Gastroenterologija – Maligni, zloćudni tumori želuca
Adenokarcinom želuca najčešći je maligni tumor želuca. Na osnovu histološkog nalaza deli se na difuzni i intestinalni tip. Drugi je najčešći uzrok smrti od svih malignih tumora, različitih lokalizacija. Faktori rizika za nastanak adenokarcinoma želuca su genetski faktori domaćina, prisustvo Helicobacter pylori infekcije, pušenje duvana i način ishrane.
Najviše stope obolevanja zabeležene su u Istočnoj Aziji, Istočnoj Evropi i delovima Južne Amerike, dok su najniže u Severnoj Americi. U svim populacijama postoji češće obolevanje muškog u odnosu na ženski pol u odnosu 2:1. Većina pacijenata kod kojih se dijagnostikuje karcinom želuca su osobe starije od 50 godina, dok je pojava karcinoma želuca u mlađih osoba u vezi sa genetskom predispozicijom.
U ranoj fazi bolest je asimptomatska ili su simptomi nespecifični (loše varenje, mučnina ili povraćanje, postprandijalni osećaj punoće i gubitak apetita), a simptomi alarma javljaju se u odmakloj fazi bolesti. Može da se manifestuje i znacima diseminacije bolesti na druge organe.
• Dijagnoza se postavlja endoskopijom sa biopsijom za patohistološku potvrdu, a stadijum tumora se određuje pomoću endoskopske ultrasonografije, kompjuterizovane tomografije i/ili nuklearne magnetne rezonance. Ezofagogastroduodenoskopija (EGDS) procedura je izbora jer se u 95% slučajeva postavlja dijagnoza, a u toku procedure se mogu napraviti video zapis ili fotografija uočene promene i uzeti biopsija sa lezije za histopatološku analizu.
Komplikacije su lokalne (krvarenje iz tumora, opstrukcija prolaska hrane) ili su posledica diseminacije bolesti u druge organe.
Terapija, da bi bila radikalna, mora da bude hirurška, uz “adjuvantnu” – dodatnu radioterapiju i hemoterapiju. Redosled terapijskih poteza odredjuje se timski, multidisciplinarno, a ne odlukom jednog lekara. Palijativna – delimična terapija (hirurška i radioterapija) ima za cilj da poboljša kvalitet života pacijenta ali nije kurativna, i primenjuje se kod bolesnika u uznapredovaloj fazi bolesti.
Prognoza zavisi od stadijuma u kom se bolest nalazi. Ukoliko je dijagnoza postavljena u fazi kada je karcinom „in situ“-u sasvim početnoj fazi, što je na žalost najredje, petogodišnje preživljavanje je 90%, dok je u slučajevima diseminovane bolesti sa zahvatanjem limfnih čvorova i udaljenim metastazama manje od 5%.