Gastroenterologija – Maligni tumori jetre
Maligni (zloćudni) tumori jetre mogu biti primarni i sekundarni. Primarni maligni tumori jetre se histopatološki dele na hepatocelularni karcinom (HCC), holangiocelularni (CCC), mešoviti HCC i CCC, hepatoblastom i ostale retke tumore. Sekundarni tumori se javljaju kao znak proširenosti oboljenja bilo koje druge lokalizacije i nekoliko puta su češći od primarnih karcinoma.
Primarni maligni tumori jetre
Hepatocelularni karcinom (HCC) je tumor građen od ćelija porijekla hepatocita. U više od 90 % slučajeva tumor je udružen sa hroničnim bolestima jetre, hepatitisom B i C, cirozom jetre, meteboločkim bolesti jetre, upotrebom etil-alkohola, raznih hemijksih agensa, i aflatoksina. Prema gografskoj rasprostranjenosti zastupljenost HCC je različita zbog različite zastupljenosti etioloških fakotra odgovornih za nastanak HCC. Nezavisno o geografskoj distribuciji HCC je češći kod muškaraca.
Prema načinu rasta HCC se deli na nekoliko tipova: infiltrativni, ekspanzivni, mešoviti (ekspanzivni i infiltrativni) i difuzni. Prema histološkom tipu HCC se deli na: trabekularni, pseudožlezdani, slabo diferentovani i fibrolamelarni tip.
Kliničke manifestacije zavise od faze u kojoj se tumor otkrije. Simptomi koji prate HCC: opšta slebost, bol u trbuhu, gubitak u TT, anoreksija, ascites, palpabilan masa u trbuhu, mučnina, povraćanje, žutica , febrilnost, edemi, hematemeza i melena.
Dijagnoza se postavlja na onsovu anamnestičkih podataka o ranijim virusnim bolestima jetre HBV i HBC hepatitisima, konzumiranju alkohola i cirozi jetre. Biohemijski poremećaji su slični kao kod ciroze jetre. Od tumor markera povišen je AFP. Za postavljanje dijagnoze korisi se UZV, CT, MR, angiografija, scintigrafija i biopsijom jetre sa histološkim tipom HCC.
Terapija: hirurška resekcija ili transplantacija i nehirurška (hemioterapija, radioterapija, transarterijska embolizacija, perkutana etanolska injekciona terapija)
Holangiokarcinom (CCC) je maligni tumor jetre koji potiče od ćelija epitela žučnih puteva. Klasifiukuje se po lokalizaciji: preiferni (u jetrinom parenhimu), centralni (između velikih žučnih vodova), i distalni (u završnom delu zajedničkog hepatičnog kanala). Nekoliko etiološki rizičnih faktora mogu se vezivati za pojavu CCC a to su, primarni sklerozirajući holangitis, ulcerozni kolitis, intrahepatična holelitijaza, cistične boelsti jetre (Carolijeva bolest).
Klinička slika je slična koa kod HCC, osnovna razlika je rana pojava ikterusa i najčešće normalan AFP.
Dijagnoza se postavlja na osnovu UZV, CT, MR uz ciljanu biopsiju pod kontorlom UZ.
Terapija: hirurška resekcija ili palijativna procedura za održavanje prohodnosti žučnih puteva. HT ne postiže značajan efekat kod ovih bolesnika.
Tumori koji se ređe javlaju su: Kombinovani HCC i CCC, cistadenokarcinomi, hepatoblastomi i angiosarkomi.
Sekundarni-metastatski tumori jetre
Jetra je najčešće mesto hematogenih metastaza iz primarnih tumora u drugim organima. Najčešći tumori koji metastaziraju u jeru su iz: žučne kese/žučnih puteva, debelog creva, gušterače, želuca, jednjaka, dojki, bronha, mokraćnog mehura/uretera, bubrega i materice. Metastaze tumora jajnika i prostate su izuzetno retki u jetu. Histološki su identični primarnom tumoru.
Klinička slika varira između simptoma primarne lokalizacije tumora i simptoma insuficijencije jetrine funkcije.
U laboratroijskim nalazima najčećći je nalaz povišene ALP i LDH, uz povišene tumor markere CEA, CA 19,9 i ca 125.
Za postavlajnje dijagnoze fokalnih lezija jetre koristi se UZV, CT, MR, angiografija, scintigrafija. Definitivna dijagnoza se postavlja ciljanom biopsijom fokalne lezije.
Prognoza zavisi od primarne lokalizacije bolesti i opšteg stanja organizma. Najbolju prognozu imaju oboleli sa metastatskim promenama od karcinoma debelog creva.
Lečenje koje se najčešće primenjuje je adjuvantna sistemska hemioterapija. Najbolji rezultati sa ovom terapijom se postižu kod metastatskog karcinoma dojke i kolorektuma. Citotoksični lekovi se mogu i preko katetera plasirati u arteriju koja hrani tumor. Terapija izbora je hirurška resekcija tumora i indikovana je kod bolesnika sa manje od četiri metastaze, bez vidljive ekstrahepatične propagacije tumora.
