih metaboličkih poremećaja. Budući da je većina bolesnika gojazna i boluju od metaboličkog sindroma, cilj je usmjeriti lečenje na lečenje pridruženih metaboličkih poremećaja poput hiperglikemije i hiperlipidemije a najpre promenom životnih navika, a potom i farmakoterapijom. Pozitivan efekat na lečenje ove bolesti ima polivitaminska i hepatoprotektivna terapija.
