Vaskularna hirurgija – Kartoidna bolest
Karotidna bolest nastaje zbog razvoja aterosklerotičnog suženja, koje se ubrzano razvija na vratu u predelu grananja karotidne arterije. Stenoza karotidne arterije izaziva hemodinamski zastoj protoka krvi i nedovoljnu ishranjenost mozga. Nedovoljna ishranjenost mozga (ishemija) dovodi do oštećenja moždanihih funkcija i propadanja plemenitog tkiva (neuroni), sa posledičnim infarktom mozga (Šlog, Schlag anfal, Stroke). Cerebrovaskularna bolest je treći po učestalosti uzrok smrti, drugi uzrok demencije i najčešći uzrok invaliditeta. Srbija je druga zemlja Evrope po učestalosti moždanih udara, posebno medju osobama ženskog pola u Beogradu. Nedovoljna ishranjenost mozga je u 60-70% slučajeva posledica oboljenja karotidnih arterija, koje su dostupne lečenju. Najčešće se radi o aterosklerotičnom suženju, ali se sve češće sreću patološke elongacije (Kinking, Coiling) karotidnih arterija.
Dijagnoza
- Pregled (palpacija, auskultacija)
- Color Dupleks ultrasonografija magistralnih arterija vrata
- MSCT luka aorte i karotidnih arterija, ako dupleks nalaz nije potpuno jasan
- CT ili NMR mozga
- Color duplex ultrasonografija pruža mogućnost da se proceni stepen stenoze, morfološke karakteristike plaka( homogenost, heterogenost) i hemodinamski značaj.
- MSCT angiografija karotidnog sliva omoćuva uvid u stanje cerebralnih arterija, koje se ne mogu analizirati ultazvučnim pregledom.
Preoperativna priprema
- Kardiološki pregled (EKG, radiografija srca i pluća, ehokardiografija) neurološki i anesteziološki pregled
- CT endokranijuma
- Biohemijske analize (glikemija, urea, kreatinin, bilirubin, AST, ALT, Na, K, Cl, holesterol, trigliceridi, HDL, LDL, fibrinogen, S-proteini, S-albumini, S-Fe)
- Koagulacioni status (PT, aPTT, vreme krvarenja, TT, Kompletna krvna slika, krvna grupa, SE, ACT)
- Pregled sedimenta urina
Preoperativna medikamentozna terapija podrazumeva prilagođavanje eventualne ranije kardiološke, endokrinološke, reumatološke, nefrološke…terapije.
Antitrombocitna terapija (Aspin i Plavix) se ukudaju dva do tri dana pre planirane operacije.
Oralna antikoagulantna terapija se zamenjuje niskomolekularnim heparinom potkožno uz prethodnu kontrololu protrombinskog vremena (INR).
Neophodan je preoperativni apsolutni prekid pušenja.
Operativni zahvat i moguće komplikacije
Operacija se izvodi u opštoj anesteziji, mada je moguća i u lokalnoj anesteziji. Karotidna endarterektomija podrazumeva kompletno čišćenje aterosklerotičnog materijala iz unutrašnje, spoljašnje i zajedničke karotidne arterije. Intervencija zahteva tehnički savršenu izvedbu u smislu formiranje potpuno glatke unutrašnje površine arterije, a u što kraćem vremenu klemovanja. Po potrebi se koristi intraluminalni shunt, koji omogućava dobru perfuziju mozga tokom centralnog dela operacije.
By pass rekonstrukcija obolelog dela arterije graftom je retko neophodna.
U slučaju hiruški nepristupačnih lezija, prethodnih operacija na vratu i ponovnih stenoza nakon već učinjenog operativnog lečenja, pacijentu se indikuje PTA (perkutana transluminalna dilatacija) i ,,stenting” karotidne arterije.
Everziona karoditna endarterektomija je bitno usavršena varijacija klasične operacije jer omogućava potpuno čišćenje karotidne arterije u kraćem vremenskom intervalu, uz završnu šavnu liniju koja je postavljena poprečno, tako da se smanjuje procenat kasnijih naknadnih pojava suženja.
Moguća komplikacije
Ukupan procenat ozbiljnih komplikacija se kreće ispod 1%, dok prirodan tok bolesti u pacijenta koji ima stenozu veću od 70% podrazumeva rizik od pojave teškog moždanog udara u 30-50% slučajeva tokom prve godine. Najopasnija komplikacija je moždani udar zbog intraoperativne embolizacije (ispod 0,4%). Ostalo su bezazlene kardiološke I opste komplikacije, nakon koji se pacijent uredno oporavlja.
Postoperativni tok
Prvi dan pacijent provodi u inetzivnoj nezi uz monitoring vitalnih parametara.
Drugi dan se pacijent aktivira I vraća na odeljenje ( može da hoda, jede I pije normalno)
Treći dan pacijent se vraća I sposoban je ua uobičajne aktivnosti.
Sedmi dan pacijent dolazi na skidanje konaca.
Kontrolni ultrazvučni pregled karotidnihj arterija se radi nakon tri meseca, a potom u
šestomesečnim intervalima.
Postoperativna terapija
Nastavlja se internističko lečenje (kardiološka ili endokrinološka terapija) uz dodatak Cardiopiruin 1×1, Plavix 1×1 I Statin u standardnoj dozi.
Opšta korist od revaskularizacije mozga
Rekonstrukcija karotidnih arterija
1. Dokazano sprečava moždani udar (rizik se redukuje za oko 30 puta tokom prve
godine).
2. Popravalja ishranjenost mozga I time prevenira vaskularnu demenciju I preuranjenu
senilnost.
3. Blagotvorno utiče na poravljanje opšteg, endokrinološkog I metaboličkog statusa
preko poravljanja fukcije hipofize.
Hronična nedovoljan ishranjenost mozga dovodi do makro I mikro lakunarnih lezija sa piosledičnom atrofijom mozga I propadanjem finih moždanih funkcija (neurološke, neuropsihološke, emotivne, endokrine I regulatorne funkcije mozga).
