\u0160ta je sr\u010dana slabost i koliko je \u010desta?<\/b><\/p>\n
Sr\u010dana slabost (insuficijencija) predstavlja poreme\u0107aj funkcije srca koji se manifestuje u situaciji kada srce kao pumpa ne mo\u017ee da obezbedi dovoljno krvi da bi se zadovoljilo potrebe organizma za kiseonikom i hranljivim materijama u naporu, a u te\u0161kim slu\u010dajevima i u miru.<\/p>\n
Prema Vodi\u010du Evropskog udru\u017eenja za kardiologiju (ESC), sr\u010dana slabost se ispoljava kao klini\u010dki sindrom, koji se odlikuje tipi\u010dnim simptomima i znacima o\u0161te\u0107enja srca koja dovode do smanjenja koli\u010dine istisnute krvi i pove\u0107anja pritiska u srcu, kako u mirovanju, tako i u naporu.<\/p>\n
Na osnovu rezultata epidemiolo\u0161kih studija, procenjuje se da oko 2% svetske populacije boluje od sr\u010dane slabosti. Smatra se da je popu\u0161tanje srca prisutno kod svake desete osobe starije od 70 godina. Oko 5% svih bolesnika, naro\u010dito onih starijih od 65 godina ima dijagnostikovanu sr\u010danu slabost. Prognoza bolesnika sa uznapredovalom sr\u010danom insuficijencijom je lo\u0161ija nego prognoza karcinoma, oko 50% bolesnika umre unutar 5 godina.<\/p>\n
Zbog \u010dega nastaje sr\u010dana slabost?<\/b><\/p>\n
Uzroci nastanka i razvoja sr\u010dane slabosti su brojni, odnose se na razli\u010dite poreme\u0107aje u strukturi srca, kao i na poreme\u0107aje u mehani\u010dkoj i elektri\u010dnoj aktivnosti srca, a prikazani su u tabeli 1.<\/p>\n
Tabela 1. Naj\u010de\u0161\u0107i uzroci nastanka sr\u010dane slabosti<\/p>\n
<\/p>\n
Kako nastaje sr\u010dana slabost?\u00a0<\/span><\/b><\/p>\n Svi navedeni uzroci dovode do sr\u010dane slabosti tako \u0161to izazivaju umanjenje snage sr\u010danog mi\u0161i\u0107a kao pumpe, a dovode i do poreme\u0107aja u rastegljivosti i pove\u0107ane krutosti sr\u010danog mi\u0161i\u0107a. Na taj na\u010din stavaraju se uslovi za poreme\u0107aje u zapremini i pritisku pri punjenju ili pra\u017enjenju srca. Neki poreme\u0107aji sr\u010danog ritma koji se ispoljavaju sa velikim ili malim brojem sr\u010danih otkucaja su jedan od \u010destih uzroka popu\u0161tanja srca. Ovi patolo\u0161ki mehanizmi mogu biti pojedina\u010dni, ali su naj\u010de\u0161\u0107e kombinovani.<\/b><\/p>\n Istovremeno sa umanjenjem funkcije srca, kao pumpe, dolazi do uklju\u010denja drugih sistema organa u poku\u0161aj ubla\u017eenja efekata sr\u010dane slabosti. Aktiviraju se razli\u010diti kompenzatorni mehanizmi, koji se ispoljavaju kao neurogeni, endokrinolo\u0161ki, bubre\u017eni, odnosno hemodinamski poreme\u0107aji.\u00a0<\/span><\/p>\n Kada da posumnjam da imam sr\u010danu slabost?<\/b><\/p>\n Ukoliko pacijent po\u010dne da ose\u0107a ili primeti neki od slede\u0107ih simptoma, trebalo bi da se \u0161to pre javi lekaru, kako bi se na vreme procenilo o\u0161te\u0107enje funkcije srca i zapo\u010delo sa le\u010denjem sr\u010dane slabost. Naj\u010de\u0161\u0107i simptomi<\/b> popu\u0161tanja srca koji su uglavnom posledica nakupljanja te\u010dnosti su:<\/p>\n Pri pregledu bolesnika sa sr\u010danom slabo\u0161\u0107u naj\u0107e\u0161\u0107e se izdvajaju slede\u0107i znaci:<\/b><\/p>\n Potrebno je ista\u0107i da se simptomi i znaci sr\u010dane slabostiI te\u017ee tuma\u010de kod starijih, gojaznih i bolesnika sa plu\u0107nim bolestima, oboljenjima jetre i bubrega zbog sli\u010dnosti, odnosno preklapanja, simptoma i znakova.<\/p>\n Kako utvrditi <\/b>stepen funkcionalnog o\u0161te\u0107enja srca<\/b>?<\/b><\/p>\n Osnovni pokazatelj snage srca kao pumpe je istisna (ejekciona) frakcija (EF), koja se odre\u0111uje ultrazvu\u010dnim pregledom. Sr\u010dana slabost se mo\u017ee javiti, ne samo kod bolesnika sa sni\u017eenom EF, kada je EF manja od 40% nego i kod onih sa o\u010duvanom EF ( jednaka ili ve\u0107a od 50%). Smatra sa da bolesnici sa sr\u010danim popu\u0161tanjem i o\u010duvanom, ili sa grani\u010dnom, tj.srednje o\u010duvanom EF (40-49%) imaju i strukturne promene leve pretkomore i \/ili zadebljanje zida (hipertrofiju) leve komore. Kod ve\u0107ine ovih pacijenata se mo\u017ee utvrditi i poreme\u0107aj punjenja, odnosno poreme\u0107aj dijastolne funkcije leve komore.<\/p>\n U svakodnevnoj\u00a0 <\/span>klini\u010dkoj praksi te\u017eina sr\u010danog popu\u0161tanja se procenjuje na osnovu stepena ograni\u010denja fizi\u010dke aktivnosti i to prema klasifikaciji Njujor\u0161kog kardiolo\u0161kog dru\u0161tva (NYHA klasifikacija)<\/p>\n Kada je potrebno da se javim lekaru?<\/b><\/p>\n Kada\u00a0 <\/span>sr\u010dana slabost nastane naglo (akutna sr\u010dana slabost)<\/strong> pacijent zahteva hitnu procenu i primenu terapije. Ovi bolesnici\u00a0 <\/span>imaju uglavnom normalan ili povi\u0161eni krvi pritisak,(KP>140mmHg). U manjem broju (5-8%) su oni bolesnici sa niskim krvnim pritiskom (KP<90mmHg). Naj\u0107e\u0161\u0107e se akutna sr\u010dana slabost ispoljava sa slikom edema plu\u0107a (izra\u017eeno je gu\u0161enje u mirovanju,ubrzano disanje,ka\u0161alj, sviranje u grudima,odnosni znaci nakupljanja te\u010dnosti u plu\u0107ima) i \u0161oka. Smanjena je prokrvljenost tkiva, uz izuzetno nizak krvni pritisak. Ve\u0107ina prethodno navednih uzroka, kao \u0161to su: akutni infarkt miokarda, hipertenzivne krize, brze aritmije, zna\u010dajniji poreme\u0107aji provodjenja, akutni mehani\u010dki uzroci, embolija plu\u0107a, infekcije, mogu izazvati akutno popu\u0161tanje srca.<\/p>\n Pogor\u0161anje simptoma i znakova prethodno prisutnog sr\u010danog popu\u0161tanja naj\u010de\u0161\u0107e zbog aritmija, hipertenzivne krize, neadekvatne terapije i neredovnog uzimanja lekova predstavlja tako\u0111e obik akutne sr\u010dane slabosti, odnosno stanje koje nazivamo dekompenzacija <\/b>hroni\u010dne sr\u010dane slabosti.<\/p>\n Hroni\u010dna\u00a0 <\/span>sr\u010dana slabost <\/b>se defini\u0161e kao popu\u0161tanje srca koje se postepeno razvija. Kada se simptomi i znaci primenom terapije odr\u017eavaju nepromenjeni tokom perioda od najmanje mesec dana, mo\u017ee se re\u0107i da je pacijent u stabilnoj fazi, ali su neophodne redovne kontrole u dogovoru sa lekarom.<\/p>\n Pacijenti sa arterijskom hipertenzijom \u010desto imaju umanjenu elasti\u010dnost sr\u010dane komore koja zbog toga ne prima dovoljno krvi, pa je i koli\u010dina ispumpane krvi nedovoljna (dijastolna sr\u010dana<\/b> slabost)<\/strong>. Kada se kod pacijenta pojave simptomi i znaci sr\u010danog popu\u0161tanja, neophodni su dodatni pregledi i korekcija terapije.<\/p>\n \u0160ta obuhvata kompletno ispitivanje kojim se postavlja dijagnoza sr\u010dane slabosti?<\/b><\/p>\n Kompletno ispitivanje bolesnika sa sr\u010danom slabo\u0161\u0107u obuhvata anamnezu, fizikalni pregled, kao i dodatne dijagnosti\u010dke procedure i testove.<\/p>\n Potvrda dijagnoze sr\u010dane slabosti je kompleksan zadatak, naro\u010dito u ranoj fazi, zbog nespecifi\u010dnosti simptoma i znakova, pa su \u010desto neophodna dodatna ispitivanja. Potrebno je otkriti osnovni uzrok sr\u010dane slabosti, kao i proceniti uticaj ostalih prate\u0107ih oboljenja i stanja koja mogu pogor\u0161ati sr\u010danu slabost.\u00a0<\/span><\/p>\n Pacijenti sa pove\u0107anim rizikom za nastanak sr\u010danog popu\u0161tanja su oni sa dijabetesom, hroni\u010dnom opstruktivnom bole\u0161\u0107u plu\u0107a, \u0161to \u0107e se lak\u0161e ispoljiti kod starijih osoba. Ovim pacijentima treba da budu predvi\u0111ena ispitivanja kojima bi se utvrdila, odnosno isklju\u010dila sr\u010dana slabost.<\/p>\n Rezultati <\/b>laboratorijskih <\/b>analiza krvi i mokra\u0107e <\/b>predstavljaju neophodne podatke za postavljanje dijagnoze sr\u010dane slabosti i odre\u0111ivanje adekvatne terapije. Preporu\u010duju se slede\u0107i testovi: kompletna krvna slika, (Fe, TIBC, feritin za procenu anemije) elektroliti, urea, kreatinin (za procenu funkcije bubrega), transaminaze, bilirubin (za procenu funkcije jetre) i parametri kojim se procenjuje funkcija \u0161titaste \u017elezde. Potrebno je utvrditi i prisustvo drugih poreme\u0107aja, koji mogu imati uticaj na rad srca. Neophodno je otkriti i faktore rizika na osnovu vrednosti glukoze u krvi, HbA1C i lipidnog profila.<\/p>\n Zna\u010dajno je proceniti i vrednost natriuretskog peptida (NR \u2013proBNP), \u010dija vrednost raste kada postoji sr\u010dano popu\u0161atenje, mada njegova vrednost mo\u017ee biti povi\u0161ena i kod drugih oboljenja. Prema preporukama va\u017ee\u0107ih vodi\u010da, odre\u0111ivanje NT-proBNP nije neophodno kod svakog bolesnika sa sr\u010danom slabo\u0161\u0107u. Normalna vrednost NT-proBNP je ima veliki zna\u010daj u isklju\u010divanju dijagnoze sr\u010danog popu\u0161tanja.\u00a0<\/span><\/p>\n Elektrokardiogram (EKG)\u00a0 <\/span><\/b>kao rutinski dijagnosti\u010dki postupak, \u0161iroko dostupan, ima veliku osetljivost (89%) za isklju\u010divanje sr\u010dane slabosti. Patolo\u0161ki EKG koji je karakteristi\u010dan za ve\u0107inu bolesnika sa koronarnom bole\u0161\u010du i aritmijama zna\u010dajno pove\u0107ava verovatno\u0107u dijagnoze sr\u010dane slabosti. EKG je neophodan i za planiranje le\u010denja bolesnika.<\/p>\n Ehokardiografija <\/b>predstavlja najkorisniju dijagnosti\u010dku metodu za potvrdu sr\u010danog popu\u0161tanje koja se \u010desto primenjuje. Na osnovu ehokardiografije dobijamo precizne informacije o veli\u010dini, masi sr\u010danog mi\u0161i\u0107a, zapremini sr\u010danih \u0161upljina (komora) i istisnoj frakciji leve komore (EF), odnosno, procenjujemo funkciju srca kao pumpe, \u0161to se ozna\u010dava kao sistolna \u2013 pumpna funkciju srca. Pored toga procenjujemo i dijastolnu funkciju srca, kako leve tako i desne komore. Od izuzetne va\u017enost je i procena morfologije i funkcije sr\u010danih zalistaka, kao i stanja perikarda. Ovim pregledom mo\u017ee se proceniti i veli\u010dina dela aorte i plu\u0107ne arterije.<\/p>\n Kod nekih pacijenata potrebno je pristupiti i dodatnim dijagnosti\u010dkim metodama da bi se otkrili ta\u010dni uzroci sr\u010dane slabosti.<\/p>\n Rentgen plu\u0107a i srca – <\/b>mo\u017ee da pru\u017ei obja\u0161njenje u situaciji kada postoje plu\u0107ni simptomi i znaci i tako doprinosi razotkrivanju mogu\u0107eg plu\u0107nog uzroka. Na ovaj na\u010din dobijamo korisne informacije o nakupljanju te\u010dnosti u plu\u0107ima, pleuralnim izlivima, veli\u010dini srca.<\/p>\n Stres testovi <\/b>se koriste da bi se procenilo prisustvo koronarne bolesti, ili te\u017eina sr\u010dane mane kao uzroka sr\u010dane slabosti. U klini\u010dkoj praksi primenjuju se testovi sa fizi\u010dkim optere\u0107enjem na pokretnoj traci, ili ergobiciklu. Preciznije podatke pru\u017ea stres test ukoliko se\u00a0<\/span> istovremeno vr\u0161i procena rada srca ehokardiografski, uz obavezni EKG. Kod nekih bolesnika potrebno je uraditi test farmakolo\u0161kim optere\u0107enjem, u kojima se primenom medikamenata imitiraju uslovi optere\u0107enja. Testovi optere\u0107enjem imaju i zna\u010dajnu prognosti\u010dku vrednost.<\/p>\n Ergospirometrijskim (kardiopulmonalnim) testiranjem<\/b> se mogu dobiti jo\u0161 precizniji podaci o ranoj fazi popu\u0161tanja srca, a posebno kad treba razlikovati ose\u0107aj gu\u0161enja koje je posledica bolesti plu\u0107a. Va\u017ena je i informacija o nivou tolerancije napora.\u00a0<\/span><\/p>\n Invazivna koronarna angiografija – koronarnografija <\/b>se preporu\u010duje kod svih bolesnika sa sr\u010danom slabo\u0161\u0107u i anginom pektoris, ili pojedinim aritmijama, kako bi se procenila te\u017eina koronarne bolesti, odnosno stepen su\u017eenja koronarnih arterija.<\/p>\n Nekim bolesnicima je potrebno uraditi i druge dijagnosti\u010dke metode kao \u0161to su\u00a0<\/span><\/p>\n magnetna rezonanca (NMR); kompjuterizovana tomografija (CT i SPECT) srca; pozitronska emisiona tomografija (PET).<\/p>\n Mo\u017ee li se spre\u010diti pojava sr\u010dane slabosti?<\/b><\/p>\n Postoje nau\u010dni dokazi koji potvr\u0111uju da se po\u010detak razvoja sr\u010dane slabosti mo\u017ee odlo\u017eiti, ili spre\u010diti postupcima koji koriguju faktore rizika za sr\u010dano popu\u0161tanje. Zbog toga je neophodno stalno provoditi mere za prevenciju nastajanja i \/ili progresije o\u0161te\u0107enja sr\u010danog mi\u0161i\u0107a, u cilju produ\u017eetka i odr\u017eanja kvaliteta \u017eivota .<\/p>\n Le\u010denje hipertenzije i \u0161e\u0107erne bolesti predstavlja primer istovremene prevencije ili odlaganja nastanka sr\u010dane slabosti. Osim regulisanja glikemije, le\u010denje gojaznosti, prestanak pu\u0161enja i uzimanja alkohola, se tako\u0111e preporu\u010duju za spre\u010davanje i odlaganje pojave sr\u010danog popu\u0161tanja.<\/p>\n Kako se le\u010di sr\u010dana slabost?<\/b><\/p>\n Cilj le\u010denja sr\u010dane slabosti je da se produ\u017ei pre\u017eivljavanje, kao i da se pacijent ose\u0107a bolje uz minimalne simptome, \u0161to podrazumeva i smanjenu potrebu za bolni\u010dkim le\u010denjem. Le\u010denje sr\u010dane slabosti obuhvata primenu lekova, primenu pomo\u0107nih sredstava, hirur\u0161kih procedura, kao i korekcija \u017eivotnih navika.\u00a0<\/span><\/p>\n Le\u010denje lekovima <\/b>ima za cilj pobolj\u0161anje klini\u010dkog stanja, kvaliteta \u017eivota, funkcionalnog kapaciteta, smanjenje potrebe za bolni\u010dkim le\u010denjem i smrtnosti. Farmakolo\u0161ko le\u010denje obuhvata individualni pristup, tj. odre\u0111ivanje terpije za svakog bolesnika, prema stepenu sr\u010dane slabosti i uzroku nastanka. Izuzetno je va\u017eno ista\u0107i da svaki bolesnik ima svoju terapiju, koju treba obavezno uskladiti sa terapijom drugih prisutnih hroni\u010dnih bolesti. Uobi\u010dajeno je da se u terapiji sr\u010dane slabosti koristi vi\u0161e lekova iz razli\u010ditih grupa (diuretiici, inhibitori angiotenzin\u2013konvertuju\u0107eg enzima ACE, blokatori AT receptora, beta blokatori antagonisti aldosterona, lekovi za poja\u010davanje funkcije srca kao pumpe, lekovi za poreme\u0107aje sr\u010danog ritma, lekovi koji spre\u010davaju stvaranje krvnog ugru\u0161ka, tromba, lekovi koji umanjuju bol u grudima, primena kiseonika preko maske). Zna\u010dajna je i uloga lekova za reglisanje krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi (statini).<\/p>\n Hirur\u0161ke procedure i nehirur\u0161ki medicinski ure\u0111aji<\/b><\/p>\n Operacija sr\u010danih zalistaka, korekcija uro\u0111enih mana, ili premo\u0161\u0107avanje su\u017eenja krvnih sudova (bajpas operacija), se preoporu\u010duju kao forme le\u010denje, kada je osnovna bolest koja dovodi do sr\u010dane slabosti posledica slabije ishranjenosti sr\u010danog mi\u0161i\u0107a krvlju ili sr\u010dana mana.<\/p>\n Mehani\u010dka potpora cirkulaciji (intraaortna balon pumpa i druge mehani\u010dke potporne terapije\u00a0 <\/span>se koriste kao privremena re\u0161enja, do oporavka, ili kao\u201cmost do transplantacije srca\u201c.<\/p>\n Implantabilni kardioverter defibrilator (ICD) se preporu\u010duje kod bolesnika sa te\u017eim oblikom sr\u010dane slabosti sa ciljem umanjenja rizika od naprasne smrti zbog malignih aritmija. Funkcioni\u0161e sli\u010dno pejsmejkeru, jer registruje sr\u010danu aktivnost u kontinuitetu, detektuje \u017eivotnougro\u017eavaju\u0107e poreme\u0107aje sr\u010danog ritma i prekida ih elektro\u0161okom snage koja je dovoljna da taj i takav poreme\u0107aj bude zaustavljen i uspostavljen funkcionalno efektivan sr\u010dani ritam.\u00a0<\/span><\/p>\n Resinhronaizaciona terapija (CRT) se sprovodi putem ure\u0111aja iz grupe pejsmejkera kojistimuli\u0161e elektri\u010dnim impulsima male snage obe sr\u010dane komore, sinhronizuje njihov rad i time pove\u0107ava efikasnost funkcije srca kao pumpe, \u010dime pobolj\u0161ava rad srca, smanjuje simptome i pove\u0107ava funkcionalnu sposobnost bolesnika.<\/p>\n Da li se mo\u017ee izle\u010diti sr\u010dana slabost?<\/b><\/p>\n Kod nekih pacijenata sa sr\u010danom slabo\u0161\u0107u uzrok nastanka popu\u0161tanja srca mo\u017ee se u potpunosti ukloniti (npr. akutni virusni miokarditis, takotsubo kardiomiopatija izazvana ekstremnim stresom, ili tahikardiomiopatija izazavana aritmijom). Kod njih je mogu\u0107e o\u010dekivati potpuni funkcionalni oporavak sr\u010dane funkcije.\u00a0<\/span><\/p>\n Na koji na\u010din pacijent mo\u017ee pomo\u0107i sebi<\/b>?<\/b><\/p>\n Pacijent u\u010destvuje aktivno u le\u010denju sopstvene sr\u010dane slabosti i zbog toga je neophodno da razume uzroke svoje bolesti, da prati simptome sr\u010dane slabosti, da stekne osnovna znanja i ve\u0161tine o primeni mera za brigu o sebi (tabela 2). Na taj na\u010din pacijent mo\u017ee da uo\u010di promene svog stanja i da se na vreme obrati lekaru.<\/p>\n Da li postoji posebna dijeta za pacijente sa <\/b>sr\u010danom slabo\u0161\u0107u<\/b>?<\/b><\/p>\n Osnovni savet u vezi sa korekcijom ishrane pacijentu sa sr\u010danom slabo\u0161\u0107u jeste da se treba pridr\u017eavati poznatih preporuka za zdravu ishranu, uz posebne napomene za bolesnike sa prate\u0107om \u0161e\u0107ernom bole\u0161\u0107u ili bubre\u017enom slabo\u0161\u0107u. Kao i za ostale bolesnike, tako i za pacijente sa sr\u010danim popu\u0161tanjem va\u017ei preporuka za kontrolisanje i odr\u017eavanje normalne telesne mase.\u00a0<\/span><\/p>\n Naro\u010dito treba obratiti pa\u017enju na promene u telesnoj te\u017eini koje su \u010deste kod ove grupe bolesnika. Tako je, na primer, pove\u0107anje te\u017eine, za vi\u0161e od 2kg nedeljno, znak nakupljanja te\u010dnosti. Sa druge strane, smanjenje te\u017eine se mo\u017ee povezati sa poja\u010danjem terapije, ili se zna\u010dajnijim pogor\u0161anjem apetita.\u00a0<\/span><\/p>\n Ve\u0107i gubitak u telesnoj te\u017eini karakteristi\u010dan je za uznapredovalu sr\u010danu slabost.\u00a0<\/span><\/p>\n Bolesnicima sa sr\u010danom slabo\u0161\u0107u se ne prepopru\u010duje preterani unos te\u010dnosti, osim u slu\u010dajevima velikih gubitaka (velike vru\u0107ine, povi\u0161ena telesna temperatura, povra\u0107anje, prolivi) \u00a0 \u00a0 <\/span>Savetuje se ograni\u010den unos soli do 6gr dnevno (oko jedne kafene ka\u0161i\u010dice).<\/p>\n Preporuka je i potpuni prestanak konzumiranja alkoholnih pi\u0107a kod bolesnika sa kardiomiopatijim koja je izazvana alkoholom. Ostalim pacijentima sa popu\u0161tanjem srca, tako\u0111e se preporu\u010duje prestanak unosa alkohola ili prestanak unosa preterane koli\u010dine alkoholnih pi\u0107a.<\/p>\n \u0160ta treba da zna svaki pacijent sa <\/b>sr\u010danom slabo\u0161\u0107u<\/b> o fizi\u010dkom ve\u017ebanju?\u00a0<\/span><\/b><\/p>\n Redovne fizi\u010dke aktivnosti i ve\u017ebanje su neophodne kod pacijenata sa hroni\u010dnom sr\u010danom slabo\u0161\u0107u. Pokazano je da pobolj\u0161ava kvalitet \u017eivota i smanjuje potrebu za bolni\u010dkim le\u010denjem. Doziranje fizi\u010dkog optere\u0107enja se najbolje posti\u017ee u dogovoru sa lekarom, a osnovni pokazatelj kada treba prestati sa naporom je pojava blagog ili umerenog gu\u0161enja.<\/p>\n Seksualna aktivnost ne mora da provocira simptome, ali ako postoje problemi sa seksualnom aktivno\u0161\u010du potrebno je prepoznati njihovu povezanost sa sr\u010danim popu\u0161tanjem i zapo\u010deti sa odgovraju\u0107im le\u010denjm<\/p>\n Ima li jo\u0161 nekih saveta za bolesnike sa <\/b>sr\u010danom slabo\u0161\u0107u<\/b>?<\/b><\/p>\n Podrazumeva se prestanak pu\u0161enje i zlouptreba psihoaktivnih supstanci.<\/p>\n\n
\n
\n